РАЗГОВОР СА ДР ДЕЈАНОМ ПАВЛОВИЋЕМ
Обновљиви извори енергије
С обзиром да је недавно (од 29. маја до 2. јуна), обележена Недеља енергије, а 5. јуна Дан заштите животне средине, дошли смо на идеју да се подробније упознамо са обновљивим изворима енергије, о којима се, чини се, доста говори, мало зна, а још мање тога примењује. Разговарали смо са др Дејаном Павловићем, председником Покрета за Шабац Зелених Србије.
У обновљиве изворе енергије спада сунчана, енергија ветра, воде, геотермална и енергија биомасе?
- Морамо да будемо свесни да извор живота нису угаљ и нафта, него Сунце. Оно узрокује струјање ветра, шаље зраке на нашу планету и покреће природни циклус кружења воде, што резултира процесима који су неисцрпан и обновљив извор енергије.
Све је више људи који у својим домаћинствима користе соларне плоче, које сунчеву енергију претварају у електричну?
- Енергија Сунца је фасцинантна. Количина сунчеве енергије која у току једног сата дође на нашу планету довољна је за годишње потребе целокупног човечанства. У току једне године добијемо енергију која је два пута већа од свих резерви необновљивих извора енергије. Сунчева енергија може се прикупљати помоћу фотонапонских ћелија (популарно – соларни панели) колектора топлотне енергије и огледала за фокусирање. Суштина је у томе да може да се користи као електрична и топлотна енергија, или складишти за каснију употребу. Истина је да се соларни панели све више користе и доступни су појединцима, али то би требало да буде и пројекат на нивоу државе. Србија спада у европске земље са највећим интензитетом сунчеве радијације. То би била велика инвестиција у старту, с обзиром да немамо развијену одговарајућу инфраструктуру, али би се брзо исплатила.
Какав је потенцијал енергије ветра у Србији и у којим подручјима?
- Технички искористив ветропотенцијал у Србији износи између 8 и 15 гигавата, што је знатно више од тренутног дефицита електричне енергије у Србији. Ветрови зими дувају већим интензитетом, а управо тада је највећа потрошња електричне енергије у Србији. У том периоду, посебно у кошавским подручјима Војводине и планинама западне и источне Србије, имамо ветрове који константно дувају великим брзинама. Када бисмо имали више ветрењача, не бисмо морали да увозимо електричну енергију у зимском периоду, имали бисмо више него што нам недостаје, а у извесној будућности бисмо је могли и извозити. Имајући у виду конфигурацију терена, могућности за постављање ветропаркова су велике у Србији, којих данас има укупно пет.
Вода, са својим потенцијалом, такође представља неисцрпан обновљив извор енергије?
- У Србији се годишње, у различитим типовима хидроелектрана, произведе око 10ТЊ сати електричне енергије, а према нашем хидропотенцијалу, имамо могућности да произведемо још толико енергије. На рекама се, поред великих хидропостројења, могу градити и минихидроелектране на мањим водотоковима, али би требало бити опрезан и водити рачуна о заштити локалних екосистема. Пошто се подручја која су предвиђена за изградњу минихидроелектрана налазе у најочуванијим деловима природе у Србији, може да се наруши равнотежа што би довело до девастације тог простора и евентуалног нестанка појединих биљних или животињских врста. Енергија плиме и таласа океана и мора такође представља значајан потенцијал.
Од свих ОИЕ, геотермална енергија се најмање користити. Зашто?
- Геотермална је енергија из дубине земљине коре, чије залихе далеко превазилазе енергетске залихе угља, нафте, природног гаса и уранијума заједно. Можемо да говоримо о геотермалној енергији стена и хидрогеотермалној енергији. Процењена налазишта геотермалних вода у Србији имају два пута већи топлотни потенцијал у односу на количину топлоте која би се добила сагоревањем свих наших резерви угља. Град Шабац и подручје Мачве “леже” на великом хидрогеотермалном енергетском потенцијалу. Пре пет година, Зелени Шапца су представили пројекат економског развоја Мачве управо коришћењем хидрогеотермалне енергије за производњу електричне и топлотне енергије за домаћинства и грејање пластеника, који би, уз развој сточарства, смањење употребе вештачких ђубрива и производњу органске хране, створио еколошки перпетум мобиле на нашим просторима.
Неки појединци већ имају уграђене топлотне пумпе у својим домаћинствима?
- Хидрогеотермална енергија може да се користи и као нискотемпературна помоћу топлотних пумпи за загревање и хлађење стамбеног и пословног простора. Дакле, из дубине земље се извади вода која има температуру од 15 до 20 степени и, уз минимални трошак за догревање, доводи на температуру воде која је потребна за кружење у нашим грејним системима. Исти систем лети може да служи за хлађење.
На који начин можемо да користимо биомасу?
- Биомаса је биоразградиви део производа, остатака производа и отпадака од пољопривреде, шумарске и дрвне индустрије, као и биоразградиви део комуналног и индустријског отпада. Када се складишти, из ње се може добити гасовита, течна и чврста компонента, зато говоримо о биогасу, биогориву и биомаси у ужем смислу. Биогас је оно што се налази у телима депонија, где има угљен-диоксида и метана. Први је безначајан за нас у смислу коришћења, али метан је јако користан пошто се може спаљивати и користити за топлотну и електричну енергију. Коришћење биомасе карактерише затворено кружење угљен-диоксида, који се на овај начин не повећава у атмосфери, па изостаје ефекат стаклене баште. Равничарски крајеви располажу великим потенцијалом биомасе која настаје као вишак у примарној пољопривредној производњи, што је разлог због којег Град Шабац развија пројекат изградње топлане на биомасу. И овде би требало бити опрезан, добро планирати да не дође до смањења хумуса у пољопривредном земљишту.
Где смо ми Срби на лествици еколошке свесности када су у питању обновљиви извори енергије?
Наш народ има релативно ниску свест о потреби коришћења ОИЕ, али, захваљујући извесним појединцима и институцијама, ствари се полако мењају. Међутим, сматрам да држава мора правном регулативом да прати процесе повећања обновљивих извора енергије.
Ваша порука за наше читаоце?
Снажно верујем у будућност коришћења ОИЕ. Сматрам да би град Шабац, који је већ направио прве кораке у појединим областима екологије, требало да уради доста и на овом подручју, да стимулише коришћење биотермалне енергије, мада постоји проблем неодговарајуће инфраструктуре о чему сам говорио. Такође, требало би стимулисати грађане да користе топлотне пумпе типа земља-вода, а с обзиром на близину реке, могу да се користе и пумпе вода-вода, као и ваздух-вода. Основни бенефит ОИЕ је у смањењу пратећих трошкова, заштити животне средине и здравља људи.
Према усвојеним директивама и планским документима, Србија би требало да до 2020. године повећа удео ОИЕ у финалној потрошњи струје на 27%.
У обновљиве изворе енергије спада сунчана, енергија ветра, воде, геотермална и енергија биомасе?
- Морамо да будемо свесни да извор живота нису угаљ и нафта, него Сунце. Оно узрокује струјање ветра, шаље зраке на нашу планету и покреће природни циклус кружења воде, што резултира процесима који су неисцрпан и обновљив извор енергије.
Све је више људи који у својим домаћинствима користе соларне плоче, које сунчеву енергију претварају у електричну?
- Енергија Сунца је фасцинантна. Количина сунчеве енергије која у току једног сата дође на нашу планету довољна је за годишње потребе целокупног човечанства. У току једне године добијемо енергију која је два пута већа од свих резерви необновљивих извора енергије. Сунчева енергија може се прикупљати помоћу фотонапонских ћелија (популарно – соларни панели) колектора топлотне енергије и огледала за фокусирање. Суштина је у томе да може да се користи као електрична и топлотна енергија, или складишти за каснију употребу. Истина је да се соларни панели све више користе и доступни су појединцима, али то би требало да буде и пројекат на нивоу државе. Србија спада у европске земље са највећим интензитетом сунчеве радијације. То би била велика инвестиција у старту, с обзиром да немамо развијену одговарајућу инфраструктуру, али би се брзо исплатила.
Какав је потенцијал енергије ветра у Србији и у којим подручјима?
- Технички искористив ветропотенцијал у Србији износи између 8 и 15 гигавата, што је знатно више од тренутног дефицита електричне енергије у Србији. Ветрови зими дувају већим интензитетом, а управо тада је највећа потрошња електричне енергије у Србији. У том периоду, посебно у кошавским подручјима Војводине и планинама западне и источне Србије, имамо ветрове који константно дувају великим брзинама. Када бисмо имали више ветрењача, не бисмо морали да увозимо електричну енергију у зимском периоду, имали бисмо више него што нам недостаје, а у извесној будућности бисмо је могли и извозити. Имајући у виду конфигурацију терена, могућности за постављање ветропаркова су велике у Србији, којих данас има укупно пет.
Вода, са својим потенцијалом, такође представља неисцрпан обновљив извор енергије?
- У Србији се годишње, у различитим типовима хидроелектрана, произведе око 10ТЊ сати електричне енергије, а према нашем хидропотенцијалу, имамо могућности да произведемо још толико енергије. На рекама се, поред великих хидропостројења, могу градити и минихидроелектране на мањим водотоковима, али би требало бити опрезан и водити рачуна о заштити локалних екосистема. Пошто се подручја која су предвиђена за изградњу минихидроелектрана налазе у најочуванијим деловима природе у Србији, може да се наруши равнотежа што би довело до девастације тог простора и евентуалног нестанка појединих биљних или животињских врста. Енергија плиме и таласа океана и мора такође представља значајан потенцијал.
Од свих ОИЕ, геотермална енергија се најмање користити. Зашто?
- Геотермална је енергија из дубине земљине коре, чије залихе далеко превазилазе енергетске залихе угља, нафте, природног гаса и уранијума заједно. Можемо да говоримо о геотермалној енергији стена и хидрогеотермалној енергији. Процењена налазишта геотермалних вода у Србији имају два пута већи топлотни потенцијал у односу на количину топлоте која би се добила сагоревањем свих наших резерви угља. Град Шабац и подручје Мачве “леже” на великом хидрогеотермалном енергетском потенцијалу. Пре пет година, Зелени Шапца су представили пројекат економског развоја Мачве управо коришћењем хидрогеотермалне енергије за производњу електричне и топлотне енергије за домаћинства и грејање пластеника, који би, уз развој сточарства, смањење употребе вештачких ђубрива и производњу органске хране, створио еколошки перпетум мобиле на нашим просторима.
Неки појединци већ имају уграђене топлотне пумпе у својим домаћинствима?
- Хидрогеотермална енергија може да се користи и као нискотемпературна помоћу топлотних пумпи за загревање и хлађење стамбеног и пословног простора. Дакле, из дубине земље се извади вода која има температуру од 15 до 20 степени и, уз минимални трошак за догревање, доводи на температуру воде која је потребна за кружење у нашим грејним системима. Исти систем лети може да служи за хлађење.
На који начин можемо да користимо биомасу?
- Биомаса је биоразградиви део производа, остатака производа и отпадака од пољопривреде, шумарске и дрвне индустрије, као и биоразградиви део комуналног и индустријског отпада. Када се складишти, из ње се може добити гасовита, течна и чврста компонента, зато говоримо о биогасу, биогориву и биомаси у ужем смислу. Биогас је оно што се налази у телима депонија, где има угљен-диоксида и метана. Први је безначајан за нас у смислу коришћења, али метан је јако користан пошто се може спаљивати и користити за топлотну и електричну енергију. Коришћење биомасе карактерише затворено кружење угљен-диоксида, који се на овај начин не повећава у атмосфери, па изостаје ефекат стаклене баште. Равничарски крајеви располажу великим потенцијалом биомасе која настаје као вишак у примарној пољопривредној производњи, што је разлог због којег Град Шабац развија пројекат изградње топлане на биомасу. И овде би требало бити опрезан, добро планирати да не дође до смањења хумуса у пољопривредном земљишту.
Где смо ми Срби на лествици еколошке свесности када су у питању обновљиви извори енергије?
Наш народ има релативно ниску свест о потреби коришћења ОИЕ, али, захваљујући извесним појединцима и институцијама, ствари се полако мењају. Међутим, сматрам да држава мора правном регулативом да прати процесе повећања обновљивих извора енергије.
Ваша порука за наше читаоце?
Снажно верујем у будућност коришћења ОИЕ. Сматрам да би град Шабац, који је већ направио прве кораке у појединим областима екологије, требало да уради доста и на овом подручју, да стимулише коришћење биотермалне енергије, мада постоји проблем неодговарајуће инфраструктуре о чему сам говорио. Такође, требало би стимулисати грађане да користе топлотне пумпе типа земља-вода, а с обзиром на близину реке, могу да се користе и пумпе вода-вода, као и ваздух-вода. Основни бенефит ОИЕ је у смањењу пратећих трошкова, заштити животне средине и здравља људи.
М. Филиповић
Најновији број
18. април 2024.
