ПИОНИРСКИ ВИЦЕШАМПИОН ЕВРОПЕ ЗА ГЛАС ПОДРИЊА
ТО ЈЕ УГЉЕША!
Само у претходна два викенда освојио је сребро на Европском првенству и кадетску титулу у Србији. Медаље не броји, али се свакој радује као првој. Број један означава спортске успехе, док у ђачкој књижици Шабачке гимназије доминирају петице. На основну школу успомену чува „Вукова диплома“
Тих ван струњаче, посвећен спорту и образовању, шабачки рвач Угљеша Гајић учи на сваком тренингу, сваком часу. Стечено највише воли да покаже у борби и пред професорима. Србијом одавно доминира у свом узрасту, а показао је да је близу и врха Европе.
Сребро са Европског је највећи успех у досадашњој каријери?
- Свакако, али трудим се да не размишљам о томе као о неком великом достигнућу и врхунцу, већ медаљу посматрам као подстрек и искуство за даље. Јаки ривали, добре борбе, све је то база за нове успехе и високе циљеве. Још важније од овог сребра су и победе које су остварили чланови нашег клуба, Наташа Петровић и мој сјајан друг, спаринг партнер Илија Петровић. Борио се одлично против Мађара, поражен је тесно, а уверен сам да има квалитет за медаљу.
Бројиш ли још увек медаље које си доносио у Шабац?
- Искрено, тачан број не знам, пре оквирни. Много важније је да се свакој новој радујем као и првој, те је и свако такмичење нова радост и спортски изазов за мене. Резултат показује да се труд исплатио и свако одличје нова је доза енергије.
Шта те је одвело на први тренинг рвања и зашто баш рвање?
- Борилачке спортове волим од малена. Брат и ја смо пасионирано пратили све везано за сродне спортове, а рвање је први за који сам чуо да има у Шапцу. Отишли смо да се опробамо и остали. Рвање сједињује физичку снагу, умеће, али захтева потпуну концентрацију, размишљање у сваком тренутку. Све што сам желео нашао сам овде и зато сам уверен да сам направио прави избор и верујем да се још многи могу наћи у њему. Радимо да бисмо остварили успехе, знамо шта је циљ, а када је тако, знамо и значај тренинга, те је он и навика и задовољство.
Ко је најзаслужнији за досадашња постигнућа и постоји ли страх у неком тренутку, пред неку борбу?
- Страх никако није добар, нема борца који се уплаши и победи, страх је сигуран пут до пораза. Тренер и спаринг партнер су ме научили свему о рвању, тајнама спорта, спортским навикама. Наравно, ту су и клупске колеге, заједно радимо и учимо једни од других, од искуснијих сазнајемо нешто ново. Важан део сваког успеха у спорту, свакако је подршка породице, она је уз мене од првог дана.
Успехе остварује и твој брат Момчило. Колико причате о рвању ван тренинга?
- Не причамо много, али га често упражњавамо.
Једнако си посвећен и школи, то показују и оцене. Има ли проблема у усклађивању обавеза, шта је приоритет?
- Сада је теже него у основној школи, али за сада успевам све да постигнем. Немам дилему да је школа примарна и важнија, но имам снаге и енергије да будем посвећен и образовању и тренинзима.
Који је твој поглед на будућност, чему тежиш?
- Мислим да сам још премлад да бих прецизније одговорио на ово питање. Не оптерећујем се још тиме, тек сам прва година Шабачке гимназије, имам још неколико година да одлучим како и где даље.
Сребро са Европског је највећи успех у досадашњој каријери?
- Свакако, али трудим се да не размишљам о томе као о неком великом достигнућу и врхунцу, већ медаљу посматрам као подстрек и искуство за даље. Јаки ривали, добре борбе, све је то база за нове успехе и високе циљеве. Још важније од овог сребра су и победе које су остварили чланови нашег клуба, Наташа Петровић и мој сјајан друг, спаринг партнер Илија Петровић. Борио се одлично против Мађара, поражен је тесно, а уверен сам да има квалитет за медаљу.
Бројиш ли још увек медаље које си доносио у Шабац?
- Искрено, тачан број не знам, пре оквирни. Много важније је да се свакој новој радујем као и првој, те је и свако такмичење нова радост и спортски изазов за мене. Резултат показује да се труд исплатио и свако одличје нова је доза енергије.
Шта те је одвело на први тренинг рвања и зашто баш рвање?
- Борилачке спортове волим од малена. Брат и ја смо пасионирано пратили све везано за сродне спортове, а рвање је први за који сам чуо да има у Шапцу. Отишли смо да се опробамо и остали. Рвање сједињује физичку снагу, умеће, али захтева потпуну концентрацију, размишљање у сваком тренутку. Све што сам желео нашао сам овде и зато сам уверен да сам направио прави избор и верујем да се још многи могу наћи у њему. Радимо да бисмо остварили успехе, знамо шта је циљ, а када је тако, знамо и значај тренинга, те је он и навика и задовољство.
Ко је најзаслужнији за досадашња постигнућа и постоји ли страх у неком тренутку, пред неку борбу?
- Страх никако није добар, нема борца који се уплаши и победи, страх је сигуран пут до пораза. Тренер и спаринг партнер су ме научили свему о рвању, тајнама спорта, спортским навикама. Наравно, ту су и клупске колеге, заједно радимо и учимо једни од других, од искуснијих сазнајемо нешто ново. Важан део сваког успеха у спорту, свакако је подршка породице, она је уз мене од првог дана.
Успехе остварује и твој брат Момчило. Колико причате о рвању ван тренинга?
- Не причамо много, али га често упражњавамо.
Једнако си посвећен и школи, то показују и оцене. Има ли проблема у усклађивању обавеза, шта је приоритет?
- Сада је теже него у основној школи, али за сада успевам све да постигнем. Немам дилему да је школа примарна и важнија, но имам снаге и енергије да будем посвећен и образовању и тренинзима.
Који је твој поглед на будућност, чему тежиш?
- Мислим да сам још премлад да бих прецизније одговорио на ово питање. Не оптерећујем се још тиме, тек сам прва година Шабачке гимназије, имам још неколико година да одлучим како и где даље.
Д. Благојевић
Најновији број
25. април 2024.
