И ОВАЈ ДАН РАДА ГРАЂАНИ ОБЕЛЕЖИЛИ
ИЗЛАСКОМ У ПРИРОДУ, А НЕ ПРОТЕСТОМ
ИЗЛАСКОМ У ПРИРОДУ, А НЕ ПРОТЕСТОМ
РОШТИЉ ВАЖНИЈИ ОД РАДНИЧКИХ ПРАВА
Ни овог првог маја главна вест из Србије нису велики синдикални протести, већ препуна излетишта. Синдикати тврде да се и овог Првог маја залажу за „три осмице“ као и радници из Чикага 1. маја 1886. године
Сви они који су имали прилику да лете изнад Србије 1. маја могли су да стекну погрешан утисак. Неупућени су се можда и уплашили од огромне количине дима и свашта је могло да им падне на памет. Срећом, у питању је дим услед традиционалног првомајског роштиљања, а не од, не дај Боже, нечег горег.
Ни овог првог маја главна вест из Србије нису велики синдикални протести, већ препуна излетишта. То не значи да грађани и грађанке нису свесни ситуације у којој се сви заједно налазимо, већ је мини-одмор и лепо време измамило људе у природу и мало их растеретило свакодневне бриге, сматрају економски стручњаци у Србији.
Слично је било и у Шапцу. Традиционално, највише људи се окупило на Сави у роштиљању и окретању ражња. Викендице на Сави су биле препуне људи, а висок ниво Саве није омогућио пецање. Било је и мало чамаца у речном саобраћају тог дана. Уз храну и пиће, неизоставни су били и трубачи који су обишли комплетну прву линију обале у потрази за добрим бакшишем.
- Зашто бих се смарао неким демонстрацијама, када добро знам да то неће помоћи? Смешно ми је и то што о синдикалним правима говори човек који као председник Самосталног синдиката Србије прима 140.000 динара месечно. Нити може, нити разуме нашу муку – испричао нам је један од радника некадашње Зорке док је окретао месо на роштиљу.
С друге стране, синдикалци тврде да се и данас боре за чувене три осмице коју су на уму имали радници Чикага када су 1886. године, њих 70.000, изашли на улице и тражили осмочасовно радно време, осам сати за културу и осам сати за одмор.
Председник СССС Љубиша Орбовић, који је признао да прима месечну надокнаду у износу од 140.000 динара, рекао је на протесту у Београду да је захтев тог Синдиката већа зарада.
- За овај 1. мај смо се окупили са захтевима за веће зараде, за достојанствен рад, да једноставно можемо да од својих плата живимо, да можемо од својих пензија да живимо, да наша деца налазе своју будућност и перспективу у овој земљи, јер то је наша земља, то је њихова земља - поручио је Орбовић.
Његов колега из „Независности“ Зоран Стојиљковић поздравио је и „све оне који су на уранку и славе“. Како каже, сигуран је да су и они сагласни са захтевима радника, али не верују да нешто може да се промени, па нису дошли.
- Наш је проблем што нас 90 одсто људи подржава, а једва да нас има 10 одсто који бисмо нешто учинили да се ствари промене. Ми смо ту дошли да нешто покушамо да урадимо и да променимо - рекао је Стојиљковић.
У ТУРСКОЈ СУЗАВАЦ НА РАДНИКЕ
За разлику од Србије, у многим државама са много већим радничким зарадама и правима, и овог 1. маја дошло је до великих радничких протеста, а у Турској је полиција на демонстранте испалила гумене метке и бацила сузавац. Традиционално, велики синдикални портести су се организовали и у Грчкој због „сервилног односа према ММФ“, а у Москви је 130.000 људи учествовало у синдикалном маршу.
Ни овог првог маја главна вест из Србије нису велики синдикални протести, већ препуна излетишта. То не значи да грађани и грађанке нису свесни ситуације у којој се сви заједно налазимо, већ је мини-одмор и лепо време измамило људе у природу и мало их растеретило свакодневне бриге, сматрају економски стручњаци у Србији.
Слично је било и у Шапцу. Традиционално, највише људи се окупило на Сави у роштиљању и окретању ражња. Викендице на Сави су биле препуне људи, а висок ниво Саве није омогућио пецање. Било је и мало чамаца у речном саобраћају тог дана. Уз храну и пиће, неизоставни су били и трубачи који су обишли комплетну прву линију обале у потрази за добрим бакшишем.
- Зашто бих се смарао неким демонстрацијама, када добро знам да то неће помоћи? Смешно ми је и то што о синдикалним правима говори човек који као председник Самосталног синдиката Србије прима 140.000 динара месечно. Нити може, нити разуме нашу муку – испричао нам је један од радника некадашње Зорке док је окретао месо на роштиљу.
С друге стране, синдикалци тврде да се и данас боре за чувене три осмице коју су на уму имали радници Чикага када су 1886. године, њих 70.000, изашли на улице и тражили осмочасовно радно време, осам сати за културу и осам сати за одмор.
Председник СССС Љубиша Орбовић, који је признао да прима месечну надокнаду у износу од 140.000 динара, рекао је на протесту у Београду да је захтев тог Синдиката већа зарада.
- За овај 1. мај смо се окупили са захтевима за веће зараде, за достојанствен рад, да једноставно можемо да од својих плата живимо, да можемо од својих пензија да живимо, да наша деца налазе своју будућност и перспективу у овој земљи, јер то је наша земља, то је њихова земља - поручио је Орбовић.
Његов колега из „Независности“ Зоран Стојиљковић поздравио је и „све оне који су на уранку и славе“. Како каже, сигуран је да су и они сагласни са захтевима радника, али не верују да нешто може да се промени, па нису дошли.
- Наш је проблем што нас 90 одсто људи подржава, а једва да нас има 10 одсто који бисмо нешто учинили да се ствари промене. Ми смо ту дошли да нешто покушамо да урадимо и да променимо - рекао је Стојиљковић.
За разлику од Србије, у многим државама са много већим радничким зарадама и правима, и овог 1. маја дошло је до великих радничких протеста, а у Турској је полиција на демонстранте испалила гумене метке и бацила сузавац. Традиционално, велики синдикални портести су се организовали и у Грчкој због „сервилног односа према ММФ“, а у Москви је 130.000 људи учествовало у синдикалном маршу.
Н. К.
Најновији број
18. април 2024.
