ГОРСКА СЛУЖБА НА РАСПОЛАГАЊУ 24 САТА
МИ СМО ПОСЛЕДЊА НАДА
Спасити људски живот и помоћи човеку у невољи није само посао ватрогасаца, лекара и полицајаца. Добровољној и непрофитној организацији Горске службе спасавања Србије је управо то циљ
Спасавање у неприступачним планинским и урбаним условима је оно што припадници Горске службе спасавања Србије са задовољством раде. Они су ту са својим спасилачким тимовима, онда када у критичним ситуацијама друге службе нису у могућности да пруже помоћ. Спасиоци, добро обучени, на располагању су 24 часа по позиву или унапред договореним сменама на скијашким теренима, обезбеђивањима планинарских акција и неким другим активностима. Остављајући своје свакодневне послове и занимања, одазивају се у помоћ на територији целе Србије.
Поред жеље човека да буде хуман и да помогне, за чланство у Горској служби спасавања потребне су одређене квалификације које се стичу кроз обуке. Добар и искусан спасилац пролази кроз више различитих обука, а неки се усавршавају и дан-данас после више деценија проведених у служби. Горска служба спасавања има 1.003 члана. Годишње се пријави 300 људи, а максимум нових чланова који се обучавају, не прелази 40.
“Нови колачи” раде “кућне” послове
У нашем граду, постоје две особе које су се овом захтевном, али пре свега хуманом послу одазвале. Лука Греци, инжењер електротехнике, са статусом течајца, идеју да се прикључи Горској служби спасавања добио је 2014. године, након што је присуствовао ски-семинару ГСС-а, на ком је упознао много активних спасилаца.
- Ово је својеврстан изазов за моје тело, психу и карактер. Сматрам да имам ту хуману ноту у себи, и да сам у стању да одговорим на све изазове које овај изузетно одговоран посао ставља пред мене. За кратко време могао сам да се уверим да је ГСС за велику већину чланова друга породица. Импресивно је када видите како велики број људи различитог животног доба, занимања, карактера, у кључним тренуцима раде и размишљају као један. Као течајац, ту сам да од старијих и искуснијих колега усавршавам скијање, учим о планини, комуникацији на терену, и да на лицу места видим и осетим како спасилаштво изгледа. Као нови колачи ту смо да радимо све кућне послове, носимо извештаје, доносимо доручак, перемо судове и да одржавамо хигијену у нашем смештају – наводи Лука Греци.
Хуманост пресудна
Хуманост као једна од најлепших људских особина, није сваком усађена. Ипак, Шапчанима је она пресудна у бављењу ових помало и ризичних активности.
-Чланови Горске службе су ту да помогну у ситуацијама у којима нико други не може да помогне. У тим моментима ми смо последња нада и то је оно што сваког члана Горске службе мотивише да се овим бави. Невероватан је осећај када схватите да сте некоме помогли, а посебно особи која је у тешкој ситуацији, потпуно беспомоћна и без наде. Горска служба је, слободно могу да кажем и један неисцрпан извор знања, информација и могућности за сопствено усавршавање, што доводи чланове у могућност да адекватно помажу људима. Такође, ту је и прилика за стицање пријатељстава за цео живот. Јако је леп осећај када неком помогнете, а посебно особи која је у изузетно тешкој ситуацији, потпуно беспомоћна и без икакве наде. Када успете таквој особи да помогнете или спасете живот и када схватите након неког времена да сте то урадили, осећај је непроцењив – истиче Лука Греци.
Сви раде као један
Како изгледа бити спасилац приправик у општим планинским условима, скијашким теренима и помоћник инструктора на обуци за нове чланове, објасниће нам Шапчанин, Лука Јанковић, студент медицине, чији су хобији екстремни спортови и скијање, па се за овај хуман посао определио, како и сам каже, да би спојио лепо и корисно.
- Ове године сам провео 84 дана на снегу. Целе сезоне сам био на планини. Имали смо 14 интервенција на Дивчибарама, 50 на Копаонику и на око 100 на Златибору. Најупечатљивија интервенција ове године на којој сам учествовао десила се на Копаонику. Младић је приликом пада на скијама, доживео тежу повреду. Срећом, колега и ја смо се нашли ту и помогли му максимално колико смо могли. Имобилисали смо му врат и кичму и транспортовали га у траума центар, тако да је прошао без озбиљних последица. То је јако одговоран позив. Треба знати да при најмањој грешци спасиоца, може да дође до кобног исхода. Осим тога што је ово прилично хумана акција и јако леп позив, такође је и идеална прилика да се виде прелепи предели – истиче Лука Јанковић.
Када говоримо о ризику, приправик спасилац, Лука Јанковић наводи да ризик постоји али је прилично контролисан.
-Постоји одређена доза ризика, али све је контролисано. Радимо по одређеним протоколима, а за све акције спасавања постоји план и програм, направљен унапред. Примера ради, наши техничари су пре више од 10 година направили протоколе за спасавање у вертикалним условима и сваки потез који правимо је испланиран. Нема импровизација. Ризик се значајно смањује добром обуком, константним тренингом и утренираношћу спасилаца. Оно што је постало стандард у ГСС - у је да сви спасиоци без обзира да ли у ГСС долазе као искусни алпинисти, спелеолози, рониоци или скијаши, морају да раде по истим принципима. Сви раде као један. Када дођеш на терен, знаш да би други спасилац урадио исто оно што би и ти. Том утренираношћу организују се сваких, недељеу-две дана медицинска вежбалишта, техничка вежбалишта, основе техничког спасавања и алпинистичке спелеолошке акције, заједно са Горским службама других држава. Те вежбе и тренинзи су оно што нама и унесрећеним људима спасава живот.
ГСС Србије коју су 1952. године основали искусни алпинисти, данас чини око 300 активних спасилаца са овереном лиценцом, од којих су многи искусни планинари, високогорци, алпинисти, спортски пењачи, спелеолози, рониоци, скијаши и параглајдеристи. У досадашњем раду, чланови ГСС Србије су збринули више десетина хиљада повреда. У току године, спасиоци збрину преко 1.000 повређених на скијалиштима и неприступачним планинским теренима, а учествују на преко 50 спасилачких интервенција у свим деловима земље.
РУШЕЊЕ МЕНТАЛНИХ И ФИЗИЧКИХ БАРИЈЕРА
Најјачи утисак на мене је оставила завршна вежба на Копаонику, где се јасно могло видети да су након два месеца мукотрпног рада, дружења и вежби 40 људи различитих година, узраста од 18 до 40 година, из различитих делова Србије, различитих струка, постали један човек. Такође ми је јако велика импресија био завршни марш који смо радили ноћу, по снегу и блату, носећи на носилима повређеног човека са све додатним оптерећењем, клизајући се и пропадајући кроз снег. Радили смо као један и то је нешто што је тешко препричати и учинити разумљивим неком ко то није доживео. Једноставно, превазилазиш све своје физичке и менталне баријере, а ниси био ни свестан да можеш да достигнеш неке нове границе.
Поред жеље човека да буде хуман и да помогне, за чланство у Горској служби спасавања потребне су одређене квалификације које се стичу кроз обуке. Добар и искусан спасилац пролази кроз више различитих обука, а неки се усавршавају и дан-данас после више деценија проведених у служби. Горска служба спасавања има 1.003 члана. Годишње се пријави 300 људи, а максимум нових чланова који се обучавају, не прелази 40.
“Нови колачи” раде “кућне” послове
У нашем граду, постоје две особе које су се овом захтевном, али пре свега хуманом послу одазвале. Лука Греци, инжењер електротехнике, са статусом течајца, идеју да се прикључи Горској служби спасавања добио је 2014. године, након што је присуствовао ски-семинару ГСС-а, на ком је упознао много активних спасилаца.
- Ово је својеврстан изазов за моје тело, психу и карактер. Сматрам да имам ту хуману ноту у себи, и да сам у стању да одговорим на све изазове које овај изузетно одговоран посао ставља пред мене. За кратко време могао сам да се уверим да је ГСС за велику већину чланова друга породица. Импресивно је када видите како велики број људи различитог животног доба, занимања, карактера, у кључним тренуцима раде и размишљају као један. Као течајац, ту сам да од старијих и искуснијих колега усавршавам скијање, учим о планини, комуникацији на терену, и да на лицу места видим и осетим како спасилаштво изгледа. Као нови колачи ту смо да радимо све кућне послове, носимо извештаје, доносимо доручак, перемо судове и да одржавамо хигијену у нашем смештају – наводи Лука Греци.
Хуманост пресудна
Хуманост као једна од најлепших људских особина, није сваком усађена. Ипак, Шапчанима је она пресудна у бављењу ових помало и ризичних активности.
-Чланови Горске службе су ту да помогну у ситуацијама у којима нико други не може да помогне. У тим моментима ми смо последња нада и то је оно што сваког члана Горске службе мотивише да се овим бави. Невероватан је осећај када схватите да сте некоме помогли, а посебно особи која је у тешкој ситуацији, потпуно беспомоћна и без наде. Горска служба је, слободно могу да кажем и један неисцрпан извор знања, информација и могућности за сопствено усавршавање, што доводи чланове у могућност да адекватно помажу људима. Такође, ту је и прилика за стицање пријатељстава за цео живот. Јако је леп осећај када неком помогнете, а посебно особи која је у изузетно тешкој ситуацији, потпуно беспомоћна и без икакве наде. Када успете таквој особи да помогнете или спасете живот и када схватите након неког времена да сте то урадили, осећај је непроцењив – истиче Лука Греци.
Сви раде као један
Како изгледа бити спасилац приправик у општим планинским условима, скијашким теренима и помоћник инструктора на обуци за нове чланове, објасниће нам Шапчанин, Лука Јанковић, студент медицине, чији су хобији екстремни спортови и скијање, па се за овај хуман посао определио, како и сам каже, да би спојио лепо и корисно.
- Ове године сам провео 84 дана на снегу. Целе сезоне сам био на планини. Имали смо 14 интервенција на Дивчибарама, 50 на Копаонику и на око 100 на Златибору. Најупечатљивија интервенција ове године на којој сам учествовао десила се на Копаонику. Младић је приликом пада на скијама, доживео тежу повреду. Срећом, колега и ја смо се нашли ту и помогли му максимално колико смо могли. Имобилисали смо му врат и кичму и транспортовали га у траума центар, тако да је прошао без озбиљних последица. То је јако одговоран позив. Треба знати да при најмањој грешци спасиоца, може да дође до кобног исхода. Осим тога што је ово прилично хумана акција и јако леп позив, такође је и идеална прилика да се виде прелепи предели – истиче Лука Јанковић.
Када говоримо о ризику, приправик спасилац, Лука Јанковић наводи да ризик постоји али је прилично контролисан.
-Постоји одређена доза ризика, али све је контролисано. Радимо по одређеним протоколима, а за све акције спасавања постоји план и програм, направљен унапред. Примера ради, наши техничари су пре више од 10 година направили протоколе за спасавање у вертикалним условима и сваки потез који правимо је испланиран. Нема импровизација. Ризик се значајно смањује добром обуком, константним тренингом и утренираношћу спасилаца. Оно што је постало стандард у ГСС - у је да сви спасиоци без обзира да ли у ГСС долазе као искусни алпинисти, спелеолози, рониоци или скијаши, морају да раде по истим принципима. Сви раде као један. Када дођеш на терен, знаш да би други спасилац урадио исто оно што би и ти. Том утренираношћу организују се сваких, недељеу-две дана медицинска вежбалишта, техничка вежбалишта, основе техничког спасавања и алпинистичке спелеолошке акције, заједно са Горским службама других држава. Те вежбе и тренинзи су оно што нама и унесрећеним људима спасава живот.
Најјачи утисак на мене је оставила завршна вежба на Копаонику, где се јасно могло видети да су након два месеца мукотрпног рада, дружења и вежби 40 људи различитих година, узраста од 18 до 40 година, из различитих делова Србије, различитих струка, постали један човек. Такође ми је јако велика импресија био завршни марш који смо радили ноћу, по снегу и блату, носећи на носилима повређеног човека са све додатним оптерећењем, клизајући се и пропадајући кроз снег. Радили смо као један и то је нешто што је тешко препричати и учинити разумљивим неком ко то није доживео. Једноставно, превазилазиш све своје физичке и менталне баријере, а ниси био ни свестан да можеш да достигнеш неке нове границе.
К. Јекић
Најновији број
18. април 2024.
