ДРАГОЉУБ ДРАЖА ПЕТРОВИЋ, ГЛАВНИ И ОДГОВОРНИ УРЕДНИК „ДАНАСА“
ИМАТЕ ПЕТЉУ У ВУНЕНИМ ВРЕМЕНИМА
“Демократија је једна сасвим нормална ствар, тако да се не боримо за демократију. Боримо се да три будале не могу да надгласају два паметна“
У категорији Развој демократских вредности и унапређење људских права и слобода, један од добитника Кључева града је и дневни лист “Данас”. Према образложењу Комисије ово су једне од ретких новина које нису подлегле комерцијализацији и жутој штампи, док уређивачку политику одликују проверене, тачне информације и озбиљна критика. Главни и одговорни уредник “Данаса” Драгољуб Петровић за “Глас Подриња” говори о демократији и колико је у данашње време тешко говорити истину.
Новинарима је изгледа суђено да се боре за нешто што тамо у свету нормално функционише?
- Демократија је једна сасвим нормална ствар, тако да се не боримо за демократију. Боримо се да три будале не могу да надгласају два паметна. А, то што радимо заправо није демократија, јер демократија је управо рај за будале које могу да те надгласају, само је проблем што нико није смислио ништа боље. Боримо се да паметни, духовити, шармантни, храбри победе све будале, макар били мањина.
Свакодневно се борите да „Данас“ изађе пред читаоце. Са којим се све проблемима суочавате последњих месеци?
- Наша девиза је, откад је Александар Вучић изјавио да не чита наш лист, заправо: „Данас, лист који не чита Александар Вучић! Проверите зашто!“ Лично сам је осмислио, мада та реклама није тачна – Вучић чита наше новине, што закључујемо из његових изјава где критикује наше текстове. Немогуће да нешто не читаш, а знаш шта пише у томе што не читаш. Имамо показатеље да државна предузећа и напредњачке општине масовно отказују огласе листу Данас, негде од новембра, баш кад је Вучић рекао: „Не читам Данас!“ Нисам тада схватио да ли је то констатација или порука личне природе незнаном оглашивачу. Испоставило се да је ово друго. Срећа је да се са нама солидаришу многи – ни сами не бисте веровали ко нас је све звао да помогне. Открићу то кад буде време, јер храбре људе треба уписивати у мемоаре, да знају генерације које долазе иза нас ко има петљу, а ко нема. Драго ми је да Шапчани и градска власт Шапца показују такође да они имају петљу у вуненим временима. То је оно што остаје упамћено. Сви остали ће у историји човечанства бити упамћени по Кесићевој омиљеној узречици. Погодите којој... Прво слово Б.
Колико је данас тешко и опасно писати истину?
- Неки читалац Д.И. је испод мог интервјуа на сајту Цензоловка, где сам објашњавао проблеме који су сустигли редакцију Данаса због текста о Андреју Вучићу, између осталог написао да “моли Бога да добије одрешене руке па да се јуримо” и да је “спремио сет ножева, а и конопце”, уз сет увреда и псовки упућених како мени, тако и “квази родољубима Србије” и “издајицама своје земље” за које “нема милости”.
-Ј... га, а ја сам само хтео да будем новинар. Предивно занимање, динамично, путујеш, зезаш се... - уздахнуо сам прошлог новембра када сам се сплетом околности, нашао у саопштењу МУП Србије први пут од када се бавим новинарством јер ми је тај неки лудак Д.И. из Лазаревца претио ножевима и конопцима. Хоћу рећи – тешко је писати истину, а понекад може бити и опасно. Најопасније је писати истину кад је Вучић на власти. То показује новија српска историја.
Када ће за медије у Србији доћи боље време?
- Кад нека следећа власт ухапси власнике медија типа Жељка Митровића и Драгана Ј. Вучићевића, а судије их осуде због ширења лажних вести, угрожавања живота и свега осталог што су радили борећи се грчевито за свој џеп, власт Вучића и опстанак раскошних медиокритета на власти. Мора тако, нажалост. Кад сване новинарски “шести октобар”, све ће бити другачије у српском журнализму.
ВОЗИМ БИЦКЛ КРАЈ САВЕ
Која Вам је прва асоцијација када се спомене наш град?
Мој бицикл марке „Мерида“ је родом Шапчанка. Тако да ја нисам љубио у Шапцу крај Саве, али возим бицикл из Шапца крај Саве који вероватно уме и да плива као амфибија, само нисам пробао. Ал’ пробаћу. Некако сам последње две године често у Шапцу. Имао сам промоцију књиге у позоришном клубу, на којој је додуше, било више конобара него посетилаца. После сам се шлепао уз Кесића, па смо једном напунили Шабачко позориште. Потом смо, за претпрошлу Чивијаду, други пут, скупа с Њузовцима, опет напунили шабачки театар, али је било толико људи да смо на пола трибине завршили на бини на тргу. Писао сам колумне за „Глас Подриња“. Сем тога, традиционално гостујем у свим првим емисијама телевизије Шабац: био сам први гост код Ненада Кулачина када је почео с емисијама „Вести плус“, па први гост код Кулачина и Видојковића у „Добар, лош, зао“, затим први гост Антонеле Рихе у новом преподневном термину емисије „Нецензурисано“. Ваљда је процена управе и уредништва ТВ Шабац да ћу као потпуно флегматичан тип остати хладнокрван уколико сценографија почне да се руши, што се обавезно дешава у првим емисијама.
Новинарима је изгледа суђено да се боре за нешто што тамо у свету нормално функционише?
- Демократија је једна сасвим нормална ствар, тако да се не боримо за демократију. Боримо се да три будале не могу да надгласају два паметна. А, то што радимо заправо није демократија, јер демократија је управо рај за будале које могу да те надгласају, само је проблем што нико није смислио ништа боље. Боримо се да паметни, духовити, шармантни, храбри победе све будале, макар били мањина.
Свакодневно се борите да „Данас“ изађе пред читаоце. Са којим се све проблемима суочавате последњих месеци?
- Наша девиза је, откад је Александар Вучић изјавио да не чита наш лист, заправо: „Данас, лист који не чита Александар Вучић! Проверите зашто!“ Лично сам је осмислио, мада та реклама није тачна – Вучић чита наше новине, што закључујемо из његових изјава где критикује наше текстове. Немогуће да нешто не читаш, а знаш шта пише у томе што не читаш. Имамо показатеље да државна предузећа и напредњачке општине масовно отказују огласе листу Данас, негде од новембра, баш кад је Вучић рекао: „Не читам Данас!“ Нисам тада схватио да ли је то констатација или порука личне природе незнаном оглашивачу. Испоставило се да је ово друго. Срећа је да се са нама солидаришу многи – ни сами не бисте веровали ко нас је све звао да помогне. Открићу то кад буде време, јер храбре људе треба уписивати у мемоаре, да знају генерације које долазе иза нас ко има петљу, а ко нема. Драго ми је да Шапчани и градска власт Шапца показују такође да они имају петљу у вуненим временима. То је оно што остаје упамћено. Сви остали ће у историји човечанства бити упамћени по Кесићевој омиљеној узречици. Погодите којој... Прво слово Б.
Колико је данас тешко и опасно писати истину?
- Неки читалац Д.И. је испод мог интервјуа на сајту Цензоловка, где сам објашњавао проблеме који су сустигли редакцију Данаса због текста о Андреју Вучићу, између осталог написао да “моли Бога да добије одрешене руке па да се јуримо” и да је “спремио сет ножева, а и конопце”, уз сет увреда и псовки упућених како мени, тако и “квази родољубима Србије” и “издајицама своје земље” за које “нема милости”.
-Ј... га, а ја сам само хтео да будем новинар. Предивно занимање, динамично, путујеш, зезаш се... - уздахнуо сам прошлог новембра када сам се сплетом околности, нашао у саопштењу МУП Србије први пут од када се бавим новинарством јер ми је тај неки лудак Д.И. из Лазаревца претио ножевима и конопцима. Хоћу рећи – тешко је писати истину, а понекад може бити и опасно. Најопасније је писати истину кад је Вучић на власти. То показује новија српска историја.
Када ће за медије у Србији доћи боље време?
- Кад нека следећа власт ухапси власнике медија типа Жељка Митровића и Драгана Ј. Вучићевића, а судије их осуде због ширења лажних вести, угрожавања живота и свега осталог што су радили борећи се грчевито за свој џеп, власт Вучића и опстанак раскошних медиокритета на власти. Мора тако, нажалост. Кад сване новинарски “шести октобар”, све ће бити другачије у српском журнализму.
ВОЗИМ БИЦКЛ КРАЈ САВЕ
Која Вам је прва асоцијација када се спомене наш град?
Мој бицикл марке „Мерида“ је родом Шапчанка. Тако да ја нисам љубио у Шапцу крај Саве, али возим бицикл из Шапца крај Саве који вероватно уме и да плива као амфибија, само нисам пробао. Ал’ пробаћу. Некако сам последње две године често у Шапцу. Имао сам промоцију књиге у позоришном клубу, на којој је додуше, било више конобара него посетилаца. После сам се шлепао уз Кесића, па смо једном напунили Шабачко позориште. Потом смо, за претпрошлу Чивијаду, други пут, скупа с Њузовцима, опет напунили шабачки театар, али је било толико људи да смо на пола трибине завршили на бини на тргу. Писао сам колумне за „Глас Подриња“. Сем тога, традиционално гостујем у свим првим емисијама телевизије Шабац: био сам први гост код Ненада Кулачина када је почео с емисијама „Вести плус“, па први гост код Кулачина и Видојковића у „Добар, лош, зао“, затим први гост Антонеле Рихе у новом преподневном термину емисије „Нецензурисано“. Ваљда је процена управе и уредништва ТВ Шабац да ћу као потпуно флегматичан тип остати хладнокрван уколико сценографија почне да се руши, што се обавезно дешава у првим емисијама.
Н. К.
Најновији број
18. април 2024.
