МИЛАН СТАМАТОВИЋ, ПРЕДСЕДНИК ОПШТИНЕ ЧАЈЕТИНА
ДРЖАВНИ НЕПРИЈАТЕЉ БРОЈ ЈЕДАН
Влада Србије поклања земљиште на Златибору како би сама себе наградила за издају националних интереса. Нисам могао, као председник општине, да дођем до иоле озбиљнијег саговорника у Влади Србије, а онда је министарка Зорана Михајловић дошла да се слика са мном и да пошаље поруку да је све у реду. Александар Вучић се ништа не пита, Владу нам саставља Запад
Милан Стаматовић председник општине Чајетина, за себе каже да је постао државни непријатељ број један, јер је због односа државе према Златибору ствари назвао правим именом.
У разговору за „Глас Подриња“ додаје да пружа отпор Влади Србије која поклања златиборско земљиште „онима којима су дужни што су на власти“.
Да ли због чињенице да у Чајетини, као и у Шапцу, нема на власти локалног СНС, или због тога што Чајетина у финансијском смислу одлично стоји, Стаматовић је трн у оку властодршцима у српској престоници. У жижу јавности је доспео због проблема око изградње гондоле на Златибору.
- Ми ћемо највероватније успети да добијемо грађевинску дозволу за једну фазу и то је на врху Торника. То је једна петина од укупне инвестиције и радова које смо планирали у вези са гондолом. Тамо где морамо да наставимо борбу, својеврсни рат са Владом Србије, то је земљиште које су поклонили. Они су обећали да то земљиште пренесу без накнаде себи и то је њихова награда за издају државних интереса. Они морају да те природне ресурсе који су овде у изобиљу – воду, ваздух, земљу и младе људе који остају да искористе за намирење својих обавеза. То је апанажа за издају националних интереса. Разумео бих да то земљиште продају и испод цене, али да имају толико дрскости и храбрости да присвоје и да поклоне себи, нема другог објашњења.
Шта кажу у Влади Србије када то споменете?
- Нема ту одговора, рафално ударају по мени и износе неистине. Класична замена теза. И када смо први пут открили, рекли су ми да смо могли то џентлменски да решимо. Па, они би ме обесили тада да сам пробао на тај начин то да урадим. Нисам могао да дођем до њих, није било шансе. Као председник општине било је немогуће да дођем до иоле озбиљнијег саговорника у Влади Србије. А, када се појавио овакав проблем, онда су схватили да морамо да разговарамо. Зорана Михајловић, министарка за грађевину, као искусни човек који ради за иностране службе, има израђену технику за сваку ситуацију, па и за овај проблем. Чуо сам од других извора да долази на Златибор и рекао сам да ако долази у пријатељску посету примићемо делегацију и бићемо прави домаћини. Ако не, узвратићемо истом мером. Одиграли су паметније, знали су да смо ми Златиборци фини и васпитани, и да поштујемо жене. Играли су на ту карту. Примили смо их домаћински. Дошли су снисходљиво, послали су поруку јавности да смо се помирили. Без икакве потребе ме је ухватила под руку, због камера, иако сусрет није био ни присни ни пријатељски. Све је то одрађено да би била послата порука.
Очекивало се примирје, нарочито када је странка чији сте били члан, ушла у предизборну коалицију са СНС за прошлогодишње парламентарне изборе?
- То је био задатак, да се потисне, разбије и ућутка и ово мало опозиције. Познат сам као неко ко је држао свој став и када сам био члан ДСС, и нисам слушао налоге из централе или Београда. Одиграли су на карту мог политичког опредељења и ставова према Русији. Народ на Златибору је вековима био окренут ка Русији. У томе сам видео шансу да отворимо канцеларију и да остваримо сарадњу. Пристао сам да са Ненадом Поповићем покушамо да направимо партију. Разлог што сам ћутао јесте обећање да ће он бити потпредседник Владе за сарадњу са Русијом. Мало сам тада прећутао, да не би испало да сам му ја покварио тај аранжман. Мене није занимало да будем у тој коалицији, нити било какво место у парламенту, као ни коалиција са СНС у Чајетини. Занимало ме је да се ово земљиште пренесе на државу Србију, да се изда грађевинска дозвола за гондолу, и да се издвоји пет милиона евра за обнову аеродрома Поникве.
Можда буде неког приближавања с обзиром да је Ненад Поповић сада постао министар?
- Донео сам чврсту одлуку да правим нову партију. Са Ненадом Поповићем сам се разишао пријатељски. Немам намеру да сарађујем са неким ко није испоштовао оно што смо се договорили.
Учесник сте заједничког састанка са Велимиром Илићем и Милошем Јовановићем из ДСС око могућег уједињења опозиције?
- Био је то састанак са којег смо послали поруку да је могуће да се опозиција уједини. Покушаћемо да касније проширимо ову причу са Дверима, Вуком Јеремићем, Сашом Радуловићем. Надам се да ће преовладати здрав разум да ће опозиција наћи начин да се уједини патриотски блок, као и да се уједини демократски блок. Најбоље решење је да против Александра Вучића идемо у две колоне. Имамо различите политичке ставове по важним питањима и уједињењем комплетне опозиције бисмо збунили бираче. Мислим да бисмо Вучића срушили веома лако у две колоне.
Какав је Ваш коментар на избор нове Владе Србије?
- Показало се да се ту Вучић не пита ништа. Запад је поставио прво Вучића. Помогао му је да победи на изборима и да постави веома битне министре – Вујевића, Зорана, Ану, Недимовића на важна места по налогу са Запада. Они су послушници који се ни мало не разумеју у своје ресоре, и мораће да слушају. Ова ситуација је полако и елиминација Вучића. Зна да је направио много зла по економију земље. Ништа се значајно није десило, то је само фингирање. Тако бисмо и ми могли да прогласимо суфицит. Не признајемо своје обавезе, кредите, дуговања. Све је ово фингирано да би се он приказао као успешан. Врло брзо ће се све то обити о главу.
УБИРАМО ПЛОДОВЕ РАДА
Како сте задовољни почетком летње туристичке сезоне на Златибору?
- Задовољни смо зато што сада убирамо плодове минулог рада који се до те мере није видео. Вредно смо радили на основним стварима које су биле потребне, од инфраструктуре до модернизације локалне самоуправе. Било је потребно десет година. Радили смо вредно, негде смо били оспоравани, негде смо били и мање успешни. Сада имамо највише привредника, обавезе према локалној самоуправи се редовно измирују. Немамо проблем са финансирањем и то је разлог зашто опстајемо све ове године.
БУЏЕТ ПОРАСТАО 100 ПУТА
На власти сте у Чајетини 16 година?
- Тада, 2001. године општина је била уништена, а ситуација је била гора него у Црној Трави. Златибор није био туристички комплекс, већ само привредни. Све је стало, ништа није функционисало. Нисмо имали градски превоз, нисмо имали службени ауто, ниједан рачунар у општини. Урадили смо инфраструктуру, подигли приватно предузетништво, урадили планску документацију. Буџет је био 200.000 евра 2001. године, а то није било довољно ни за плате, сада је буџет 20 милиона евра. То у Србији нико није урадио и плод је дугорочних одрицања. Десет година нисам био на годишњем одмору. Проводим своје време у реалном времену, а не на конференцијама за штампу. Немам времена да будем на телевизијама.
МОЖЕМО БЕЗ ФОНТАНЕ И ЈАРБОЛА
Како је Златибор успео да буде центар туризма без, на пример, музичке фонтане?
- Да имамо више пара као Синиша Мали и Горан Весић, улагали бисмо у националну инфраструктуру, у националне ауто-путеве и аеродром Поникве, а не у фонтане и јарболе. Злочин је према народу у овом округу, који једини у Србији има спољнотрговински суфицит, да га оставите без ауто-пута. Није све уништено да не би могло да се обнови веома брзо. Направили смо базу да Златибор развија и Тару, Нову Варош, Златар, Косјерић. После Београда плаћамо највеће приходе држави Србије. На годишњем нивоу се пријави нових хиљаду бројила, а на Златибору тренутно имамо 20 највећих компанија у Србији. Све ово говори о томе да је Златибору потребна национална инфраструктура.
Милан Стаматовић председник општине Чајетина, за себе каже да је постао државни непријатељ број један, јер је због односа државе према Златибору ствари назвао правим именом.
У разговору за „Глас Подриња“ додаје да пружа отпор Влади Србије која поклања златиборско земљиште „онима којима су дужни што су на власти“.
Да ли због чињенице да у Чајетини, као и у Шапцу, нема на власти локалног СНС, или због тога што Чајетина у финансијском смислу одлично стоји, Стаматовић је трн у оку властодршцима у српској престоници. У жижу јавности је доспео због проблема око изградње гондоле на Златибору.
- Ми ћемо највероватније успети да добијемо грађевинску дозволу за једну фазу и то је на врху Торника. То је једна петина од укупне инвестиције и радова које смо планирали у вези са гондолом. Тамо где морамо да наставимо борбу, својеврсни рат са Владом Србије, то је земљиште које су поклонили. Они су обећали да то земљиште пренесу без накнаде себи и то је њихова награда за издају државних интереса. Они морају да те природне ресурсе који су овде у изобиљу – воду, ваздух, земљу и младе људе који остају да искористе за намирење својих обавеза. То је апанажа за издају националних интереса. Разумео бих да то земљиште продају и испод цене, али да имају толико дрскости и храбрости да присвоје и да поклоне себи, нема другог објашњења.
Шта кажу у Влади Србије када то споменете?
- Нема ту одговора, рафално ударају по мени и износе неистине. Класична замена теза. И када смо први пут открили, рекли су ми да смо могли то џентлменски да решимо. Па, они би ме обесили тада да сам пробао на тај начин то да урадим. Нисам могао да дођем до њих, није било шансе. Као председник општине било је немогуће да дођем до иоле озбиљнијег саговорника у Влади Србије. А, када се појавио овакав проблем, онда су схватили да морамо да разговарамо. Зорана Михајловић, министарка за грађевину, као искусни човек који ради за иностране службе, има израђену технику за сваку ситуацију, па и за овај проблем. Чуо сам од других извора да долази на Златибор и рекао сам да ако долази у пријатељску посету примићемо делегацију и бићемо прави домаћини. Ако не, узвратићемо истом мером. Одиграли су паметније, знали су да смо ми Златиборци фини и васпитани, и да поштујемо жене. Играли су на ту карту. Примили смо их домаћински. Дошли су снисходљиво, послали су поруку јавности да смо се помирили. Без икакве потребе ме је ухватила под руку, због камера, иако сусрет није био ни присни ни пријатељски. Све је то одрађено да би била послата порука.
Очекивало се примирје, нарочито када је странка чији сте били члан, ушла у предизборну коалицију са СНС за прошлогодишње парламентарне изборе?
- То је био задатак, да се потисне, разбије и ућутка и ово мало опозиције. Познат сам као неко ко је држао свој став и када сам био члан ДСС, и нисам слушао налоге из централе или Београда. Одиграли су на карту мог политичког опредељења и ставова према Русији. Народ на Златибору је вековима био окренут ка Русији. У томе сам видео шансу да отворимо канцеларију и да остваримо сарадњу. Пристао сам да са Ненадом Поповићем покушамо да направимо партију. Разлог што сам ћутао јесте обећање да ће он бити потпредседник Владе за сарадњу са Русијом. Мало сам тада прећутао, да не би испало да сам му ја покварио тај аранжман. Мене није занимало да будем у тој коалицији, нити било какво место у парламенту, као ни коалиција са СНС у Чајетини. Занимало ме је да се ово земљиште пренесе на државу Србију, да се изда грађевинска дозвола за гондолу, и да се издвоји пет милиона евра за обнову аеродрома Поникве.
Можда буде неког приближавања с обзиром да је Ненад Поповић сада постао министар?
- Донео сам чврсту одлуку да правим нову партију. Са Ненадом Поповићем сам се разишао пријатељски. Немам намеру да сарађујем са неким ко није испоштовао оно што смо се договорили.
Учесник сте заједничког састанка са Велимиром Илићем и Милошем Јовановићем из ДСС око могућег уједињења опозиције?
- Био је то састанак са којег смо послали поруку да је могуће да се опозиција уједини. Покушаћемо да касније проширимо ову причу са Дверима, Вуком Јеремићем, Сашом Радуловићем. Надам се да ће преовладати здрав разум да ће опозиција наћи начин да се уједини патриотски блок, као и да се уједини демократски блок. Најбоље решење је да против Александра Вучића идемо у две колоне. Имамо различите политичке ставове по важним питањима и уједињењем комплетне опозиције бисмо збунили бираче. Мислим да бисмо Вучића срушили веома лако у две колоне.
Какав је Ваш коментар на избор нове Владе Србије?
- Показало се да се ту Вучић не пита ништа. Запад је поставио прво Вучића. Помогао му је да победи на изборима и да постави веома битне министре – Вујевића, Зорана, Ану, Недимовића на важна места по налогу са Запада. Они су послушници који се ни мало не разумеју у своје ресоре, и мораће да слушају. Ова ситуација је полако и елиминација Вучића. Зна да је направио много зла по економију земље. Ништа се значајно није десило, то је само фингирање. Тако бисмо и ми могли да прогласимо суфицит. Не признајемо своје обавезе, кредите, дуговања. Све је ово фингирано да би се он приказао као успешан. Врло брзо ће се све то обити о главу.
УБИРАМО ПЛОДОВЕ РАДА
Како сте задовољни почетком летње туристичке сезоне на Златибору?
- Задовољни смо зато што сада убирамо плодове минулог рада који се до те мере није видео. Вредно смо радили на основним стварима које су биле потребне, од инфраструктуре до модернизације локалне самоуправе. Било је потребно десет година. Радили смо вредно, негде смо били оспоравани, негде смо били и мање успешни. Сада имамо највише привредника, обавезе према локалној самоуправи се редовно измирују. Немамо проблем са финансирањем и то је разлог зашто опстајемо све ове године.
На власти сте у Чајетини 16 година?
- Тада, 2001. године општина је била уништена, а ситуација је била гора него у Црној Трави. Златибор није био туристички комплекс, већ само привредни. Све је стало, ништа није функционисало. Нисмо имали градски превоз, нисмо имали службени ауто, ниједан рачунар у општини. Урадили смо инфраструктуру, подигли приватно предузетништво, урадили планску документацију. Буџет је био 200.000 евра 2001. године, а то није било довољно ни за плате, сада је буџет 20 милиона евра. То у Србији нико није урадио и плод је дугорочних одрицања. Десет година нисам био на годишњем одмору. Проводим своје време у реалном времену, а не на конференцијама за штампу. Немам времена да будем на телевизијама.
Како је Златибор успео да буде центар туризма без, на пример, музичке фонтане?
- Да имамо више пара као Синиша Мали и Горан Весић, улагали бисмо у националну инфраструктуру, у националне ауто-путеве и аеродром Поникве, а не у фонтане и јарболе. Злочин је према народу у овом округу, који једини у Србији има спољнотрговински суфицит, да га оставите без ауто-пута. Није све уништено да не би могло да се обнови веома брзо. Направили смо базу да Златибор развија и Тару, Нову Варош, Златар, Косјерић. После Београда плаћамо највеће приходе држави Србије. На годишњем нивоу се пријави нових хиљаду бројила, а на Златибору тренутно имамо 20 највећих компанија у Србији. Све ово говори о томе да је Златибору потребна национална инфраструктура.
Н. К.
Најновији број
18. април 2024.
