КАКО ЈЕ БИТИ РАДНИК НА ПЛУС 40
ЛЕТЊЕ НЕПОГОДЕ
Високе температуре не доносе нам само уживање у летњим данима на плажама и базенима. Нелагодности услед великих врућина највише осећају грађевински радници, роштиљџије, пољопривредни радници и сви они који морају због радних обавеза да буду изложни сунцу. Осим њих, ту су и људи који раде у неповољним условима у фирмама под чиме подразумевамо рад у неклиматизованим просторијама. Када температура ваздуха у летњим месецима прелази 40 степени сматра се да запослени који обављају послове на отвореном, раде у неповољним радним условима што може негативно да утиче на њихово здравље.
Послодавци су дужни да примењују Закон о безбедности и здрављу на раду, као и подзаконске прописе. Њима се дефинише да у току рада на градилишту методе рада и активности, као и физичка оптерећења запосленог морају бити одређени према температури околине, као и да запослени морају бити заштићени од штетног дејства атмосферских утицаја на њихову безбедност и здравље. То подразумева и избегавање рада у најтоплијем делу дана, тачније од 11:00 до 16:00 часова, ако то дозвољава процес рада. Затим, организовање рада по сменама, увођење додатне радне снаге, прерасподелу послова тако што се тежи део посла ради у хладнијем делу дана, чешће паузе уз обезбеђивање велике количине воде и безалкохолних напитака.
Уколико фирме не поштују прописе, запослени у фирмама које имају синдикат, овај проблем могу решити. Довољно је да од синдиката захтевају да упуте Допис са захтевом да у кратком року температуре и остали параметри у радним просторијама буду у складу са прописима. Уколико послодавац то не учини, синдикат треба да се обрати надлежној инспекцији. У зависности од тога шта буде предузето, запослени ће закључити да ли стварно имају синдикат или само неку групу која себе зове синдикатом. У фирмама у којима не постоји синдикат запослени све то могу лично захтевати, појединачно или групно. Инспекцији рада могу да се обрате анонимно, а она је дужна да и по томе поступа и да чува анонимност пријаве.
Рад у ресторанима, на грађевини и у пољопривреди чине нам се готово немогући по овим климатским условима. Међутим, ту су и хладњаче, као и рад у цвећарама који није ни мало пријатан у летњем периоду.
- Не зна се шта је за цвећаре горе. Да ли зима или лето. Лети температура цвећа не сме да прелази 16 степени. Замислите када у току дана изађете из просторије у којој је 16 на 40 степени. Вама, док су напољу сви у шортсевима и мајицама на бретеле, треба пола сата да се у дуксерици са капуљачом загрејете. Да занемаримо чињеницу да све то трпите док цвеће пропада јер посла у току лета у цвећарама најмање има - истакла је дугогодишња цвећарка из Шапца.
Колико је рад у воћарству тежак, сведочи нам изјава саговорнице која егзистира од бербе јагода.
- Радимо од седам до пет, некада и до шест или седам. Зависи колико нас има и колики је обим посла. Имамо паузу за доручак и ручак, али не могу рећи да су услови сјајни. Прво, изложени сте сунцу по цео дан, а друго трпите болове у кичми услед савијања, које је неопходно да бисте убрали плод. Дневница је коректна, али да могу да радим нешто друго, не бих се овим бавила - истакла је наша суграђанка.
Дугогодишњи кувар, запослен тренутно у ресторану “Стара Крчма”, открива нам своја искуства.
-Време претпостављам да ником ко ради у току лета није пријатно, али искрено речено, године су учиниле своје, тако да сам једноставно навикао. Простор у којем радим није климатизован, а радно време ми је 8 сати без паузе. Када нема посла искористим прилику да се одморим – наводи Рајко Васић.
Према изјавама наших саговорника можемо да закључимо да лето и није тако сјајно како нам се чини у току зиме док га жељно дочекујемо. Проблем постоји, али није нерешив. Док послодавци не смисле начин да олакшају својим радницима посао, остаје нам само да се што више придржавамо савета лекара. Здравствени проблеми који се могу јавити приликом рада на великим врућинама су: дехидратација, сунчаница, топлотни осип, топлотни грчеви, топлотна исцрпљеност и топлотни удар. Ту је и маса кожних појава које се услед великих сунчевих зрака појављују на нашим телима, које могу изазвати додатне компликације. Стога, лекари препоручују да се строго чувамо високих температура, пијемо што више течности и користимо крему са заштитним фактором, били на плажи или у граду. Посебну пажњу треба да обрате хронични болесници са повишеним крвним притиском, срчаним обољењима и астмом.
Послодавци су дужни да примењују Закон о безбедности и здрављу на раду, као и подзаконске прописе. Њима се дефинише да у току рада на градилишту методе рада и активности, као и физичка оптерећења запосленог морају бити одређени према температури околине, као и да запослени морају бити заштићени од штетног дејства атмосферских утицаја на њихову безбедност и здравље. То подразумева и избегавање рада у најтоплијем делу дана, тачније од 11:00 до 16:00 часова, ако то дозвољава процес рада. Затим, организовање рада по сменама, увођење додатне радне снаге, прерасподелу послова тако што се тежи део посла ради у хладнијем делу дана, чешће паузе уз обезбеђивање велике количине воде и безалкохолних напитака.
Уколико фирме не поштују прописе, запослени у фирмама које имају синдикат, овај проблем могу решити. Довољно је да од синдиката захтевају да упуте Допис са захтевом да у кратком року температуре и остали параметри у радним просторијама буду у складу са прописима. Уколико послодавац то не учини, синдикат треба да се обрати надлежној инспекцији. У зависности од тога шта буде предузето, запослени ће закључити да ли стварно имају синдикат или само неку групу која себе зове синдикатом. У фирмама у којима не постоји синдикат запослени све то могу лично захтевати, појединачно или групно. Инспекцији рада могу да се обрате анонимно, а она је дужна да и по томе поступа и да чува анонимност пријаве.
Рад у ресторанима, на грађевини и у пољопривреди чине нам се готово немогући по овим климатским условима. Међутим, ту су и хладњаче, као и рад у цвећарама који није ни мало пријатан у летњем периоду.
- Не зна се шта је за цвећаре горе. Да ли зима или лето. Лети температура цвећа не сме да прелази 16 степени. Замислите када у току дана изађете из просторије у којој је 16 на 40 степени. Вама, док су напољу сви у шортсевима и мајицама на бретеле, треба пола сата да се у дуксерици са капуљачом загрејете. Да занемаримо чињеницу да све то трпите док цвеће пропада јер посла у току лета у цвећарама најмање има - истакла је дугогодишња цвећарка из Шапца.
Колико је рад у воћарству тежак, сведочи нам изјава саговорнице која егзистира од бербе јагода.
- Радимо од седам до пет, некада и до шест или седам. Зависи колико нас има и колики је обим посла. Имамо паузу за доручак и ручак, али не могу рећи да су услови сјајни. Прво, изложени сте сунцу по цео дан, а друго трпите болове у кичми услед савијања, које је неопходно да бисте убрали плод. Дневница је коректна, али да могу да радим нешто друго, не бих се овим бавила - истакла је наша суграђанка.
Дугогодишњи кувар, запослен тренутно у ресторану “Стара Крчма”, открива нам своја искуства.
-Време претпостављам да ником ко ради у току лета није пријатно, али искрено речено, године су учиниле своје, тако да сам једноставно навикао. Простор у којем радим није климатизован, а радно време ми је 8 сати без паузе. Када нема посла искористим прилику да се одморим – наводи Рајко Васић.
Према изјавама наших саговорника можемо да закључимо да лето и није тако сјајно како нам се чини у току зиме док га жељно дочекујемо. Проблем постоји, али није нерешив. Док послодавци не смисле начин да олакшају својим радницима посао, остаје нам само да се што више придржавамо савета лекара. Здравствени проблеми који се могу јавити приликом рада на великим врућинама су: дехидратација, сунчаница, топлотни осип, топлотни грчеви, топлотна исцрпљеност и топлотни удар. Ту је и маса кожних појава које се услед великих сунчевих зрака појављују на нашим телима, које могу изазвати додатне компликације. Стога, лекари препоручују да се строго чувамо високих температура, пијемо што више течности и користимо крему са заштитним фактором, били на плажи или у граду. Посебну пажњу треба да обрате хронични болесници са повишеним крвним притиском, срчаним обољењима и астмом.
К. Јекић
Најновији број
18. април 2024.
