УЧЕНИЦИ ШАБАЧКЕ ПОЉОПРИВРЕДНЕ ШКОЛЕ У ПОСЕТИ ЛЕ РОШЕУ
СРПСКА ЗАСТАВА У ФРАНЦУСКОЈ УЧИОНИЦИ
Деца са другачијим навикама, организационо различита настава. Драгоцено искуство, лепо дружење. Једина мана - све је кратко трајало
Прошлог септембра група од 11 француских ученика боравила је у шабачкој Средњој пољопривредној школи, док су овог пролећа наши ђаци током седмодневне посете Ле Рошеу имали прилике да упознају и искусе другачији наставни процес, науче неке туђе обичаје, виде се са старим и стекну нове пријатеље. По повратку, млади Шапчани тврде да су богатији за једно крајње интензивно искуство, и да је једина мана путовања то што је кратко трајало.
Седам земаља за седам дана
Упркос дугом и напорном путу, у инат чињеници да многи од њих током вожње нису од узбуђења ока склопили, млади Шапчани прве тренутке у Ле Рошеу никада неће заборавити. Дуго ће, како кажу, памтити и гостопримство другара који су прошле јесени боравили у Шапцу и зидове своје учионице украсили српском тробојком, шетње обалом Атлантика, бајковите улице специфичне архитектруре, али и повратак кући када су, како наводе, само да би видели Париз ишли дужим путем, и тиме стекли право да кажу да су обишли “седам земаља за седам дана”.
-Дочекали су нас другари који су у септембру били код нас. Пошто смо дошли касно увече, они су нас буквално служили. За вечером нам све доносили. Али, колико нас стварно воле и цене схватили смо тек сутрадан када смо ушли у учионицу на чијим зидовима је наша застава и фотографије настале приликом боравка у Шапцу - почиње причу Александра Ђукић, ученица ИИ године Пољопривредне школе и уједно најмлађи члан осмочлане ђачке екипе.
Првог дана боравка шетали су обалом Атлантског океана. Сличан излет, уприличен је и касније током посете, док је посебан утисак на Шапчане оставила “фарма шкољки”.
-Мало смо шетали по води, сликали се. После смо пробали шкољке. Од нас осморо само једно није пробало. Мени су, лично, биле супер - прича Петар Ђаковић, ученик ИВ године Пољопривредне школе и набраја:
-Следећег дана су нас водили у кланицу за живину, а сутрадан су организовали пријем у Општини и обилазак Ле Рошеа, пред сам крај боравка у Француској смо ишли у градић на обали који доста подсећа на Црну Гору.
Воле ракију као деца чоколаду
Присан однос према гостима Французи су показали организујући породична дружења са шабачким гостима. То су уједно биле и прилике да се размене поклони, а с тим у вези, наша деца са великом дозом симпатије констатују да се њихови француски пријатељи “радују ракији као деца чоколади”.
-Опроштајна журка је била организована као роштиљ код професора. Однели смо му на поклон нашу ракију. Они се њој радују као деца чоколади. Пре тога нас је једна професорка водила у своју породичну кућу да упознамо њене родитеље. Живе у близини школе у лепој малој кући - објашњава Александра, и помало сетно констатује да је то било прелепо дружење, значајно искуство.
После шест књиге не узимају
Иако су највећи део времена проводили упознајући околину, интерактивно усвајајући нову културу и другачије обичаје, шабачки ученици су имали времена да простудирају и сличности и разлике између њиховог и школовања француских вршњака.
-Дружили смо се са другачијом децом, са другачијим навикама, из другачије културе. Упијали смо различитости - каже Александра, док Петар додаје.
-Другачији је менталитет, психологија. Радне навике. Много су организованији од нас. Све раде по сатници. По мени је највећа разлика то што су они у школи од 8 до пола шест по подне. После тога књиге не узимају. Што су научили научили су. Имају мало праксе, мало механизације, док се код нас настава више базира на практичном раду. Немају економију, само коње. Имају халу за јахање, али то имамо и ми. Број ученика им је мањи у школи од нашег, али зато више њих станује у школском дому. Одељења имају само по 11 ученика, зато су им и учионице мање.
Сарадња са школом у Ле Рошеу траје већ четири године. Ово је друга генерација младих Шапчана која је боравила у Француској, а на радост неких нових ученика Средње пољопривредне школе, пројекат међународне сарадње са овом образовном установом ће бити настављен и убудуће. Сличне везе до сада су успостављене са школама из Хрватске, Босне и Херцеговине, Словеније, Русије, Белорусије, а амбициозно се размишља и о ширењу наведене мреже земаља.
Имамо чиме да се поносимо
Током посете Ле Рошеу за госте из Шапца уприличен је пријем у Градској кући. Заменица градоначелника је наше ученике упознала са историјом и актуелним животом града, док је градоначелник Ле Рошеа са директором шабачке Средње пољопривредне школе Предрагом Савићем поделио искуства о Србији, и изразио жељу да дође у Шабац за време одмора.
-Госте из Француске очекујемо у јуну за Дан школе. Позван је и градоначелник који је ранијих година имао прилику да борави у Лесковцу. Оно што је од посебног значаја код оваквих посета је прилика да се ван граница Србије промовише оно што радимо, да се кроз младост и знање на најбољи начин наше вредности представе свету - изјавио је Савић и додао да су у Средњој пољопривредној посебно поносни на реакције француских званичника и колега на промотивни филм о шабачкој школи.
Седам земаља за седам дана
Упркос дугом и напорном путу, у инат чињеници да многи од њих током вожње нису од узбуђења ока склопили, млади Шапчани прве тренутке у Ле Рошеу никада неће заборавити. Дуго ће, како кажу, памтити и гостопримство другара који су прошле јесени боравили у Шапцу и зидове своје учионице украсили српском тробојком, шетње обалом Атлантика, бајковите улице специфичне архитектруре, али и повратак кући када су, како наводе, само да би видели Париз ишли дужим путем, и тиме стекли право да кажу да су обишли “седам земаља за седам дана”.
-Дочекали су нас другари који су у септембру били код нас. Пошто смо дошли касно увече, они су нас буквално служили. За вечером нам све доносили. Али, колико нас стварно воле и цене схватили смо тек сутрадан када смо ушли у учионицу на чијим зидовима је наша застава и фотографије настале приликом боравка у Шапцу - почиње причу Александра Ђукић, ученица ИИ године Пољопривредне школе и уједно најмлађи члан осмочлане ђачке екипе.
Првог дана боравка шетали су обалом Атлантског океана. Сличан излет, уприличен је и касније током посете, док је посебан утисак на Шапчане оставила “фарма шкољки”.
-Мало смо шетали по води, сликали се. После смо пробали шкољке. Од нас осморо само једно није пробало. Мени су, лично, биле супер - прича Петар Ђаковић, ученик ИВ године Пољопривредне школе и набраја:
-Следећег дана су нас водили у кланицу за живину, а сутрадан су организовали пријем у Општини и обилазак Ле Рошеа, пред сам крај боравка у Француској смо ишли у градић на обали који доста подсећа на Црну Гору.
Воле ракију као деца чоколаду
Присан однос према гостима Французи су показали организујући породична дружења са шабачким гостима. То су уједно биле и прилике да се размене поклони, а с тим у вези, наша деца са великом дозом симпатије констатују да се њихови француски пријатељи “радују ракији као деца чоколади”.
-Опроштајна журка је била организована као роштиљ код професора. Однели смо му на поклон нашу ракију. Они се њој радују као деца чоколади. Пре тога нас је једна професорка водила у своју породичну кућу да упознамо њене родитеље. Живе у близини школе у лепој малој кући - објашњава Александра, и помало сетно констатује да је то било прелепо дружење, значајно искуство.
После шест књиге не узимају
Иако су највећи део времена проводили упознајући околину, интерактивно усвајајући нову културу и другачије обичаје, шабачки ученици су имали времена да простудирају и сличности и разлике између њиховог и школовања француских вршњака.
-Дружили смо се са другачијом децом, са другачијим навикама, из другачије културе. Упијали смо различитости - каже Александра, док Петар додаје.
-Другачији је менталитет, психологија. Радне навике. Много су организованији од нас. Све раде по сатници. По мени је највећа разлика то што су они у школи од 8 до пола шест по подне. После тога књиге не узимају. Што су научили научили су. Имају мало праксе, мало механизације, док се код нас настава више базира на практичном раду. Немају економију, само коње. Имају халу за јахање, али то имамо и ми. Број ученика им је мањи у школи од нашег, али зато више њих станује у школском дому. Одељења имају само по 11 ученика, зато су им и учионице мање.
Сарадња са школом у Ле Рошеу траје већ четири године. Ово је друга генерација младих Шапчана која је боравила у Француској, а на радост неких нових ученика Средње пољопривредне школе, пројекат међународне сарадње са овом образовном установом ће бити настављен и убудуће. Сличне везе до сада су успостављене са школама из Хрватске, Босне и Херцеговине, Словеније, Русије, Белорусије, а амбициозно се размишља и о ширењу наведене мреже земаља.
Имамо чиме да се поносимо
Током посете Ле Рошеу за госте из Шапца уприличен је пријем у Градској кући. Заменица градоначелника је наше ученике упознала са историјом и актуелним животом града, док је градоначелник Ле Рошеа са директором шабачке Средње пољопривредне школе Предрагом Савићем поделио искуства о Србији, и изразио жељу да дође у Шабац за време одмора.
-Госте из Француске очекујемо у јуну за Дан школе. Позван је и градоначелник који је ранијих година имао прилику да борави у Лесковцу. Оно што је од посебног значаја код оваквих посета је прилика да се ван граница Србије промовише оно што радимо, да се кроз младост и знање на најбољи начин наше вредности представе свету - изјавио је Савић и додао да су у Средњој пољопривредној посебно поносни на реакције француских званичника и колега на промотивни филм о шабачкој школи.
Т.Т.
Најновији број
18. април 2024.
