СЕЋАЊЕ ПРОВЕРИВО НА КОЖИ

Шабачка публика је са великим интересовањем пратила анализу романа “Хроника сумње”, која је први пут довела Владислава Бајца у Библиотеку шабачку. Према речима Милете Аћимовића Ивкова, аутор има сигурно место у српској савременој књижевности, а његове књиге, тематски различите, а понекад и идејно супротстављене, скоковит развој.
- Овај роман је слојевит и сложен, који исписује хронику једног времена, али и растућу породичну драму. Хроника о ономе што, парадоксално, хроника не може да буде, асоцијативно се креће по зони времена од тридесетих година прошлог века до данас. У доброј мери билдунг роман, трагично је повезан са нашим историјским искуством, истакао је Аћимовић Ивков, подстичући писца да публици открије своје личне сумње.
Аутор је открио да је увек волео да ризикује, а с обзиром да је ризик повезан са сумњом, никад није много веровао историји, која је интерпретативна истина.
- С обзиром да је реч о времену које нам је блиско, требало је да буде мањи ризик, али су у процесу писања почеле да се појављују сумње. У једном тренутку сам се упитао где је граница реалног сећања на оно у чему смо активно учествовали? Постоји разлика између присећања и сећања. Намера ми је била да прикажем догађај који се кроз сећање претвара у доживљај. То је и основни ризик – много тога је провериво на сопственој кожи, рекао је Бајац.
“Хроника сумње” је прича о грађанском животу у Београду, у тек оформљеној СФРЈ, њеном распаду и данашњој Србији. Као сведок времена о коме је писао, Бајац је спојио фикцију и фактографске чињенице, без претензије да потпише историјски роман.