АМБАСАДОР ШАБАЧКЕ КУЛТУРЕ

Назвати Петра Савковића амбасадором шабачке културе, мало је за оно што је рођени Лозничанин, шабачки ђак и новинар, београдски студент и доајен српског новинарства, постигао и достигао у области културе и информисања. Шабац и Шапчани су га увек уважавали, поштовали и њиме се поносили, а он, Петар Савковић, ма где да је био, као и сада у пензионерским данима у Београду, Шабац не заборавља, ни мислима ни делом. Недавно је завршио Монографију о Шапцу, дело какво још о овој вароши није урађено. Савковић је на чак пет стотина страница објединио виђења писаца, историчара, сликара, фоторепортера и многе друге податке који представљају историјску драгоценост једног града. И док, по „добром српском обичају“, то дело чека издавача, прича о Петру Савковићу, враћа у дане детињства.
Рођен је у Лозници 8. маја 1931. године, отац, пореклом Шумадинац, био је надзорник у шумској управи за три среза, Мачвански, Поцерски и Посавотамнавски, па га је тако посао довео у Шабац убрзо по Петровом рођењу. Мајка је била родом из Лешнице, краја у који су се, по Петровим каснијим истраживањима, досељавали Крајишници још у доба Милоша Обреновића. Порекло породица је нешто чиме и данас влада Петар, на помен презимена већини саговорника, нарочито из овог краја, рећи ће одакле су му преци дошли и у којим временима. Он је човек који о Подрињу много зна и многе људе у том крају познаје, не само силом прилика кроз професију, већ и личним интересовањем које је и данас непресушно. О тим српским миграцијама могао би приповедати надугачко, али га прича враћа у ондашњи Шабац, град његове младости. После основне школе која је била у приземљу Учитељске, данас Музичке у Масариковој улици, завршио је Гимназију а потом у Београду наставио студије књижевности и филологије на Филозофском факултету. Вратио се у Шабац, истовремено био професор и новинар, писао је за „Глас Подриња“, прво био дописник „Политике“ за цело Подриње а онда примљен у стални радни однос у тој угледној информативној кући.