Пасакаља за учитеља

У великој сали Културног центра, двадесет и пети пут додељена је награда “Лаза К. Лазаревић”, за најбољу необјављену приповетку на српском језику. Од сто тридесет четири приче, колико је пристигло на конкурс, жири у саставу Љиљана Шоп, Милета Аћимовић Ивков и Катарина Јанковић Поповић, одлучио је да награду додели Александру М. Арсенијевићу за причу “Пасакаља за Учитеља – Молска жижан и дурска смрт Паола Каватинија”.
- Између неколико прича које смо издвојили, а за које смо сматрали да поседују највише уметничке вредности и да се уклапају у онај вид стваралачке духовно-интелектуалне традиције, коју оличава име Лазе К. Лазаревића, као најбољу одабрали смо причу Александра Арсенијевића. Реч је о вишеструко занимљивој личности коју познајемо као писца и богослова, једног од уредника у Светигори, аутора књига које су се бавиле православном тематиком и биле веома читане, популарне и високо оцењене. Његову причу препознали смо као ерудитну, писану нарочитим барокизованим стилом, у чију је тематску основу положена судбина Паола Каватинија, Баховог ученика, који, трагичним окончањем судбине, симболички наговештава и судбину целокупне уметности у људској историји као трагичке мисије онога што је истављено као највиши човеков идеал, као еманација апсолутне лепоте, као глас Бога и највиши човеков стваралачки досег, рекао је Ивков.
Према речима председнице жирија Љиљане Шоп, квалитет прича је веома развоврстан, што је логично, с обзиром да многи аматери покушавају да се опробају у причи и уђу у књижевност. - Међутим, по мом осећању ствари, двадесетак писаца се редовно јавља на конкурс и није тешко пронаћи пет до десет приповедака које могу фигурирати у ужем избору, о којима се може критички разговарати, са становишта озбиљних питања и тема књижевности.
Награда која носи име Лазе К. Лазаревића, зачетника српске приповетке и утемељитеља психолошког реализма, постала је једна од престижних награда на српској књижевној сцени.
- Био сам веома изненађен када сам чуо да сам овогодишњи лауреат, поготово због чињенице да сам приповетку послао последњег дана конкурса. Ово је најзначајнија награда коју сам добио, која има велику тежину и представља не само подстрек, него и огромну обавезу да се у будућем раду на плану приповедачке прозе, макар мало, примакнем висинама приповедачког умећа Лазиног, који је био и изузетна личност, велики човекољубац, хуманиста, лекар за тело и душу, каквим би се мало која књижевна историја могла подичити, истакао је Арсенијевић.
Истог дана када је додељена награда, протеклог петка, изашла је из штампе и промовисана књига “Награђене приповетке од 2013. до 2017. године”.