ПОЖАРИ НА ОТВОРЕНОМ ПОЧИЊУ СА ПРВИМ ТОПЛИМ ДАНИМА
СПАЉИВАЊЕ ЖЕТВЕНИХ ОСТАТАКА ЈЕ ДРУШТВЕНИ ПРОБЛЕМ
Спаљивањем жетвених остатака као и осушене траве, жбуња и шибља постао је друштвени проблем али и економски минус са сваком упаљеном шибицом. Сведоци смо врло честих и великих штета изазваних неконтролисаним паљењем на њивама које угрожавају како биљни и животињски свет и позитивну микрофлору, тако и животе и имовину.
-Спаљивањем остатака, земљишни хранљиви слој остаје без потребних хранива као и микрофлоре која би, да су жетвени остаци без спаљивања заорани, разградила и створила преко потребни хумус. На тај начин би се вратила и одређена количина минералних хранива која ми морамо додати у земљиште преко минералних ђубрива. Поред хумуса који би остао у земљишту смањили бисмо примену минералних хранива. Нажалост ми паљењем чинимо дуплу штету, остајемо без хранива а паљењем уништавамо и оно што је било корисно, каже Предраг Срдановић.
Годинама уназад имамо и штете на стамбеним и пољопривредним објектима а врло често се дешавају и повреде па и смртни случајеви услед нестручног и неконтролисаног паљења. На територији града Шапца последњих неколико година врши се едукација грађана преко медија, Дирекције за пољопривреду односно сада Одељења за пољопривреду. Редовно пред жетвене радове се, заједно са Сектором за ванредне ситуације упућује апел грађанима и упозорење на могуће штете.
Постоји и економски разлог да се жетвени остаци и други биљни остаци у наредном периоду не спаљују. У најави је изградња топлане на биомасу за коју је урађена студија процене па ће вишак биљних остатака бити искоришћен у топлани а грађани ће имати користи од прикупљања. Већ у претходним годинама поједина домаћинства користе жетвене остатке за грејање, а пољопривредни произвођачи горионике за сушење житарица преуређују за коришћење жетвених остатака. Тиме се врше знатне уштеде енергената. Такав случај имамо и у Прњавору у домаћинству Рада Триловића који сушару за кукуруз снабдева жетвеним остацима соје.
Паљење на отвореном је и законом забрањено. Прописане казне су од 10.000 до 50.000 динара, за физичко лице које спаљује остатке стрних усева.
-Упркос свим апелима, број пожара на отвореном у марту и првих 10 дана априла ове године, знатно је већи него за исти период 2016. Прошле године припадници Ватрогасно-спасилачке јединице су интервенисали 85 пута и није било ни повређених ни страдалих. Ове године, због пожара су на терен излазили 111 пута, две особе су повређене, а једна је, нажалост изгубила живот, наводи командант Ватрогасно-спасилачке јединице Горан Стефановић.
Док је палио ниско растиње у селу Дворска, у општини Крупањ, 63-годишњи мушкарац је задобио тешке опекотине, од којих је касније преминуо.
Приликом паљења и сечења шибља дешава се и да се пронађу неексплодирана убојна средства, некада заостала још из Другог светског рата, а некада савремена. Тако је недавно у Табановићу човек изорао артиљеријску гранату, док је на депонији у Змињаку пронађено осам ручних бомби. На овој депонији се смеће спаљује готово свакодневно, па је право чудо да није било повређених.
-Спаљивањем остатака, земљишни хранљиви слој остаје без потребних хранива као и микрофлоре која би, да су жетвени остаци без спаљивања заорани, разградила и створила преко потребни хумус. На тај начин би се вратила и одређена количина минералних хранива која ми морамо додати у земљиште преко минералних ђубрива. Поред хумуса који би остао у земљишту смањили бисмо примену минералних хранива. Нажалост ми паљењем чинимо дуплу штету, остајемо без хранива а паљењем уништавамо и оно што је било корисно, каже Предраг Срдановић.
Годинама уназад имамо и штете на стамбеним и пољопривредним објектима а врло често се дешавају и повреде па и смртни случајеви услед нестручног и неконтролисаног паљења. На територији града Шапца последњих неколико година врши се едукација грађана преко медија, Дирекције за пољопривреду односно сада Одељења за пољопривреду. Редовно пред жетвене радове се, заједно са Сектором за ванредне ситуације упућује апел грађанима и упозорење на могуће штете.
Постоји и економски разлог да се жетвени остаци и други биљни остаци у наредном периоду не спаљују. У најави је изградња топлане на биомасу за коју је урађена студија процене па ће вишак биљних остатака бити искоришћен у топлани а грађани ће имати користи од прикупљања. Већ у претходним годинама поједина домаћинства користе жетвене остатке за грејање, а пољопривредни произвођачи горионике за сушење житарица преуређују за коришћење жетвених остатака. Тиме се врше знатне уштеде енергената. Такав случај имамо и у Прњавору у домаћинству Рада Триловића који сушару за кукуруз снабдева жетвеним остацима соје.
Паљење на отвореном је и законом забрањено. Прописане казне су од 10.000 до 50.000 динара, за физичко лице које спаљује остатке стрних усева.
-Упркос свим апелима, број пожара на отвореном у марту и првих 10 дана априла ове године, знатно је већи него за исти период 2016. Прошле године припадници Ватрогасно-спасилачке јединице су интервенисали 85 пута и није било ни повређених ни страдалих. Ове године, због пожара су на терен излазили 111 пута, две особе су повређене, а једна је, нажалост изгубила живот, наводи командант Ватрогасно-спасилачке јединице Горан Стефановић.
Док је палио ниско растиње у селу Дворска, у општини Крупањ, 63-годишњи мушкарац је задобио тешке опекотине, од којих је касније преминуо.
Приликом паљења и сечења шибља дешава се и да се пронађу неексплодирана убојна средства, некада заостала још из Другог светског рата, а некада савремена. Тако је недавно у Табановићу човек изорао артиљеријску гранату, док је на депонији у Змињаку пронађено осам ручних бомби. На овој депонији се смеће спаљује готово свакодневно, па је право чудо да није било повређених.
Најновији број
18. април 2024.
