ДОДЕЉЕНА НАГРАДА ЗА НЕДОВРШЕНУ ПРИПОВЕТКУ ЛАЗЕ К. ЛАЗАРЕВИЋА
Стопама великана писане речи
„Усудити се да довршите приповетку Лазе Лазаревића велики је и одговоран посао, али и велики изазов, јер није лако досегнути ниво на коме је био Лаза Лазаревић, на коме још увек стоји“, речи су проф. др Миомира Милинковића из Ужица, добитника Повеље конкурса Високе школе струковних студија за васпитаче у Шапцу
Када су пре четири године кренули са расписивањем конкурса за недовршену приповетку Лазе К. Лазаревића у Високој васпитачкој школи струковних студија у Шапцу нису могли предвидети у ком ће смеру све кренути. Сада, када су превалили више од половине пута на коме се налази седам недовршених Лазиних приповедака више су него задовољни одзивом писаца из Србије, Црне Горе и Босне и Херцеговине.
- На наше велико задовољство имамо разноврсне добитнике, од студената преко писаца аматера до професора универзитета. Јако смо срећни због тога. Ове године добитник је проф. др Миомир Милинковић, професор на Ужичком универзитету. Преостале су нам још три недовршене Лазине приповетке тако да се надамо успешно завршеном конкурсу и објављивању збирке приповедака свих добитника. Ако овим конкурсом, који је школа покренула и који је био моја деценијска жеља, успемо да нам се са места где бораве српски великани Лаза Лазаревић макар осмехне, онда смо много урадили зато што је благи осмех Лазе Лазаревића највећа награда – изјавила је проф. др Ружица Јовановић, члан жирија и идејни покретач конкурса прошлог уторка, 23. маја, пре свечане доделе награде.
По речима чланова жирија, који је као и претходних година био у саставу проф. др Душан Иванић, професор меритус Филолошког факултета у Београду, председника, и професорке српског језика и књижевности Високе школе струковних студија за васпитаче др Славица Јовановић и др Ружица Јовановић, избор је био прилично тежак.
- Радове смо мерили по књижевном ефекту. Гледали како изгледају стилски, у којој мери су блиски Лазаревићевом духу, на који начин допуњују оно што Лазаревић није попунио. То су били главни разлози. Убедљивост приповедања, вештина или способност да се мотивишу понашања јунака, итд. Лазаревић у овој приповјеци, у овом одломку није оставио велик простор настављачима. Он је одредио сиже, шта ће се десити посље женидбе, каква је судбина дјетета. Тиме је да тако кажем одредио путеве завршетка приповјетке. Овогодишњи добитник успјео је да добро мотивише, да занимљиво води радњу. Врло је тешко бити парњак или такмац Лази Лазаревићу. Он је ипак најбољи српски приповједач 19. вијека. Нико тако није владао стилом као Лаза Лазаревић. Нико није имао ту врсту дифузнога приповједања гдје час се појављује сентиментално поетско-иронијско-хумористичко, а час озбиљно – истакао је проф. др Душан Иванић.
Да задатак није био нимало лак потврдио је и добитник овогодишње награде, професор књижевности за децу на Учитељском факултету у Ужицу, др Миомир Милинковић.
- Усудити се да довршите приповетку Лазе Лазаревића велики је и одговоран посао, али и велики изазов, јер није лако досегнути ниво на коме је био Лаза Лазаревић, на коме још увек стоји. Олакшица с једне стране је што је он школски писац кога смо читали од четвртог разреда основне школе до академских студија, и што је некако свима нама ушао у дамар, нерв. С друге, тешко је управо сазнање што је Лаза, иако обимом невелики писац, један од највећих, ако не и највеће име српске књижевности деветнаестог века. Самим тим је и одговорност била већа – истакао је проф. др Миомир Милинковић.
Писац поезије и прозе за децу, човек који је докторирао пишући о Милораду Поповићу Шапчанину, први пут је узео учешће на овом конкурсу захваљујући којем је готово судбински заокружио свој књижевни пут везан за истакнуте шабачке писце.
- На наше велико задовољство имамо разноврсне добитнике, од студената преко писаца аматера до професора универзитета. Јако смо срећни због тога. Ове године добитник је проф. др Миомир Милинковић, професор на Ужичком универзитету. Преостале су нам још три недовршене Лазине приповетке тако да се надамо успешно завршеном конкурсу и објављивању збирке приповедака свих добитника. Ако овим конкурсом, који је школа покренула и који је био моја деценијска жеља, успемо да нам се са места где бораве српски великани Лаза Лазаревић макар осмехне, онда смо много урадили зато што је благи осмех Лазе Лазаревића највећа награда – изјавила је проф. др Ружица Јовановић, члан жирија и идејни покретач конкурса прошлог уторка, 23. маја, пре свечане доделе награде.
По речима чланова жирија, који је као и претходних година био у саставу проф. др Душан Иванић, професор меритус Филолошког факултета у Београду, председника, и професорке српског језика и књижевности Високе школе струковних студија за васпитаче др Славица Јовановић и др Ружица Јовановић, избор је био прилично тежак.
- Радове смо мерили по књижевном ефекту. Гледали како изгледају стилски, у којој мери су блиски Лазаревићевом духу, на који начин допуњују оно што Лазаревић није попунио. То су били главни разлози. Убедљивост приповедања, вештина или способност да се мотивишу понашања јунака, итд. Лазаревић у овој приповјеци, у овом одломку није оставио велик простор настављачима. Он је одредио сиже, шта ће се десити посље женидбе, каква је судбина дјетета. Тиме је да тако кажем одредио путеве завршетка приповјетке. Овогодишњи добитник успјео је да добро мотивише, да занимљиво води радњу. Врло је тешко бити парњак или такмац Лази Лазаревићу. Он је ипак најбољи српски приповједач 19. вијека. Нико тако није владао стилом као Лаза Лазаревић. Нико није имао ту врсту дифузнога приповједања гдје час се појављује сентиментално поетско-иронијско-хумористичко, а час озбиљно – истакао је проф. др Душан Иванић.
Да задатак није био нимало лак потврдио је и добитник овогодишње награде, професор књижевности за децу на Учитељском факултету у Ужицу, др Миомир Милинковић.
- Усудити се да довршите приповетку Лазе Лазаревића велики је и одговоран посао, али и велики изазов, јер није лако досегнути ниво на коме је био Лаза Лазаревић, на коме још увек стоји. Олакшица с једне стране је што је он школски писац кога смо читали од четвртог разреда основне школе до академских студија, и што је некако свима нама ушао у дамар, нерв. С друге, тешко је управо сазнање што је Лаза, иако обимом невелики писац, један од највећих, ако не и највеће име српске књижевности деветнаестог века. Самим тим је и одговорност била већа – истакао је проф. др Миомир Милинковић.
Писац поезије и прозе за децу, човек који је докторирао пишући о Милораду Поповићу Шапчанину, први пут је узео учешће на овом конкурсу захваљујући којем је готово судбински заокружио свој књижевни пут везан за истакнуте шабачке писце.
О. Гавриловић
Најновији број
18. април 2024.
