АЛЕКСАНДАР ГЛИШИЋ СА ПОДМЛАТКОМ
Баба Марта послала деду Априла
МРАЗ ОБРАО ВОЋЊАКЕ
Температуре које су биле испод или око 0 степени целзијуса, различито су утицале у зависности на воћну врсту и у зависности од терена. Још увек се не знају размере штете
Убило да не може даље - коментар је произвођача јагода из Поцерине. Ниске температуре, снег и на крају голомразица уништили су овогодишњи род воћа. Најгоре су прошла села у Поцерини, која су традиционално посвећена гајењу јагоде али ни мачвански пољопривредници, воћари, нису у бољој позицији. Штета на терену се тек сагледава а када се прелиминарно сабере биће – вишемилионска у еврима! Стручњаци шабачке Пољопривредне стручне и саветодавне службе су у воћњацима.
-Још увек се не знају размере штете које су настале. Температуре које су биле испод или око 0 степени целзијуса, различито су утицале у зависности на воћну врсту и у зависности од терена. Тренутно је много више оштећења у равничарским крајевима, односно у пределу Мачве, највише оштећења је на јагоди јер су температуре ишле око -3 степена целзијуса тако да су не само приземни мразеви били већ и на већој висини, односно до два метра. Већ имамо информације из Змињака, Липолиста, Мајура, Дуваништа, значи цео тај потез. Има са терна информација да су измрзли плодови вишње, трешње, штета је и на шљиви и нешто мање на јабуци и крушци, каже стручњак ПССС Сретен Јоцковић.
Величина оштећења зависи од конфигурације терена али је просечно до 30 посто док је на јагоди већ оштећење 50 и чак 70 посто. У Поцерини, у зависности од нагиба и експозиције, односно да ли је јагода на врху или у котлинском делу различита су оштећења. Ко ју је покрио агрил-фолијом успео је да је очува од мраза. Код јагоде фолија доприноси и да 3–4 дана раније доспева.
Ратарске културе су боље поднеле голомразицу, тврде стручњаци. Киша је чак и годила усевима.
-Више ћемо знати током недеље када се време стабилизује и када температуре почну да расту. Тада ћемо видети колике су штете. Углавном можемо рећи да на стрним житима неће бити оштећења, не очекујемо ни на кукурузу. С обзиром да је пшеница у тој фази да заостаје у порасту, и да је сада у фази у којој је већ требала да буде, она би вероватно претрпела нека оштећења у смислу полегања где је дошло до већих падавина односно у вишим брдским пределима. С обзиром да није у фази толиког пораста онда не очекујемо да ће бити оштећења. Пошто је то биљка из породице трава а траве су отпорније на ниске температуре не очекујемо штету. Код осталих усева, попут соје и уљаних биљака типа сунцокрета, очекујемо оштећења. Очекује се штета и на теренима где је дошло до задржавања воде, у депресијама и нижим теренима. Ту ће доћи до оштећења и оштећења посебно у фази клијања јер је дошло до пропадања клице. Углавном падавине су добродошле али нису ниске температуре јер су зауставиле фазе пораста и ницања усева који су посејани. Ако су на тим парцелама, а то се може изласком на терен увидети, можда урадити пресејавање, наглашава стручњак ПССС Светлана Златарић.
У Слепчевићу, традиционално окренутом гајењу бостана, кажу да су добро прошли. Већина бостана је „у тунелима“ тако да је за мраз остао недоступан.
-Гајим лубенице на око 2,7 хектара и могу рећи да смо добро прошли. Бостан је јако осетљив али је сада у фази да се налази у тунелима где је температура значајно виша од спољашње. У селу је преко 120 хектара под лубеницом и мислим да ће ове године нама бити већи проблем пласман него ове временске турбуленције. Годишње произведем око 300 тона и знам колико је то тешко пласирати, и зарадити неки динар, каже Александар Глишић.
-Још увек се не знају размере штете које су настале. Температуре које су биле испод или око 0 степени целзијуса, различито су утицале у зависности на воћну врсту и у зависности од терена. Тренутно је много више оштећења у равничарским крајевима, односно у пределу Мачве, највише оштећења је на јагоди јер су температуре ишле око -3 степена целзијуса тако да су не само приземни мразеви били већ и на већој висини, односно до два метра. Већ имамо информације из Змињака, Липолиста, Мајура, Дуваништа, значи цео тај потез. Има са терна информација да су измрзли плодови вишње, трешње, штета је и на шљиви и нешто мање на јабуци и крушци, каже стручњак ПССС Сретен Јоцковић.
Величина оштећења зависи од конфигурације терена али је просечно до 30 посто док је на јагоди већ оштећење 50 и чак 70 посто. У Поцерини, у зависности од нагиба и експозиције, односно да ли је јагода на врху или у котлинском делу различита су оштећења. Ко ју је покрио агрил-фолијом успео је да је очува од мраза. Код јагоде фолија доприноси и да 3–4 дана раније доспева.
Ратарске културе су боље поднеле голомразицу, тврде стручњаци. Киша је чак и годила усевима.
-Више ћемо знати током недеље када се време стабилизује и када температуре почну да расту. Тада ћемо видети колике су штете. Углавном можемо рећи да на стрним житима неће бити оштећења, не очекујемо ни на кукурузу. С обзиром да је пшеница у тој фази да заостаје у порасту, и да је сада у фази у којој је већ требала да буде, она би вероватно претрпела нека оштећења у смислу полегања где је дошло до већих падавина односно у вишим брдским пределима. С обзиром да није у фази толиког пораста онда не очекујемо да ће бити оштећења. Пошто је то биљка из породице трава а траве су отпорније на ниске температуре не очекујемо штету. Код осталих усева, попут соје и уљаних биљака типа сунцокрета, очекујемо оштећења. Очекује се штета и на теренима где је дошло до задржавања воде, у депресијама и нижим теренима. Ту ће доћи до оштећења и оштећења посебно у фази клијања јер је дошло до пропадања клице. Углавном падавине су добродошле али нису ниске температуре јер су зауставиле фазе пораста и ницања усева који су посејани. Ако су на тим парцелама, а то се може изласком на терен увидети, можда урадити пресејавање, наглашава стручњак ПССС Светлана Златарић.
У Слепчевићу, традиционално окренутом гајењу бостана, кажу да су добро прошли. Већина бостана је „у тунелима“ тако да је за мраз остао недоступан.
-Гајим лубенице на око 2,7 хектара и могу рећи да смо добро прошли. Бостан је јако осетљив али је сада у фази да се налази у тунелима где је температура значајно виша од спољашње. У селу је преко 120 хектара под лубеницом и мислим да ће ове године нама бити већи проблем пласман него ове временске турбуленције. Годишње произведем око 300 тона и знам колико је то тешко пласирати, и зарадити неки динар, каже Александар Глишић.
Најновији број
11. април 2024.
