“КРИВЕ ДРИНЕ” У БИБЛИОТЕЦИ ШАБАЧКОЈ
Андрић на другачији начин
Протекле седмице, у Дворани “Винавер” у Анексу одржано је књижевно–уметничко вече “Криве Дрине” у драмском тумачењу Тихомира Станића. Повод за овај догађај било је 125 година од рођења Иве Андрића. Кроз оваква дешавања, Библиотека шабачка чува од заборава све оно што се не сме заборавити и посвећено негује драгоцену културну заоставштину. Посетиоци су имали прилику да уживају у упечатљивој интерпретацији глумца Тихомира Станића, кроз најпознатије дело српског нобеловца „На Дрини ћуприја“.
“Већим делом свога тока река Дрина протиче кроз тесне гудуре између стрмих планина или кроз дубоке кањоне окомито одсечених обала. Само на неколико места речног тока њене се обале проширују у отворене долине и стварају, било на једној, било на обе стране реке, жупне, делимично равне, делимично таласасте пределе, подесне за обрађивање и насеља. Такво једно проширење настаје и овде, код Вишеграда, на месту где Дрина избија у наглом завоју из дубоког и уског теснаца који стварају Буткове Стијене и Изавничке планине. Заокрет који ту прави Дрина необично је оштар, а планине са обе стране тако стрме и толико близу да изгледају као затворен масив из кога река извире право, као из меког зида/ Али ту се планине одједном размичу у неправилан амфитеатар чији промер на најширем месту није већи од петнаестак километара ваздушне линије.” – почетак је романа нашег јединог нобеловца, а Тихомир Станић је управо овим речима започео књижевно–уметничко вече у препуној Дворани “Винавер” у Библиотеци шабачкој.
Библиотека шабачка се свих ових година труди да негује значајне личности наше културе, па је тако било и овај пут. Директорка Библиотеке шабачке Соња Бокун Ђинић сматра да “Криве Дрине” треба схватити специфичном метафором.
-Криве Дрине схватите као метафору коју је Иво Андрић сводећи три реченице које сви знамо, на две речи – “Криве Дрине”, желећи на тај начин да кажемо да се кроз те речи изражава један морални став писца који свако од нас може да усвоји као свој. Вечерас представљамо књижевно дело Иве Андрића, али на другачији начин, као што имамо обичај када су у питању годишњице великих књижевника. Увек смо правили књижевно–уметничке вечери мислећи да нема потребе да критика и историја књижевности тумаче књижевна дела која су нам свима блиска, него да кроз драмско казивање, једну симбиозу речи и уметничког приступа једног глумца, као што је велики глумац Тихомир Станић имамо један посебан доживљај – истакла је Соња Бокун Ђинић.
Многобројни шабачки љубитељи писане речи имали су задовољство да се кроз драмски приказ глумца Тихомира Станића још једном подсете на поједине одломке из романа “На Дрини ћуприја”. На тај начин показали су да књижвна дела нашег нобеловца још увек живе међу читалачком публиком. Глумчева огољеност на сведеној сцени још више је допринела томе да сваки појединац урони у директну комуникацију са Андрићевим текстом и да се препусти таласима набујалих речи које би га носиле доживљавајући катарзичне моменте.
“Већим делом свога тока река Дрина протиче кроз тесне гудуре између стрмих планина или кроз дубоке кањоне окомито одсечених обала. Само на неколико места речног тока њене се обале проширују у отворене долине и стварају, било на једној, било на обе стране реке, жупне, делимично равне, делимично таласасте пределе, подесне за обрађивање и насеља. Такво једно проширење настаје и овде, код Вишеграда, на месту где Дрина избија у наглом завоју из дубоког и уског теснаца који стварају Буткове Стијене и Изавничке планине. Заокрет који ту прави Дрина необично је оштар, а планине са обе стране тако стрме и толико близу да изгледају као затворен масив из кога река извире право, као из меког зида/ Али ту се планине одједном размичу у неправилан амфитеатар чији промер на најширем месту није већи од петнаестак километара ваздушне линије.” – почетак је романа нашег јединог нобеловца, а Тихомир Станић је управо овим речима започео књижевно–уметничко вече у препуној Дворани “Винавер” у Библиотеци шабачкој.
Библиотека шабачка се свих ових година труди да негује значајне личности наше културе, па је тако било и овај пут. Директорка Библиотеке шабачке Соња Бокун Ђинић сматра да “Криве Дрине” треба схватити специфичном метафором.
-Криве Дрине схватите као метафору коју је Иво Андрић сводећи три реченице које сви знамо, на две речи – “Криве Дрине”, желећи на тај начин да кажемо да се кроз те речи изражава један морални став писца који свако од нас може да усвоји као свој. Вечерас представљамо књижевно дело Иве Андрића, али на другачији начин, као што имамо обичај када су у питању годишњице великих књижевника. Увек смо правили књижевно–уметничке вечери мислећи да нема потребе да критика и историја књижевности тумаче књижевна дела која су нам свима блиска, него да кроз драмско казивање, једну симбиозу речи и уметничког приступа једног глумца, као што је велики глумац Тихомир Станић имамо један посебан доживљај – истакла је Соња Бокун Ђинић.
Многобројни шабачки љубитељи писане речи имали су задовољство да се кроз драмски приказ глумца Тихомира Станића још једном подсете на поједине одломке из романа “На Дрини ћуприја”. На тај начин показали су да књижвна дела нашег нобеловца још увек живе међу читалачком публиком. Глумчева огољеност на сведеној сцени још више је допринела томе да сваки појединац урони у директну комуникацију са Андрићевим текстом и да се препусти таласима набујалих речи које би га носиле доживљавајући катарзичне моменте.
К.Ј.
Најновији број
18. април 2024.
