Милкина пегла

Ко није имао прилику да му тета Милка из Шипурских ливада испегла кошуљу, тај је много пропустио у животу. Сваки шав је перфектно изравњан крагна говори за себе, а рукави доведени до савршенства. Многи Шапчани радо доносе своје кошуље код ње, али и Шапчанке којима пегла није омиљен реквизит.
Закуца тако у суботу поподне неки фин свет на њена врата. Тетка Милка таман заусти да каже како не ради суботом после три и недељу цео дан, али јој гости увалше флашу зејтина, кило шећера, две киле брашна, неколико сендвича и као тачка на и – ванилице са соком.
Тетка Милка беше збуњена, али радо прихвати дарове.
- Кажите децо како да вам помогнем – уведе их у кућу.
- Госпођо Милка – крену један.
- Тетка Милка, молим вас – рече као из топа домаћица.
- Добро, тетка Милка, треба нам ваша помоћ – надовеза се један од гостију.
- Реците децо слободно, колико кошуља имате, испеглаћу све – спремна беше тетка Милка.
Момци се мало погледаше, и засташе трен, два.
- Видите, не треба да нам пеглате кошуље – одговори један.
- Е па, ја не пеглам ништа друго сем кошуља као услужну делатност, немојте ни да помислите на гаће. То не пеглам ни мом Стојану – мало се разочара тетка Милка.
- Не, тетка Милка, немамо ни гаће, ни кошуље, ништа од тога. Да ли сте некада пробали да пеглате папир – коначно јој рекоше.
Тетка Милка се мало замисли и покуша да се присети.
- Тешко да се сећам. Јесам једном новац када је Стојану остало неколико новчаница, али оних Титових. Испеглала сам их без проблема, али била је нека друга пегла – сети се она.
- Видите, треба да пегламо листиће, и то у Београду, али оне гласачке. Нису нешто добро испали, а морамо за сутра да их спремимо, биће телевизија да снима, па морају да буду цакум пакум – појаснио јој је један од њих.
Како ћу ја то? Колико их има? Више од хиљаду? Немојте децо да се љутите, али није то за мене. Имам ја много кошуља у корпи. Снаћи ћете се ви за те листиће – поручи им тетка Милка и врати онај пакет са све ванилицама и соком.