Гељтон успешни Шапчани: разговор са др Зораном Марковићем
КВАНТНА – МЕДИЦИНА БУДУЋНОСТИ
У потрази за успешним шабачким гимназијалцима, наишли смо на изузетне Шапчане, који нису завшили престижну школу, али које никако не бисмо смели изоставити. Један од њих је др Зоран Марковић, достојан син свога оца др Марка Марковића.
Др Зоран Марковић, човек необично широког знања, један је од првих лекара на нашим просторима који је почео да примењује природну терапију. Прво макробиотику, потом акупунктуру, а од када се први апарат квантне медицине појавио у Србији, „упловио“ је у воде медицине будућности. Слушајући га, имали смо утисак да је био вођен одозго и довољно отворен да прихвати оно што му је намењено. Он каже да је од професора и доктора источне медицине научио да је „важно бити и остати фокусиран да би се, на било какав трзај или наговештај нечега, препустило току“. Интересантно је да је доктор Марковић, у чијој су ординацији бројни пацијенти добили помоћ, размишљао да напусти студије медицине на трећој години.
- Никад нисам био посебно заљубљен у западну медицину, а на трећој години, слика коју сам имао као дете, разбила се у парампарчад. Размишљао сам да дигнем руке од свега, јер кад сам дошао „иза камере“, открио сам колико се тога тамо не зна. Да нисам студирао, живео бих у убеђењу да ћу, ако ми се нешто деси, отићи у болницу и добити адекватну помоћ. Овако, знајући како стоје ствари, одлучио сам да потражим решење. „Људи су се лечили и пре западне медицине“, размишљао сам и своју потрагу започео од кинеске медицине о којој на факултету нико ништа није говорио, а која је стара 5.000 година.
У року сте дипломирали и одмах се запослили на Кушијевом Институту из Бостона који је у Загребу имао своје представништво?
- Пожурио сам да што пре завршим факултет, пре истека апсолвентског стажа, јер ме је чекало то место. Први сам се јавио да полажем последњи испит из судске медицине, у осам ујутро, зато што сам имао купљену возну карту за Загреб у два сата после подне. Заправо, већ од четврте године факултета почео сам да сарађујем са професорима и докторима са тог Института, који су чекали да дипломирам да бих почео да радим. Одмах сам почео да примењујем природну терапију, макробиотику. Тада су постојала само два доктора у Југославији која су се професионално бавила тиме, доктор Дејан Будимировић, такође Шапчанин, студент генерације Медицинског факултета у Београду, који живи и ради у Америци као професор и ја. Док сам боравио у Загребу, почео сам озбиљно да учим акупунктуру код изузетног професора, сорбонског ђака, доктора Ферковића, неуропсихијатара. У то доба, он и академик Шкокљев из Београда, били су једина два лекара која су примењивала акупунктуру у Југославији.
Из Загреба сте отишли у Пекинг, где сте се посветили проучавању кинеске медицине?
- Када је деведесете на деведесетпрву почело да се „закувава“, нисам се превише пријатно осећао у Загребу, спаковао сам се и отишао у Пекинг, где сам изучавао акупунктуру. Кад сам се вратио, одмах сам своје услуге понудио Европском центру за мир и развој Универзитета Уједињених нација у Београду, који је тада имао најозбиљнију школу традиционалне медицине и акупунктуре намањене лекарима на територији Балкана. Тада су на тој клиници радила два професора са пекиншког универзитета. То је нешто што може да се догоди само једном у животу - радећи акупунктуру годину дана са њима, добио сам знање какво не бих ни за пет година студирања у Кини. Неко одозго ме је погледао. Када су се, после годину дана, вратили у Пекинг, отишао сам из Европског центра и отворио своју ординацију у Београду. Примењивао сам лечење макробиотиком и акупунктуром, али сам наставио да сарађујем са Универзитетом УН, где сам и данас предавач.
На Универзитету Уједињених Нација, која је међународна институција где долазе предавачи из целог света, први пут сте се сусрели са квантном медицином?
- Средином деведесетих, појавио се извесни руски академик са некаквом машином и причом о космичкој технологији и квантној медицини... Као стални предавач, био сам позван на његову презентацију, која се уклопила у мој начин размишљања и све оно што сам до тада радио, јер квантна медицина црпи знања из комлетне западне, кинеске, ајурведске медицине и хомеопатије. Успео сам да скупим новац и откупим ту прву машину, која је била дијагностичка. После сам пратио шта се дешава и трагао за најбољим квантним апаратом који постоји. Имао сам прилику да испробам скоро све машине које су у комерцијалној употреби и тако сам, после три године, интересантним сплетом околности, дошао до е –Лyбре. Тек кад сам је купио, схватио сам у којој мери је прецизна.Е-Лyбра није само дијагностички, него и терапијски апарат?
- Када радите енергетску дијагностику, не можете примењивати хемијску терапију, јер је то сасвим другачији коцепт. Моје колеге, које су са ентузијазмом набавиле прве руске дијагностичке апарате, доживљавале су да их доктори западне медицине називају шарлатанима, само зато што не умеју да прочитају налаз. Схватио сам да радити само дијагностику у квантној медицини без адекватне, биорезонатне терапије јесте јалов посао. Ако хоћете хемијску терапију, онда радите и дијагностику која је потребна за њу. Квантна медицина је медицина физике. Систем школовања у западној медицини је такав да се, пред крај двадесетог века, опредељује првенствено за хемију као науку, биологија је на нивоу једносеместралног испита, а физике више нема. Јасно је зашто још увек не може да постоји пуно разумевање између доктора који се баве западном и нас који се бавимо квантном медицином. Начин посматрања тела, постављања дијагнозе и спровођења терапије функционише потпуно другачије. Када ми дођу професори електротехнике, или физике они су одушевљени, јер је у њиховом начину размишљања, то потпуно логична ствар.
На који начин лечи?
- Квантна медицина полази од атома. Електрони се стално крећу око протона у језгру, што доводи до стварања електромагнетног поља, које је мерљиво и има своју фреквенцију. Дакле, сваки атом производи своје уникатно електромагнетно поље, односно, има своју личну фреквенцију. Да су нама професори физике или хемије у основној школи рекли да сваки атом има и фреквенцију у херцима, имали бисмо сасвим другачији поглед на свет, без обзира чиме се бавимо у животу, а енергетска медицина не би била нимало чудна. Пошто сваки атом има своју уникатну фреквенцију, потпуно је јасно да молекули који су састављени од атома, такође имају своју фреквенцију. Сад већ можемо да причамо језиком западне медицине, када говоримо о молекулима, причамо о хормонима, ензимима, беланчевинама, мастима, угљеним хидратима... Дакле, из позиције квантне медицине, људско тело је скуп стотина и хиљада фреквенција.
Шта то значи када је у питању терапија?
- Терапија започиње током третмана, е-Лyбра одмах исправља фреквенције које нису правилне Као прво, постављају се каблови на руке и ноге, и снима ћелија, или део ћелије органа, хормона, ензима… детаљно, до дела хромозома, или гена. Ако сигнал који ћелија емитује није правилан, то значи да је неправилан молекул, то јест да нешто не може да се угради у неки процес, што доводи до тегобе или болести пацијента. Шта ми радимо? Исправљамо тај сигнал. Е-Лyбра је машина која тренутно има 330.000 фреквенција, дакле, толико прегледа обави за око три сата. Кад наиђе на неправилну фреквенцију, одмах се правилна повлачи из базе, “спинује” на пацијентову ДНК да би се добила персонализација за конкретну особу и потом се преко кабла убацује у пацијентово тело. Такође, правилну фреквенцију уснимавамо у електронску капсулу, коју пацијент носи са собом наредна три месеца. Та капсула првих месец и по дана има исти ефекат као када је пацијент прикачен на апарат, касније мало слабије емитује здраве фреквенције, али и даље лечи.
Биорезонантна је потпуно различита од хемијске терапије?
Западна медицина је последњих двадесет година постала прилично опседнута болешћу. Постављање дијагнозе може да траје по неколико месеци, које пацијента остављају без икакве терапије. У квантној медицини, ми не тражимо дијагнозу, него одмах поправљамо оно што не ваља у телу, зато што је основна поставка здрав човек. Ми полазимо од чињенице да се човек рађа здрав, дакле, угао посматрања је супротан. А шта је здравље? Немамо појма. Оно стање са којим долазимо на свет. Рађамо се здрави зато што је то интерес природе, која само тако спроводи феномен живота и у наредне генерације. Једино што би требало да урадимо је да наше здравље одржимо наредних 120 до 150 година, колико смо биолошки предодређени да живимо. Ми не поштујемо природне законе по којима смо направљени, а који управљају нашим телом, супротстављамо им се, измишљамо друштвене законе који нарушавају равнотежу тела, која, током месеци и година, води у болест. Природа је створила комплетан систем одржавања здравља током живота, а то је психонеуроендокриноимуни систем. Овај систем се у старту комплетно проучава у кинеској медицини. Сваки оболели орган много говори о свом власнику, грешкама које је направио и шта би требало да измени у свом понашању.
Др Зоран Марковић, човек необично широког знања, један је од првих лекара на нашим просторима који је почео да примењује природну терапију. Прво макробиотику, потом акупунктуру, а од када се први апарат квантне медицине појавио у Србији, „упловио“ је у воде медицине будућности. Слушајући га, имали смо утисак да је био вођен одозго и довољно отворен да прихвати оно што му је намењено. Он каже да је од професора и доктора источне медицине научио да је „важно бити и остати фокусиран да би се, на било какав трзај или наговештај нечега, препустило току“. Интересантно је да је доктор Марковић, у чијој су ординацији бројни пацијенти добили помоћ, размишљао да напусти студије медицине на трећој години.
- Никад нисам био посебно заљубљен у западну медицину, а на трећој години, слика коју сам имао као дете, разбила се у парампарчад. Размишљао сам да дигнем руке од свега, јер кад сам дошао „иза камере“, открио сам колико се тога тамо не зна. Да нисам студирао, живео бих у убеђењу да ћу, ако ми се нешто деси, отићи у болницу и добити адекватну помоћ. Овако, знајући како стоје ствари, одлучио сам да потражим решење. „Људи су се лечили и пре западне медицине“, размишљао сам и своју потрагу започео од кинеске медицине о којој на факултету нико ништа није говорио, а која је стара 5.000 година.
У року сте дипломирали и одмах се запослили на Кушијевом Институту из Бостона који је у Загребу имао своје представништво?
- Пожурио сам да што пре завршим факултет, пре истека апсолвентског стажа, јер ме је чекало то место. Први сам се јавио да полажем последњи испит из судске медицине, у осам ујутро, зато што сам имао купљену возну карту за Загреб у два сата после подне. Заправо, већ од четврте године факултета почео сам да сарађујем са професорима и докторима са тог Института, који су чекали да дипломирам да бих почео да радим. Одмах сам почео да примењујем природну терапију, макробиотику. Тада су постојала само два доктора у Југославији која су се професионално бавила тиме, доктор Дејан Будимировић, такође Шапчанин, студент генерације Медицинског факултета у Београду, који живи и ради у Америци као професор и ја. Док сам боравио у Загребу, почео сам озбиљно да учим акупунктуру код изузетног професора, сорбонског ђака, доктора Ферковића, неуропсихијатара. У то доба, он и академик Шкокљев из Београда, били су једина два лекара која су примењивала акупунктуру у Југославији.
Из Загреба сте отишли у Пекинг, где сте се посветили проучавању кинеске медицине?
- Када је деведесете на деведесетпрву почело да се „закувава“, нисам се превише пријатно осећао у Загребу, спаковао сам се и отишао у Пекинг, где сам изучавао акупунктуру. Кад сам се вратио, одмах сам своје услуге понудио Европском центру за мир и развој Универзитета Уједињених нација у Београду, који је тада имао најозбиљнију школу традиционалне медицине и акупунктуре намањене лекарима на територији Балкана. Тада су на тој клиници радила два професора са пекиншког универзитета. То је нешто што може да се догоди само једном у животу - радећи акупунктуру годину дана са њима, добио сам знање какво не бих ни за пет година студирања у Кини. Неко одозго ме је погледао. Када су се, после годину дана, вратили у Пекинг, отишао сам из Европског центра и отворио своју ординацију у Београду. Примењивао сам лечење макробиотиком и акупунктуром, али сам наставио да сарађујем са Универзитетом УН, где сам и данас предавач.
На Универзитету Уједињених Нација, која је међународна институција где долазе предавачи из целог света, први пут сте се сусрели са квантном медицином?
- Средином деведесетих, појавио се извесни руски академик са некаквом машином и причом о космичкој технологији и квантној медицини... Као стални предавач, био сам позван на његову презентацију, која се уклопила у мој начин размишљања и све оно што сам до тада радио, јер квантна медицина црпи знања из комлетне западне, кинеске, ајурведске медицине и хомеопатије. Успео сам да скупим новац и откупим ту прву машину, која је била дијагностичка. После сам пратио шта се дешава и трагао за најбољим квантним апаратом који постоји. Имао сам прилику да испробам скоро све машине које су у комерцијалној употреби и тако сам, после три године, интересантним сплетом околности, дошао до е –Лyбре. Тек кад сам је купио, схватио сам у којој мери је прецизна.Е-Лyбра није само дијагностички, него и терапијски апарат?
- Када радите енергетску дијагностику, не можете примењивати хемијску терапију, јер је то сасвим другачији коцепт. Моје колеге, које су са ентузијазмом набавиле прве руске дијагностичке апарате, доживљавале су да их доктори западне медицине називају шарлатанима, само зато што не умеју да прочитају налаз. Схватио сам да радити само дијагностику у квантној медицини без адекватне, биорезонатне терапије јесте јалов посао. Ако хоћете хемијску терапију, онда радите и дијагностику која је потребна за њу. Квантна медицина је медицина физике. Систем школовања у западној медицини је такав да се, пред крај двадесетог века, опредељује првенствено за хемију као науку, биологија је на нивоу једносеместралног испита, а физике више нема. Јасно је зашто још увек не може да постоји пуно разумевање између доктора који се баве западном и нас који се бавимо квантном медицином. Начин посматрања тела, постављања дијагнозе и спровођења терапије функционише потпуно другачије. Када ми дођу професори електротехнике, или физике они су одушевљени, јер је у њиховом начину размишљања, то потпуно логична ствар.
На који начин лечи?
- Квантна медицина полази од атома. Електрони се стално крећу око протона у језгру, што доводи до стварања електромагнетног поља, које је мерљиво и има своју фреквенцију. Дакле, сваки атом производи своје уникатно електромагнетно поље, односно, има своју личну фреквенцију. Да су нама професори физике или хемије у основној школи рекли да сваки атом има и фреквенцију у херцима, имали бисмо сасвим другачији поглед на свет, без обзира чиме се бавимо у животу, а енергетска медицина не би била нимало чудна. Пошто сваки атом има своју уникатну фреквенцију, потпуно је јасно да молекули који су састављени од атома, такође имају своју фреквенцију. Сад већ можемо да причамо језиком западне медицине, када говоримо о молекулима, причамо о хормонима, ензимима, беланчевинама, мастима, угљеним хидратима... Дакле, из позиције квантне медицине, људско тело је скуп стотина и хиљада фреквенција.
Шта то значи када је у питању терапија?
- Терапија започиње током третмана, е-Лyбра одмах исправља фреквенције које нису правилне Као прво, постављају се каблови на руке и ноге, и снима ћелија, или део ћелије органа, хормона, ензима… детаљно, до дела хромозома, или гена. Ако сигнал који ћелија емитује није правилан, то значи да је неправилан молекул, то јест да нешто не може да се угради у неки процес, што доводи до тегобе или болести пацијента. Шта ми радимо? Исправљамо тај сигнал. Е-Лyбра је машина која тренутно има 330.000 фреквенција, дакле, толико прегледа обави за око три сата. Кад наиђе на неправилну фреквенцију, одмах се правилна повлачи из базе, “спинује” на пацијентову ДНК да би се добила персонализација за конкретну особу и потом се преко кабла убацује у пацијентово тело. Такође, правилну фреквенцију уснимавамо у електронску капсулу, коју пацијент носи са собом наредна три месеца. Та капсула првих месец и по дана има исти ефекат као када је пацијент прикачен на апарат, касније мало слабије емитује здраве фреквенције, али и даље лечи.
Биорезонантна је потпуно различита од хемијске терапије?
Западна медицина је последњих двадесет година постала прилично опседнута болешћу. Постављање дијагнозе може да траје по неколико месеци, које пацијента остављају без икакве терапије. У квантној медицини, ми не тражимо дијагнозу, него одмах поправљамо оно што не ваља у телу, зато што је основна поставка здрав човек. Ми полазимо од чињенице да се човек рађа здрав, дакле, угао посматрања је супротан. А шта је здравље? Немамо појма. Оно стање са којим долазимо на свет. Рађамо се здрави зато што је то интерес природе, која само тако спроводи феномен живота и у наредне генерације. Једино што би требало да урадимо је да наше здравље одржимо наредних 120 до 150 година, колико смо биолошки предодређени да живимо. Ми не поштујемо природне законе по којима смо направљени, а који управљају нашим телом, супротстављамо им се, измишљамо друштвене законе који нарушавају равнотежу тела, која, током месеци и година, води у болест. Природа је створила комплетан систем одржавања здравља током живота, а то је психонеуроендокриноимуни систем. Овај систем се у старту комплетно проучава у кинеској медицини. Сваки оболели орган много говори о свом власнику, грешкама које је направио и шта би требало да измени у свом понашању.
М. Филиповић
Најновији број
25. април 2024.
