Четири доктора у првом инаугурационом аутобусу

Да му је неко пре шест месеци рекао да ће се клацкати у аутобусу заједно са свим оним часним и поштеним људима што издвојише по 40.000 динара на име донације за једну једину, најмлађу, а најуспешнију странку, доктор Боркић не би веровао.
Помислио је – шта се мора тешко није. Вероватно да то није најгоре што је морао да учини током свог властитог вишестраначја. Вероватно је горе од тога било то што је морао да агитује за једног председничког кандидата, а да то никада у својој новијој историји у тих пет, шест, седам странака није морао да ради.
Сада мора да седи у аутобусу и да се клати до инаугурације, а зна да нема ни сендвича ни воде.
- Послужење нас чека на инаугурацији. Шест тона меса је спремљено за госте – поручио је скоцканим путницима неки други доктор, вођа првог инаугурационог аутобуса.
Вођа другог инаугурационог аутобуса није морао да брине за ланч пакете, јер их нико није ни тражио. Једино су се надали да ће због своје скромности и привржености мерама штедње имати боље, ближе паркинг место инаугурационом месту.
Али вратимо се ми првом аутобусу, јер је тамо некако напетија атмосфера, нека неизвесност влада у ваздуху, а има и неких попреких погледа упућених ка др Боркићу.
- ‘Оће њему да наместе да буде директор уместо мени, али ја имам специјализацију, а он их је имао неколико, незавршених – рече трећи доктор четвртој докторки док је мајстор шалтовао аутобус из рикверца у прву.
Др Боркић ништа од тога није примећивао већ је пажљиво слушао оног другог доктора, вођу првог инаугурационог аутобуса, како је објашњавао путницима шта чинити у ситуацији ако неки пијани хулигани и батинаши мрског им ДОС крену на њих, частан и поштен свет.
- Значи без икакве панике. Ако дође до контакта са неидентификованим противничким објектима, задржите присебност попут нашег великог вође, а за уклањање дотичних из нашег видокруга побринуће се наши проверени кадрови. Они су, уосталом, добро увежбали потезе на недавном скупу поводом полагања заклетве нашег љубљеног вође – рече други доктор, вођа првог инаугурационог аутобуса.
Доктора Боркића то не брине, јер ако и налети на неког, он за њега неће бити непознаница, јер су до скоро били под истом капом.
- Ако неко и буде у прилици да види ЊЕГА, само полако и без наглих покрета. Потребно је показати највећи степен одушевљења и дивљења. Морамо нашем вођи да дамо сваки минут, секунд и милиметар љубави, зар не докторе – упита други доктор трећег доктора у првом инаугурационом аутобусу.
А, др Боркић помисли у себи - Боже, шта ли ћу ја још морати да преживим не бих ли постао оно што желим. Можда ме Ана Брнабић разуме.