ЕКОНОМСКИ БАРОМЕТАР
Постоји само држава
Да су нормална времена, одговор на питање из наслова, био би лак и за прваке. Међутим, у нашој „обрнутој економији“, 20 је ипак веће од 120. Ево конкретног доказа. Путари, или неки други добављачи фактуришу држави (министарствима, агенцијама или јавним предузећима), 120 динара. Сто динара за робу или радове, 20 динара ПДВ за државу. Тачно петнаестог у идућем месецу, предаје се обрачун и плаћа ПДВ. Укључујући и оних 20 динара из нашег примера, без обзира што држава није платила, ни оних 20 за ПДВ, камоли 100 за робу или услугу, фирма мора да плати својим парама, да не би ишла камата и дошла пореска контрола. А кад они дођу, увек “нађу”. Осим ако дођу да не нађу.
Добро, јесте држава закаснила и оштетила своје добављаче, који плаћају ПДВ својим новцем. Али, највише до 15 дана за извознике и 45 дана за остале обвезнике, након предаје обрачуна ПДВ, држава ће повратити ПДВ. Макар мало ублажити хронични недостатак “кеша”. Посебно кад привредницима дођу “датуми”. Петнаести у месецу за ПДВ и 25. за порезе и доприносе на зараде за претходни месец.
Кад би тако било. Иако је последњи дан у месецу када држава “пресеца” своје макроекономске параметре и после их јавно публикује на сајту Министарства финансија, уједно и дан за повраћај ПДВ извозницима, привредницима и предузетницима, најчешће ништа од повраћаја. Закон о ПДВ каже, раније може, касније не може и не сме. Сме, сме, поготово пред крај године, и у предизборним месецима. Тада обавезно касни. Важнији је пресек буџетских расхода, од тамо неког повраћаја. Држава, од привреде. Зато је у тим преломним месецима, државни буџет, увек у суфициту. Помало смешно делује податак да, на пример, издаци за капиталне издатке на крају 2016. године износе 34,1, а у плану за 2017. годину 94,2 милијарде динара. Може ли нас неко убедити да овај “раскорак” не потиче од преношења плаћања путарима, из прошле у текућу годину. Посебно је у првом кварталу ове године, наша предизборна “ТВ економија” била пуна високих стопа и суфицита. План ММФ (за који се тврди да је увек рестрикиван) за први квартал, премашен за 55 милијарди динара. Уместо буџетског дефицита од 48, остварен суфицит од 7 милијарди динара. Што је уопште планиран за целу 2017. годину буџетски дефицит од 69,1 милијарду динара, кад већ више месеци правимо суфицит? Или се намерно тако планирало, да се бирачи “засене” цифрама, или се нису на време плаћале фактуре, нити враћао ПДВ. Све ће се платити, кад изаберемо председника.
Јер би била прворазредна сензација, кад за председника не би био изабран премијер са таквим суфицитима. Нико да се сети, да ће касније, кад дође нови премијер, овог предизборног суфицита неминовно нестати. Дугови се, пре или касније морају платити. Важно је да је циљ постигнут. Бирачи су се “нахранили и напојили” суфицитом. Председнику и јаре и паре. Гласови и статистика. Будућем премијеру и посланицима, увек може запушити уста – е, кад сам ја био премијер… Министар рада на други Васкрс, чак и званично изјави да су неминовна будућа поређења новог(их) премијера са АВ. Неће им бити лако. Али, додаје министар, АВ је попустљив и толерантан, па ће их увек заштитити. Није важно што свог претходника не могу достићи. Важно је да се труде и слушају.
Да резимирамо. По закону, извозници чекају на повраћај ПДВ највише 15 дана по предаји обрачуна. Или укупно највише од 30 (ако је промет обављен последњег дана у претходном месецу за који се обрачунава ПДВ) до 60 дана (ако је промет обављен првог дана у претходном месецу). За “обичне” пореске обвезнике, ови рокови су месец дана дужи (45 дана по предаји обрачуна), односно укупно од 60 до 90 дана. Платите држави, па чекате повраћај. Бесплатно финансирате државу. Што и друге државе раде. Само што друге не касне са повраћајем. Кад законском року за повраћај, додамо стална кашњења у повраћају ПДВ, ето држави бесплатног краткорочног кредита. Од својих “рођених” извозника и привредника.
Шта нам друго остаје, него да се сетимо чувене изјаве Маргарет Тачер из 1998. године: “Не постоји друштво као такво. Постоје појединци, мушкарци и жене, и постоје породице”. У нашој “обрнутој ТВ економији” важи супротно: “Не постоје појединци и фирме. Постоји само држава”. Ако је држави боље, ако повећава суфиците а смањује дефиците, грађани и предузећа нису битни. Није држава због њих, него обратно. Шта су стална кашњења у плаћању фактура и повраћаја ПДВ, према буџетском суфициту, бре?
Добро, јесте држава закаснила и оштетила своје добављаче, који плаћају ПДВ својим новцем. Али, највише до 15 дана за извознике и 45 дана за остале обвезнике, након предаје обрачуна ПДВ, држава ће повратити ПДВ. Макар мало ублажити хронични недостатак “кеша”. Посебно кад привредницима дођу “датуми”. Петнаести у месецу за ПДВ и 25. за порезе и доприносе на зараде за претходни месец.
Кад би тако било. Иако је последњи дан у месецу када држава “пресеца” своје макроекономске параметре и после их јавно публикује на сајту Министарства финансија, уједно и дан за повраћај ПДВ извозницима, привредницима и предузетницима, најчешће ништа од повраћаја. Закон о ПДВ каже, раније може, касније не може и не сме. Сме, сме, поготово пред крај године, и у предизборним месецима. Тада обавезно касни. Важнији је пресек буџетских расхода, од тамо неког повраћаја. Држава, од привреде. Зато је у тим преломним месецима, државни буџет, увек у суфициту. Помало смешно делује податак да, на пример, издаци за капиталне издатке на крају 2016. године износе 34,1, а у плану за 2017. годину 94,2 милијарде динара. Може ли нас неко убедити да овај “раскорак” не потиче од преношења плаћања путарима, из прошле у текућу годину. Посебно је у првом кварталу ове године, наша предизборна “ТВ економија” била пуна високих стопа и суфицита. План ММФ (за који се тврди да је увек рестрикиван) за први квартал, премашен за 55 милијарди динара. Уместо буџетског дефицита од 48, остварен суфицит од 7 милијарди динара. Што је уопште планиран за целу 2017. годину буџетски дефицит од 69,1 милијарду динара, кад већ више месеци правимо суфицит? Или се намерно тако планирало, да се бирачи “засене” цифрама, или се нису на време плаћале фактуре, нити враћао ПДВ. Све ће се платити, кад изаберемо председника.
Јер би била прворазредна сензација, кад за председника не би био изабран премијер са таквим суфицитима. Нико да се сети, да ће касније, кад дође нови премијер, овог предизборног суфицита неминовно нестати. Дугови се, пре или касније морају платити. Важно је да је циљ постигнут. Бирачи су се “нахранили и напојили” суфицитом. Председнику и јаре и паре. Гласови и статистика. Будућем премијеру и посланицима, увек може запушити уста – е, кад сам ја био премијер… Министар рада на други Васкрс, чак и званично изјави да су неминовна будућа поређења новог(их) премијера са АВ. Неће им бити лако. Али, додаје министар, АВ је попустљив и толерантан, па ће их увек заштитити. Није важно што свог претходника не могу достићи. Важно је да се труде и слушају.
Да резимирамо. По закону, извозници чекају на повраћај ПДВ највише 15 дана по предаји обрачуна. Или укупно највише од 30 (ако је промет обављен последњег дана у претходном месецу за који се обрачунава ПДВ) до 60 дана (ако је промет обављен првог дана у претходном месецу). За “обичне” пореске обвезнике, ови рокови су месец дана дужи (45 дана по предаји обрачуна), односно укупно од 60 до 90 дана. Платите држави, па чекате повраћај. Бесплатно финансирате државу. Што и друге државе раде. Само што друге не касне са повраћајем. Кад законском року за повраћај, додамо стална кашњења у повраћају ПДВ, ето држави бесплатног краткорочног кредита. Од својих “рођених” извозника и привредника.
Шта нам друго остаје, него да се сетимо чувене изјаве Маргарет Тачер из 1998. године: “Не постоји друштво као такво. Постоје појединци, мушкарци и жене, и постоје породице”. У нашој “обрнутој ТВ економији” важи супротно: “Не постоје појединци и фирме. Постоји само држава”. Ако је држави боље, ако повећава суфиците а смањује дефиците, грађани и предузећа нису битни. Није држава због њих, него обратно. Шта су стална кашњења у плаћању фактура и повраћаја ПДВ, према буџетском суфициту, бре?
Драган Вујадиновић
Најновији број
25. април 2024.
