ПОБЕДНИК 2. ТЕАТАРСКОГ ФЕСТИВАЛА „ПОЗОРИШНО ПРОЛЕЋЕ“ ВИЗУЕЛНО-МУЗИЧКО-ДРАМСКИ СПЕКТАКЛ
НА ДРИНИ ЋУПРИЈА
Последње такмичарске вечери публика, захваљујући адаптацији Андрићевог дела у режији Кокана Младеновића и глумцима Српског народног позоришта Нови Сад, имала прилику да проживи вишевековни период крваве историје Босне. Протеклог понедељка додељене награде, а у част награђених Мађарски национални театар „Чики Гергељ“ из Темишвара, Румунија, извео представу „Шекспир, сонет 66“ у режији Кокана Младеновића
Извођењем представе у част нагарађених Мађарског националног театра „Чики Гергељ“ из Темишвара, Румунија, „Шекспир, сонет 66“ у режији Кокана Младеновића, спуштена је протеклог понедељка завеса 2. Театарског фестивала „Позоришно пролеће“. Током седам такмичарских дана смењивале су се представе Звездара театра, Народног позоришта Сомбор, Народног позоришта у Београду, Југословенског драмског позоришта, Атељеа 212, Шабачког позоришта и Српског народног позоришта Нови Сад. И управо визуелно-музичко-драмски спектакл, последњег набројаног позоришта, „На Дрини ћуприја“ у режији Кокана Младеновића понео је титулу најбољег.
- Награда припада мојим драгим сарадницима. Том сјајном глумачком ансамблу Српског народног позоришта које је коаутор свега што смо направили заједнички истражујући сјајни Андрићев роман који за нас није само школска лектира него одговор на простор у коме живимо и време у коме живимо. У том времену у коме живимо и у држави у којој живимо уништени су сви основни постулати који чине људски живот и нашу уметност. Морал, правда, поштење, честитост, истина, итд. Као одговор на то и такво време, на улицама Србије тренутно дешава се један спонтани театар потлачених. Тај театар тражи одговор од нас који се театром бавимо, а одговор може бити само један, а то је побуна. У времену у коме живимо побуна није само наше грађанско право. То је наша уметничка обавеза – рекао је Кокан Младеновић коме је припала и награда за најбољу режију награђене представе „На Дрини ћуприја“.
Захваљујући изванредној глуми Јоване Гавриловић и Бојана Жировића у представи „Деца радости“ Атеље 212 вратио се у Београд са две главне глумачке награде.
- Хтела бих да се захвалим жирију, публици која овај Фестивал прати онако здушно и са љубављу колико се може приметити. Јако сам срећна због ове награде као и због сваке. Имам потребу да кажем зашто. Зато што данас бити награђен значи да си некако и даље овде пожељан и да треба да будеш ту. Значи да неко верује да ћеш ти једнога дана радити оно што он ради сад. То ме данас у ово време које је овакво какво јесте јако узбуђује, понекад и потреса. Сада имам ту срећу да поделим и у неком радосном контексту то са вама – поручила је публици Јована Гавриловић, добитница награде за најбољу женску улогу, улогу Принцезе.
Награда за најбољу мушку улогу „Љубиша Јовановић“ отишла је у руке њеном колеги из представе Бојану Жировићу који је одушевио публику улогом Анђела екстазе.
- Награда много значи јер је она потврда рада на улози специфичне форме. Ретке су такве улоге и онда када човек са задовољством прихвати као неки простор слободе стваралаштва онда може и да ужива. Драго ми је да је то препознато као неки квалитет. Желим овом Фестивалу да потраје. Био бих срећан да сам Шапчанин и да сам имао прилику да у року седам дана погледам овако сјајну селекцију. Мислим да је била велика уживанција за све оне који су успели да одвоје време и новац и да дођу да погледају представе. Мислим да се нису преварили – поручио је Жировић.
Шабачка публика имала је прилику да види најбоље представе из прошлогодишње продукције у српским позориштима по одабиру селектора Фестивала Зорана Карајића. Све оне на јединствен начин дотакле су до скривених дубина људске душе вековима тлачене, како од других тако и од њих самих. Тачније, вечиту човекову борбу за достојанственији и бољи живот у коме је на цени правда, поштење, праве животне вредности.
- Презадовољан сам начином на који су Шапчани доживели овај други фестивал и како су реаговали на све представе. Нарочито после синоћне представе где је било преко хиљаду наших суграђана који су уживали у квалитетном спектаклу. После дуге и хладне зиме ово позориште сигурно је огрејало нашу душу и обојило Шабац једном новом енергијом која нам је заиста потребна. Сигуран сам да ће и следеће „Шабачко пролеће“ бити још боље и још квалитетније. Захваљујем се Шабачком позоришту на одлично урађеном послу и добро организованом Фестивалу – истакао је градоначелник Небојша Зеленовић.
Представљен нови број часописа „Код 21“
Последњег дана позоришног фестивала представљен је пети број часописа за културу и уметност „Код 21“. У њему је, према речима Небојше Цвејића, одговорног уредника, прикупљен сав материјал уз обиље фотографија и библиографија презентованих и на Данима Михаила Ђурића, одржаним у новембру прошле године.
- Све то што се десило од тада у Шапцу преточено у корице књиге где су садржани текстови о Михаилу Ђурићу, његовом животном путу, делу. Ти текстови настали су из пера његових најближих сарадника, ученика. Овај број часописа својеврсни је не само омаж Михаилу Ђурићу него даје и његов портрет виђен из угла његових најближих сарадника. Занимљивост овог часописа је у томе што у њему о себи говори сам Михаило Ђурић. Наиме, ту има петнаест текстова који представљају његове јавне наступе када се обраћа својим студентима на протесту 1968. када се бори у суду. На овај начин ми са једне стране одужујемо дуг Михаилу Ђурићу, а с друге стране можда на најлепши начин представљамо њега његовим Шапчанима. Овде је рођен, завршио је Гимназију, и на неки начин је остао везан за Шабац до краја живота – рекао је проф. др Јовица Тркуља, редовни професор Правног факултета Универзитета у Београду.
Делове из часописа читао је глумац Шабачког позоришта Владимир Милојевић, а познати Ђурићев говор „Смишљене смутње“ из 1971. године, због кога је био и осуђен, беседио је Младен Стиковић, апсолвент Правног факултета Универзитета у Београду.
ОДЛУКА СТРУЧНОГ ЖИРИЈА
Стручни жири 2. Театарског фестивала „Позоришно пролеће“ у саставу: Милена Зупанчич, Зијах А. Соколовић и Благој Стефановски, после седам одгледаних представа у званичној конкуренцији Фестивала, доделио је награде и то: Ирени Поповић, за музику у представама „Гоголанд“, Народног позоришта Сомбор и „На Дрини ћуприја“, Српског народног позоришта из Новог Сада, Предрагу Ејдусу за улогу Шабељског, Матвеј Семјоновича, грофа у представи „Иванов“, Народног позоришта у Београду, Андрашу Урбану за представу „Гоголанд“, Народног позоришта Сомбор, за најбољу женску улогу Јовани Гавриловић за улогу Принцезе у представи „Деца радости“, Атељеа 212, за најбољу мушку улогу - награда „Љубиша Јовановић“ Бојану Жировићу за улогу Анђео екстазе у представи „Деца радости“, Атељеа 212, за најбољу режију Кокану Младеновићу за представу „На Дрини ћуприја“, Српског народног позоришта из Новог Сада и за најбољу представу Иво Андрић „На Дрини ћуприја“, режија и адаптација Кокан Младеновић, Српско народно позориште Нови Сад.
ЗАЛОГ ЗА БУДУЋНОСТ
Жири пресс-а у саставу Вукица Стругар, „Вечерње новости“, Борка Голубовић Требјешанин, „Политика“ и Татјана Њежић, „Блиц“ награду „Залог за будућност“ доделио је Јелени Петровић за улогу Стане у представи „Под жрвњем“ Југословенског драмског позоришта.
Извођењем представе у част нагарађених Мађарског националног театра „Чики Гергељ“ из Темишвара, Румунија, „Шекспир, сонет 66“ у режији Кокана Младеновића, спуштена је протеклог понедељка завеса 2. Театарског фестивала „Позоришно пролеће“. Током седам такмичарских дана смењивале су се представе Звездара театра, Народног позоришта Сомбор, Народног позоришта у Београду, Југословенског драмског позоришта, Атељеа 212, Шабачког позоришта и Српског народног позоришта Нови Сад. И управо визуелно-музичко-драмски спектакл, последњег набројаног позоришта, „На Дрини ћуприја“ у режији Кокана Младеновића понео је титулу најбољег.
- Награда припада мојим драгим сарадницима. Том сјајном глумачком ансамблу Српског народног позоришта које је коаутор свега што смо направили заједнички истражујући сјајни Андрићев роман који за нас није само школска лектира него одговор на простор у коме живимо и време у коме живимо. У том времену у коме живимо и у држави у којој живимо уништени су сви основни постулати који чине људски живот и нашу уметност. Морал, правда, поштење, честитост, истина, итд. Као одговор на то и такво време, на улицама Србије тренутно дешава се један спонтани театар потлачених. Тај театар тражи одговор од нас који се театром бавимо, а одговор може бити само један, а то је побуна. У времену у коме живимо побуна није само наше грађанско право. То је наша уметничка обавеза – рекао је Кокан Младеновић коме је припала и награда за најбољу режију награђене представе „На Дрини ћуприја“.
Захваљујући изванредној глуми Јоване Гавриловић и Бојана Жировића у представи „Деца радости“ Атеље 212 вратио се у Београд са две главне глумачке награде.
- Хтела бих да се захвалим жирију, публици која овај Фестивал прати онако здушно и са љубављу колико се може приметити. Јако сам срећна због ове награде као и због сваке. Имам потребу да кажем зашто. Зато што данас бити награђен значи да си некако и даље овде пожељан и да треба да будеш ту. Значи да неко верује да ћеш ти једнога дана радити оно што он ради сад. То ме данас у ово време које је овакво какво јесте јако узбуђује, понекад и потреса. Сада имам ту срећу да поделим и у неком радосном контексту то са вама – поручила је публици Јована Гавриловић, добитница награде за најбољу женску улогу, улогу Принцезе.
Награда за најбољу мушку улогу „Љубиша Јовановић“ отишла је у руке њеном колеги из представе Бојану Жировићу који је одушевио публику улогом Анђела екстазе.
- Награда много значи јер је она потврда рада на улози специфичне форме. Ретке су такве улоге и онда када човек са задовољством прихвати као неки простор слободе стваралаштва онда може и да ужива. Драго ми је да је то препознато као неки квалитет. Желим овом Фестивалу да потраје. Био бих срећан да сам Шапчанин и да сам имао прилику да у року седам дана погледам овако сјајну селекцију. Мислим да је била велика уживанција за све оне који су успели да одвоје време и новац и да дођу да погледају представе. Мислим да се нису преварили – поручио је Жировић.
Шабачка публика имала је прилику да види најбоље представе из прошлогодишње продукције у српским позориштима по одабиру селектора Фестивала Зорана Карајића. Све оне на јединствен начин дотакле су до скривених дубина људске душе вековима тлачене, како од других тако и од њих самих. Тачније, вечиту човекову борбу за достојанственији и бољи живот у коме је на цени правда, поштење, праве животне вредности.
- Презадовољан сам начином на који су Шапчани доживели овај други фестивал и како су реаговали на све представе. Нарочито после синоћне представе где је било преко хиљаду наших суграђана који су уживали у квалитетном спектаклу. После дуге и хладне зиме ово позориште сигурно је огрејало нашу душу и обојило Шабац једном новом енергијом која нам је заиста потребна. Сигуран сам да ће и следеће „Шабачко пролеће“ бити још боље и још квалитетније. Захваљујем се Шабачком позоришту на одлично урађеном послу и добро организованом Фестивалу – истакао је градоначелник Небојша Зеленовић.
Представљен нови број часописа „Код 21“
Последњег дана позоришног фестивала представљен је пети број часописа за културу и уметност „Код 21“. У њему је, према речима Небојше Цвејића, одговорног уредника, прикупљен сав материјал уз обиље фотографија и библиографија презентованих и на Данима Михаила Ђурића, одржаним у новембру прошле године.
- Све то што се десило од тада у Шапцу преточено у корице књиге где су садржани текстови о Михаилу Ђурићу, његовом животном путу, делу. Ти текстови настали су из пера његових најближих сарадника, ученика. Овај број часописа својеврсни је не само омаж Михаилу Ђурићу него даје и његов портрет виђен из угла његових најближих сарадника. Занимљивост овог часописа је у томе што у њему о себи говори сам Михаило Ђурић. Наиме, ту има петнаест текстова који представљају његове јавне наступе када се обраћа својим студентима на протесту 1968. када се бори у суду. На овај начин ми са једне стране одужујемо дуг Михаилу Ђурићу, а с друге стране можда на најлепши начин представљамо њега његовим Шапчанима. Овде је рођен, завршио је Гимназију, и на неки начин је остао везан за Шабац до краја живота – рекао је проф. др Јовица Тркуља, редовни професор Правног факултета Универзитета у Београду.
Делове из часописа читао је глумац Шабачког позоришта Владимир Милојевић, а познати Ђурићев говор „Смишљене смутње“ из 1971. године, због кога је био и осуђен, беседио је Младен Стиковић, апсолвент Правног факултета Универзитета у Београду.
Стручни жири 2. Театарског фестивала „Позоришно пролеће“ у саставу: Милена Зупанчич, Зијах А. Соколовић и Благој Стефановски, после седам одгледаних представа у званичној конкуренцији Фестивала, доделио је награде и то: Ирени Поповић, за музику у представама „Гоголанд“, Народног позоришта Сомбор и „На Дрини ћуприја“, Српског народног позоришта из Новог Сада, Предрагу Ејдусу за улогу Шабељског, Матвеј Семјоновича, грофа у представи „Иванов“, Народног позоришта у Београду, Андрашу Урбану за представу „Гоголанд“, Народног позоришта Сомбор, за најбољу женску улогу Јовани Гавриловић за улогу Принцезе у представи „Деца радости“, Атељеа 212, за најбољу мушку улогу - награда „Љубиша Јовановић“ Бојану Жировићу за улогу Анђео екстазе у представи „Деца радости“, Атељеа 212, за најбољу режију Кокану Младеновићу за представу „На Дрини ћуприја“, Српског народног позоришта из Новог Сада и за најбољу представу Иво Андрић „На Дрини ћуприја“, режија и адаптација Кокан Младеновић, Српско народно позориште Нови Сад.
Жири пресс-а у саставу Вукица Стругар, „Вечерње новости“, Борка Голубовић Требјешанин, „Политика“ и Татјана Њежић, „Блиц“ награду „Залог за будућност“ доделио је Јелени Петровић за улогу Стане у представи „Под жрвњем“ Југословенског драмског позоришта.
О. Гавриловић
Најновији број
18. април 2024.
