Инфо

4. мај 2017.4. мај 2017.
НИСАМ ПЛАНИРАО ДА БУДЕМ ПЕВАЧ
РАЗГОВОР СА МУЗИЧАРЕМ ЖЕЉКОМ ВАСИЋЕМ

НИСАМ ПЛАНИРАО ДА БУДЕМ ПЕВАЧ

“Инспирацију за стварње песама налазим свуда око себе, или тачније, инспирација налази мене. Аутобиографских песама немам, нисам никада писао о себи. Углавном сам писао о ономе што ме окружује, о догађајима из живота мојих познаника и пријатеља. Али можда се то ускоро преокрене”, каже за “Глас Подриња” Жељко Васић
Обележавање три године постојања тржног центра Капитол парка у Шапцу, улепшано је прошле недеље концертом Жељка Васића. Композитор, текстописац, певач изузетних способности, кантаутор који је упркос естрадним трендовима који, углавном, не маре за квалитет, остао доследан себи, за “Глас Подриња” говори о својим почецима и актуелној српској музичкој сцени.
Нижу музичку школу завршили сте у Зајечару, средњу у Београду, те претпостављамо да љубав према музици датира од малих ногу. Реците нам нешто више о првим сусретима са музиком?
-Деца углавном настављају да раде оно што раде њихови родитељи. Ја, са те стране, нисам имао много могућности. Могао сам да бирам да будем или музичар или економиста. Упорност мог оца, музичара, се на крају исплатила, те је љубав према музици победила и већ у осмом разреду сам знао свој пут.
Оно што нисам знао је да ћу бити певач. Нисам то имао у плану. Свирао сам клавир, и с обзиром на стидљивост и повученост, које су део моје личности, претпостављао сам да ћу музичку каријеру стварати као инструменталиста. Но, живот нас увек изненади, па могу да кажем да сам постао певач, аутор и композитор из нужде. Наиме, једном приликом, док сам са бендом припремао наступ, фронтмен се није појавио. Власник ми је рекао да покушам како знам и умем да “извучем” ситуацију и да отпевам пар песама. Ту ноћ сам имао највећу трему у животу, али сам пробио лед. Након тога ми је све било много лакше.
Где налазите инспирацију за стварање песама?
-Инспирацију за стварње песама налазим свуда око себе, или тачније, инспирација налази мене. Аутобиографских песама немам, нисам никада писао о себи. Углавном сам писао о ономе што ме окружује, о догађајима из живота мојих познаника и пријатеља. Али можда се то ускоро преокрене, јер песма “Заувек”, рецимо носи одјек мог унутрашњег света. Стекао сам утисак да колико год да смо задовољни овим животом никад није доста. То је и неки лајт мотив, песме “Заувек” - није довољно.
Радили сте дуете са Аном Бебић, Дадом Глишић, феноменалан хит “Лозинка за рај” са Нином Бадрић... Са ким је сарадња била најзахвалнија?
-Мени је било лако са свима. Није било конфликата. Увек сам био ту да на један примерен начин наметнем своје виђење. Што се тиче песме са Нином Бадрић, с обзиром да сам и аутор већ сам имао визију како то треба да изгледа. Она се сложила са мојом идејом, и све је протекло у најбољем реду. Када је у питању снимање спотова, то препуштам колегама.
Шта бисте могли да кажете о нашој музичкој сцени?
- Дуго година у празно говорим да се дешава културолошки геноцид. Данас је бити јавна личност постало занимање. У Србији већина жели успех преко ноћи, и на лак начин долази до тога. Не треба ти пуно памети да би био познат. Са друге стране, ја на ово не гледам као на такав посао. Направио сам свој микросвет и функционишем тако како функционишем. Ко препознаје - препознаје, ко не, има избор да слуша и гледа неке друге ТВ канале.
Има много усвиране деце и усвираних бендова. Некако, нико да крене да се осмели у правцу аторског рада. Шта је Вама био лајт мотив за ауторски рад?
-Музичка индустрија је наметнула једна правила. Због тих правила многи људи који желе искрено да се баве музиком су убијени у појам. Немају смелости да се баве ауторским радом јер музичка индустрија и медији говоре апсолутно све супротно од тога - да се до успеха не долази квалитетом већ се то постиже на други начин.
Раније смо имали богатију понуду и роцк анд ролл који данас не постоји. С обзиром на то да сам из Зајечара, одрастао сам уз Гитаријаду. То што је данас ЕЏИТ, то је некада била Гитаријада. Долазили су људи из целе Југославије, нисам могао да изађем на улицу од гужве. Постојале су емисије које су се давале на националним емитерима, које су се бавиле неком другом врстом музике. Не само народном или турбо-фолком који је касније, 90-их година настао. Чињеница је да смо и тада имали музику која је личила на тај турбо-фолк али је постојао пандам томе, постојала је Екатарина велика, Електрични оргазам и сл. Читава једна сцена која је данас деградирана. Ти људи немају где да се покажу. Игром случаја сам у функцији Зајечарца преузео Гитаријаду, па ми је један од циљева и да направимо неку другачију поставку да бисмо моглда афирмишемо младе бендове. Вратићемо и стару добру праксу, наиме, после скоро две деценије победници “Гитаријаде” ће добити прилику да сниме албум и добар ПР да тај свој рад промовишу. Када би изнедрили само један бенд са једном квалитетном песмом, и то би био успех за почетак.
Какви су Вам планови за будућност? Да ли ћете нас обрадовати ускоро неким новим хитом?
-Пред лето припремам сингл, којим ћу најавити нови албум и мало другачији звук. Такође, у септембру или пред Нову годину планирам да издам још једну песму. Ствари које припремам ће људи већ од септембра моћи да чују, али и да виде на мојим концертима који се планирају од септембра до Нове године.
БИОГРАФИЈА
Жељко Васић је дебитовао на домаћој музичкој сцени 2000. године на фестивалу Сунчане скале песмом „Жена као ти“.
2003. године Жељко поново наступа на поменутом фестивалу нумером „Пратиш ме у стопу“ и осваја треће место. Већ следеће године издавачка кућа БК Соунд објављује његов први студијски албум, маџи-сингл ИНТРО са 4 песме који је продат у више хиљада примерака.
Потврду своје популарности и квалитета Жељко Васић је за албум ИНТРО добио већ наредне 2005. године када је на БЕОВИЗИЈИ награђен за најбоље дебитантско издање. Уследиле су и бројне награде и признања најеминентнијих домаћих телевизијских и радио станица. Након неколико месеци студијског рада, крајем 2006. године Жељко Васић је објавио нови сингл САМО МОЈА, песму која је као насловна нумера најавила његов други студијски, али и први стандардни албум. Албум се у продаји појавио у јуну 2008. године за издавачку кућу Горатон. Крајем године стигла је и дефинитивна потврда квалитета Жељка Васића, који је захваљујући једном од најпродаванијих издања у 2008. понео титулу Поп певача године на Радијском фестивалу. На манифестацији Београдски победник, одржаној у фебруару месецу, Жељко Васић је освојио награду за најбољег поп певача и најбољи поп албум у протеклој години. Док су се низале награде, концерти и успеси, Жељко је истовремено и вредно радио на новим песмама које су оставиле велики траг у српској поп музици. Током 2012. Жељко Васић је објавио хит синглове “Зањиши куковима”, “Воли ме и не воли ме”, “Жељо моја једина”, а албум”Летњи интермеззо” објављује 2013. Бројне награде и концертне турнеје обележиле су протеклих неколико година Жељкове каријере, а у мају 2016. издавачка кућа Поп мусиц објавила је албум „Нема даље“ и ЦД са концертом Жељка Васића из Сава Центра.
К. Јекић

Најновији број

28. март 2024.

Најновији број
Verified by Visa MasterCard SecureCode
American Express MaestroCard MasterCard Visa
Banka Intesa