ДОВИЂЕЊА ДРАГИ ВАСПИТАЧИ

Традиционална, завршна приредба будућих ђака првака, у организацији ПУ “Полетарац” Коцељева, одржана је прошлог четвртка у Дому културе у Коцељеви. Том приликом 94 малишана опростило се кроз песму и игру али и уз по коју сузу од свог вртића и васпитача.
Шестогодишњи Предраг Марковић је тужан због одласка из обданишта али, како каже, у школу мора да иде да би учио математику и слова.
–У вртићу ми је било лепо. Играо сам се. У школи ми неће бити баш лепо зато што ћу учити много слова - прича будући првак који се ипак радује што ће имати учитељицу.
Васпитачица Милка Попадић која се већ три деценије дружи са коцељевачким малишанима извела је још једну генерацију предшколаца. Према њеним речима осећања су помешана.
–Преплићу се срећа, туга и понос. Деца и васпитачи заједно живе у вртићу и једни другима дарују своје приче, снове, осмехе, бриге, своје дане, године. А онда се једног дана растану, али се никада не забораве. Јер, како да се забораве они који су заједно живели једну предивну причу звану вртић - каже Милка.
За младу васпитачицу Невену Јевтић завршна приредба била је догађај који ће сигурно памтити целог живота.
–Завршна приредба је круна нашег дружења. Свуда су били искрени осмеси деце и родитеља. Сарадња, учење кроз игру, дружење, све је било без грешке, а све смо постигли са много љубави и разумевања. Ово је само први пређени степеник у њиховим животима, а за мене ова генерација представља нешто посебно с обзиром да је прва коју сам извела и свакако ће оставити дубок траг у мом животу и даљем раду - сматра Невена.