У ОШ „СТОЈАН НОВАКОВИЋ“ НА ЛЕТЊИКОВЦУ ОДРЖАНО ПРЕДАВАЊЕ ПОСВЕЋЕНО ДАНУ ЗМИЈА
Места страху нема
У Шапцу и околини, као и у свим насељеним местима, отровница нема у 99 одсто случајева. Време је њиховог парења па се змије могу видети на местима на којима их обично не срећемо. Законом заштићене змије су корисне животиње које уништавају глодаре, преносиоце зараза и болести
Желећи да ученицима покажу и докажу да змије нису опасне Тим за социјалну и здравствену заштиту и заштиту животне средине ОШ „Стојан Новаковић“ на Летњиковцу поводом обележавања Еколошког дана организовао је предавање „Знањем против страха“.
- Велики број људи се плаши змија. У медијима се змије представљају као страшна и смртоносна бића. Потребно је да знамо карактеристике змија, особине, улогу у природи и да им покажемо како да се понашају у случају уједа, како да се заштите од змија и да знају да не убијају змије јер су змије законом заштићене у нашој земљи – рекла је Марија Ђерић, наставник биологије и помоћник директора ОШ „Стојан Новаковић“.
Тим поводом у школи су, гостовали херпетолози из Завода за заштиту природе Србије и чланови Удружења за заштиту животне средине и гмизаваца „Поскок“ из Владичиног Хана.
- Сваке године у пролеће крећу приче о змијама у медијима како би се пунили ступци и повећавали тиражи. Места страху нема. Тренутно је период парења па их можемо сусрести на местима на којима их не виђамо често. У принципу тај период траје око месец дана. После тога се змије, као и све друге животиње, повлаче у свој устаљени начин живота. Све се враћа у нормалу– истакао је Данко Јовић из Завода за заштиту природе Србије.
По његовим речима у Шапцу и околини, као и у свим насељеним местима, отровница нема у 99 одсто случајева јер живе ван насељених места. Шарка и поскок живе у планинским пределима наше земље тако да их је немогуће срести у урбаним подручјима.
- За шарке је карактеристично да живе од 1.700 метара па нагоре. На северу Војводине постоји шарка која у тој хоризонталној расподели може да живи на много нижим надморским висинама али се она среће практично у дивљини. Поскок може да се нађе од 0 метара надморске висине до 1700, 1800 метара, али не у насељеном месту него у шумама, на планинама, камењарима где обично живи. Немогуће их је срести у граду. Остале врсте змија у потрази за храном могу да се нађу у насељеним местима. Ту првенствено мислим на смукове, две врсте – степски и ескулакор, с тим што ескулакор претежно живи више на југу и у шумама, док степски смук може да се нађе и на овим просторима. Разлог њиховог појављивања у насељеним местима су људи зато што за собом остављају смеће– нагласио је Јовић.
Ученици су имали прилику да из прве руке чују о искуствима са змијама од Владице Станковића из Удружења за заштиту животне средине и гмизаваца „Поскок“ из Владичиног Хана који се бави хватањем змија у урбаним срединама и враћањем у њихово природно станиште, али и да помазе поједине примерке и тако одагнају страх.
- Прошле године имао сам шездесет и три интервенције хватања змија у урбаним срединама и враћање у природно станиште. У овој години имао сам десет интервенција од којих су три биле везане за поскока. Једног смо нашли у ауту. Смука смо извукли из аутобуса. Код нас на југу су заступљеније отровнице јер смо ушли у природу прављењем зграда. Сада се ради и Коридор 10 тако да оне беже из својих природних станишта – рекао је Владица.
Бавећи се већ петнаест година овим послом стекао је велико поштовање према животињама које представљају својеврсне природне санитарце јер једу глодаре, преносиоце болести и зараза.
- Велики број људи се плаши змија. У медијима се змије представљају као страшна и смртоносна бића. Потребно је да знамо карактеристике змија, особине, улогу у природи и да им покажемо како да се понашају у случају уједа, како да се заштите од змија и да знају да не убијају змије јер су змије законом заштићене у нашој земљи – рекла је Марија Ђерић, наставник биологије и помоћник директора ОШ „Стојан Новаковић“.
Тим поводом у школи су, гостовали херпетолози из Завода за заштиту природе Србије и чланови Удружења за заштиту животне средине и гмизаваца „Поскок“ из Владичиног Хана.
- Сваке године у пролеће крећу приче о змијама у медијима како би се пунили ступци и повећавали тиражи. Места страху нема. Тренутно је период парења па их можемо сусрести на местима на којима их не виђамо често. У принципу тај период траје око месец дана. После тога се змије, као и све друге животиње, повлаче у свој устаљени начин живота. Све се враћа у нормалу– истакао је Данко Јовић из Завода за заштиту природе Србије.
По његовим речима у Шапцу и околини, као и у свим насељеним местима, отровница нема у 99 одсто случајева јер живе ван насељених места. Шарка и поскок живе у планинским пределима наше земље тако да их је немогуће срести у урбаним подручјима.
- За шарке је карактеристично да живе од 1.700 метара па нагоре. На северу Војводине постоји шарка која у тој хоризонталној расподели може да живи на много нижим надморским висинама али се она среће практично у дивљини. Поскок може да се нађе од 0 метара надморске висине до 1700, 1800 метара, али не у насељеном месту него у шумама, на планинама, камењарима где обично живи. Немогуће их је срести у граду. Остале врсте змија у потрази за храном могу да се нађу у насељеним местима. Ту првенствено мислим на смукове, две врсте – степски и ескулакор, с тим што ескулакор претежно живи више на југу и у шумама, док степски смук може да се нађе и на овим просторима. Разлог њиховог појављивања у насељеним местима су људи зато што за собом остављају смеће– нагласио је Јовић.
Ученици су имали прилику да из прве руке чују о искуствима са змијама од Владице Станковића из Удружења за заштиту животне средине и гмизаваца „Поскок“ из Владичиног Хана који се бави хватањем змија у урбаним срединама и враћањем у њихово природно станиште, али и да помазе поједине примерке и тако одагнају страх.
- Прошле године имао сам шездесет и три интервенције хватања змија у урбаним срединама и враћање у природно станиште. У овој години имао сам десет интервенција од којих су три биле везане за поскока. Једног смо нашли у ауту. Смука смо извукли из аутобуса. Код нас на југу су заступљеније отровнице јер смо ушли у природу прављењем зграда. Сада се ради и Коридор 10 тако да оне беже из својих природних станишта – рекао је Владица.
Бавећи се већ петнаест година овим послом стекао је велико поштовање према животињама које представљају својеврсне природне санитарце јер једу глодаре, преносиоце болести и зараза.
О. Гавриловић
Најновији број
18. април 2024.
