МИЛОЈКО ПАНТИЋ ПОВОДОМ 26 ГОДИНА ПОБЕДЕ ЦРВЕНЕ ЗВЕЗДЕ НАД БАЈЕРНОМ
ДАН КАДА СЕ НЕБО ОТВОРИЛО
Био је то тренутак за историју који се никада до тада и после тога није догодио – присећа се за „Глас Подриња“ легендарни Милојко Пантић. Стање у српском фудбалу никада није било горе, а један од некада најпопуларнијих спортских коментатора већ десет година не прати фудбал у Србији
Те среде, 24. априла 1991. године, небо се отворило, а стадион је експлодирао. „Црвена звезда“ је у епском мечу, у последњим тренуцима, аутоголом чувеног Аугенталера „избацила“ Бајерн из полуфинала Купа шампиона и наставила пут ка бесмртности.
Неизоставни део те историје је и легендарни спортски коментатор Милојко Пантић који је управо речима са почетка овог текста, такође, стекао бесмртност.
- Када год погледам тај снимак, одмах ме ухвати нека узнемиреност. Помислио сам у себи, па неће ваљда опет да нас избаце, увек ти Немци и Италијани. Коментар – небо се отворило, стадион је експлодирао, спонтано је изашао из мене. Једноставно био је то тренутак за историју – присећа се за „Глас Подриња“ легендарни Милојко Пантић.
После овог историјског успеха Црвене Звезде, Пантић је био свестан да се такав фудбалски меч тешко може догодити још једном.
- Били су последњи тренуци реванша на Маракани, а онда се догодио аутогол из ситуације која уопште није наговештавала такав исход. Али ето, и сам Бог је, ма шта то значило, наградио наш најтрофејнији тим. Само се тако може објаснити одлучујући гол који је „Бајерн“ дао самом себи. Такав гол никада, ни пре ни после тог 24. априла, није виђен у свету професионалног фудбала – истиче Пантић.
Један од најбољих спортских коментатора у старој Југославији, како каже, већ десет година не прати домаћи фудбал, чак ни на телевизији.
- То више није фудбал, и веома сам миран, јер се не нервирам. Све је лаж. Ни та наша једина два стадиона, а остало су игралишта, немају више публике. Има само гробара и делија, нема пријатеља фудбала. Они се залажу за Косово, певају песме како је Косово срце Србије, говоре да је УЕФА мафија зато што је примила Косово. Што онда не изађемо из те мафије, јер је чланство у УЕФА добровољно – пита се Пантић.
По њему, „Црвена звезда“ и „Партизан“ су исти клуб са различитим бојама на дресовима.
- Клубови су у рукама спреге – политике, клептобизниса и криминала. Оба клуба су у рукама мафије која се бави диловањем дроге. Поред тога, зарађују куповином и продајом играча. Купују играче из Африке и Јужне Америке за 50.000 евра, а кажу да су дошли за 300.000 евра и разлику ставе себи у џеп – напомиње Пантић.
Он додаје да стање у фудбалу никада није било горе. За време Милошевића, како каже, „Звезда“ је била првак Европе, а тадашњи властодржац се није занимао за спорт, јер је као школарац ослобођен физичке културе. Данас властодржац и његова братија мисле да су бољи од сваког тренера.
- Дајте ми један аргумент да се на челу Партизана налази Милорад Вучелић, и не само он. Погледајте Фудбалски савез Србије. Председник је Славиша Кокеза, власник аутомеханичарске радње. Руководи Савезом као својом радњом. Он је умислио да је некада играо фудбал за Бродарац и сада тај клуб мора да буде првак омладинске лиге Србије. У Јагодини су их у првом полувремену разбили момци из истоименог клуба, а онда је стигао позив да морају да их пусте, јер Бродарац мора да игра омладинску Лигу шампиона. Ето ко и како води српски фудбал – закључује Пантић.
ПОМОГАО ЗВЕЗДИ
- Недељу дана пре великог финала у Барију, гледао сам у Марсеју „Олимпик“ са Љупком Петровићем. „Олимпик“ је био маестралан. Били су у бољој форми од „Звезде“ и када ме је Љупко питао шта мислим како треба да постави утакмицу у финалу, рекао сам му да ће нас разбити ако се будемо отворили и играли нападачки. Љупко је извео тим који је одиграо да не прими гол, ниједну шансу нису имали, али су имали огромно самопоуздање које никада нисам имао прилику да видим и осетим. Сви су били уверени у победу и узели су пехар Купа шампиона – истиче Пантић.
- Пратим ово што ради Славољуб Муслин и добро води репрезентацију. Верујем да ћемо се пласирати на наредно Светско првенство. Не треба од фудбала да правимо фетиш. То је обично гурање лопте, како је то једном приликом рекао Велибор Васовић. Фудбал више није она игра од када је ФИФА омогућила велики новац. Ако неко потпише папир и добије 100 милиона евра, па тај мора лопту да прогура и унесе је у гол. Тај не сме да промаши ниједну шансу, пенал, али ипак сви промаше – каже Пантић.
Неизоставни део те историје је и легендарни спортски коментатор Милојко Пантић који је управо речима са почетка овог текста, такође, стекао бесмртност.
- Када год погледам тај снимак, одмах ме ухвати нека узнемиреност. Помислио сам у себи, па неће ваљда опет да нас избаце, увек ти Немци и Италијани. Коментар – небо се отворило, стадион је експлодирао, спонтано је изашао из мене. Једноставно био је то тренутак за историју – присећа се за „Глас Подриња“ легендарни Милојко Пантић.
После овог историјског успеха Црвене Звезде, Пантић је био свестан да се такав фудбалски меч тешко може догодити још једном.
- Били су последњи тренуци реванша на Маракани, а онда се догодио аутогол из ситуације која уопште није наговештавала такав исход. Али ето, и сам Бог је, ма шта то значило, наградио наш најтрофејнији тим. Само се тако може објаснити одлучујући гол који је „Бајерн“ дао самом себи. Такав гол никада, ни пре ни после тог 24. априла, није виђен у свету професионалног фудбала – истиче Пантић.
Један од најбољих спортских коментатора у старој Југославији, како каже, већ десет година не прати домаћи фудбал, чак ни на телевизији.
- То више није фудбал, и веома сам миран, јер се не нервирам. Све је лаж. Ни та наша једина два стадиона, а остало су игралишта, немају више публике. Има само гробара и делија, нема пријатеља фудбала. Они се залажу за Косово, певају песме како је Косово срце Србије, говоре да је УЕФА мафија зато што је примила Косово. Што онда не изађемо из те мафије, јер је чланство у УЕФА добровољно – пита се Пантић.
По њему, „Црвена звезда“ и „Партизан“ су исти клуб са различитим бојама на дресовима.
- Клубови су у рукама спреге – политике, клептобизниса и криминала. Оба клуба су у рукама мафије која се бави диловањем дроге. Поред тога, зарађују куповином и продајом играча. Купују играче из Африке и Јужне Америке за 50.000 евра, а кажу да су дошли за 300.000 евра и разлику ставе себи у џеп – напомиње Пантић.
Он додаје да стање у фудбалу никада није било горе. За време Милошевића, како каже, „Звезда“ је била првак Европе, а тадашњи властодржац се није занимао за спорт, јер је као школарац ослобођен физичке културе. Данас властодржац и његова братија мисле да су бољи од сваког тренера.
- Дајте ми један аргумент да се на челу Партизана налази Милорад Вучелић, и не само он. Погледајте Фудбалски савез Србије. Председник је Славиша Кокеза, власник аутомеханичарске радње. Руководи Савезом као својом радњом. Он је умислио да је некада играо фудбал за Бродарац и сада тај клуб мора да буде првак омладинске лиге Србије. У Јагодини су их у првом полувремену разбили момци из истоименог клуба, а онда је стигао позив да морају да их пусте, јер Бродарац мора да игра омладинску Лигу шампиона. Ето ко и како води српски фудбал – закључује Пантић.
- Недељу дана пре великог финала у Барију, гледао сам у Марсеју „Олимпик“ са Љупком Петровићем. „Олимпик“ је био маестралан. Били су у бољој форми од „Звезде“ и када ме је Љупко питао шта мислим како треба да постави утакмицу у финалу, рекао сам му да ће нас разбити ако се будемо отворили и играли нападачки. Љупко је извео тим који је одиграо да не прими гол, ниједну шансу нису имали, али су имали огромно самопоуздање које никада нисам имао прилику да видим и осетим. Сви су били уверени у победу и узели су пехар Купа шампиона – истиче Пантић.
Н. К.
Најновији број
18. април 2024.
