МИЛАН ЂУКИЋ ЂУКА ПРЕДСТАВИО СВОЈЕ РАДОВЕ У ГАЛЕРИЈИ УДРУЖЕЊА „КРУГ 10“
Неимар са душом уметника
“Не може човек ни стално да слика. Мораш да ухватиш тренутак. Кад ухватим тренутак онда сликам по дан и безмало ноћ. По седам, осам слика одједном почнем, а онда после два-три дана не могу ништа”
Мачванске куће и окућнице, готово идилични пејзажи њива, шума, градиница, башчи, колеба, орања, препознатљиви вајати, амабари, млечари, шупе, ђерам, прозори и врата, зобнице, иконе и славе, велики црквени празници, миришљаво цвеће и разигране крошње само су делић богатог сликарског опуса Милана Ђукића Ђуке који се прошлог петка могао погледати на отварању изложбе у Галерији Удружења „Круг 10“.
- Једна прича и сећање мога деде каже: „Чекали смо две године у селу да се почне са градњом цркве. Није било правог неимара. Није било правога мајстора. Цркву не може свако да гради. То мора да буде човек са душом“. Наш Ђука бави се тиме и он је човек са душом што доказују и све његове слике. Та топлина и колорит који су јако дивни и нежни. Изненађен сам многим детаљима, малим форматима. Слика која ме је изненадила на овој изложби је слика о борцима из Првог светског рата током преласка Албаније. Приказујући њихову голготу Ђука им се на овај начин одужио. Један је од ретких који чува од заборава лепоту наше Мачве. Да није Ђуке брзо би се све заборавило – рекао је ауторов пријатељ Радушко Јанковић говорећи из срца о неимару са душом уметника.
Рођен у Рађевини, одрастао у Мачви, Милан Ђукић Ђука поклонио је срце плодној мачванској равници. За све оно што је примио од ње вратио јој је вишеструко са својих десет прстију и као неимар и као сликар.
- У Мачви живим педесет година па није чудо што је она моја инспирација. Има мало и Рађевине али Мачва преовлађује. Ипак сам у Мачви одрастао. Сећам се сваке стазе кроз шуму, сваке колебе. Све сам их обишао пре сликања. Многе су порушене. Многих више нема. То је штета. Сав живот у Мачви одвијао се у тим колебама од пролећа до јесени. Тамо је било све. И песма се чула на све стране. Сада нема нигде ништа. Све је полупусто. Жалосно је то. Зато покушавам да отргнем од заборава. Некад ми је баш тешко јер је нестало оно што сам као дете видео и доживео – истакао је Ђука.
Колико му је тешко због онога што је трагом нестало толико му је тешко да изабере било шта од свог богатог сликарског опуса.
- Везан сам за те слике. Врло се тешко одвајам од њих. То је тренутак инспирације. Не може човек ни стално да слика. Мораш да ухватиш тренутак. Кад ухватим тренутак онда сликам по дан и безмало ноћ. По седам, осам слика одједном почнем, а онда после два-три дана не могу ништа.
Са својих десет прстију Ђука је стварао и ствара монументална грађевинска дела. Као протомајстор до сада је много тога урадио. Измеђуосталог Цркву Свете Тројице на Летњиковцу, манастир Светог Саве, цркву у Ћуковинама.
- Грађевинарство је моја друга љубав. Тачније од тога живим јер у ово време деведесет девет посто људи не може да живи од слика.
ПОПУТ ПОЕТЕ
У осврту на сликарски опус Милана Ђукића Ђуке Татјана Марковић, историчар уметности, записала је између осталог: „Ликовна сцена Шапца и непосредне околине почива на неколико постулата, који сви заједно чине богат и аутентичан уметнички потенцијал. Један од сегмената тог ликовног миљеа чини немала група аутодидакта међу којима једно од водећих места заузима Милан Ђукић Ђука... Четири деценије настајао је садржајан опус доследан у тематском оквиру, препознатљив у ликовном рукопису, интерпретиран из виђеног у доживљено, из перцепције у емоцију, од светла ка сфумату...
- Једна прича и сећање мога деде каже: „Чекали смо две године у селу да се почне са градњом цркве. Није било правог неимара. Није било правога мајстора. Цркву не може свако да гради. То мора да буде човек са душом“. Наш Ђука бави се тиме и он је човек са душом што доказују и све његове слике. Та топлина и колорит који су јако дивни и нежни. Изненађен сам многим детаљима, малим форматима. Слика која ме је изненадила на овој изложби је слика о борцима из Првог светског рата током преласка Албаније. Приказујући њихову голготу Ђука им се на овај начин одужио. Један је од ретких који чува од заборава лепоту наше Мачве. Да није Ђуке брзо би се све заборавило – рекао је ауторов пријатељ Радушко Јанковић говорећи из срца о неимару са душом уметника.
Рођен у Рађевини, одрастао у Мачви, Милан Ђукић Ђука поклонио је срце плодној мачванској равници. За све оно што је примио од ње вратио јој је вишеструко са својих десет прстију и као неимар и као сликар.
- У Мачви живим педесет година па није чудо што је она моја инспирација. Има мало и Рађевине али Мачва преовлађује. Ипак сам у Мачви одрастао. Сећам се сваке стазе кроз шуму, сваке колебе. Све сам их обишао пре сликања. Многе су порушене. Многих више нема. То је штета. Сав живот у Мачви одвијао се у тим колебама од пролећа до јесени. Тамо је било све. И песма се чула на све стране. Сада нема нигде ништа. Све је полупусто. Жалосно је то. Зато покушавам да отргнем од заборава. Некад ми је баш тешко јер је нестало оно што сам као дете видео и доживео – истакао је Ђука.
Колико му је тешко због онога што је трагом нестало толико му је тешко да изабере било шта од свог богатог сликарског опуса.
- Везан сам за те слике. Врло се тешко одвајам од њих. То је тренутак инспирације. Не може човек ни стално да слика. Мораш да ухватиш тренутак. Кад ухватим тренутак онда сликам по дан и безмало ноћ. По седам, осам слика одједном почнем, а онда после два-три дана не могу ништа.
Са својих десет прстију Ђука је стварао и ствара монументална грађевинска дела. Као протомајстор до сада је много тога урадио. Измеђуосталог Цркву Свете Тројице на Летњиковцу, манастир Светог Саве, цркву у Ћуковинама.
- Грађевинарство је моја друга љубав. Тачније од тога живим јер у ово време деведесет девет посто људи не може да живи од слика.
У осврту на сликарски опус Милана Ђукића Ђуке Татјана Марковић, историчар уметности, записала је између осталог: „Ликовна сцена Шапца и непосредне околине почива на неколико постулата, који сви заједно чине богат и аутентичан уметнички потенцијал. Један од сегмената тог ликовног миљеа чини немала група аутодидакта међу којима једно од водећих места заузима Милан Ђукић Ђука... Четири деценије настајао је садржајан опус доследан у тематском оквиру, препознатљив у ликовном рукопису, интерпретиран из виђеног у доживљено, из перцепције у емоцију, од светла ка сфумату...
О. Гавриловић
Најновији број
18. април 2024.
