КЊИГА ЗОРАНА РАДОВАНОВИЋА „ЗАУВЕК ВЕРТЕП“
ЗБОРНИК ОБИЧАЈНЕ И РЕЛИГИОЗНЕ ДРАМЕ
Васкрс давно заборављеног хришћанског обичаја, посвећеног радостима Христовог рођења. Намењено деци и одраслима. Објавило издаваштво РТС
Учитељ из Дреновца Зоран Радовановић објавио је књигу “Заувек вертеп” у издању РТС и асистенцију и рецензију проф. др Радослава Лазића театролога из Београда и проф. др Зорана Ђерића театролога из Новог Сада, као и у сакралном делу рецензента протојереја-ставрофора Марка Павловића из Шапца. У књизи се појављује и пољски академик проф. др Хенрик Јурковски са својом научном студијом: „Представе Божића у словенским народним позориштима“. Осим наведених, значај ове књижне теме и уложени труд и рад су препознали или су се тематски сврстали други бројни компетентни приказивачи: угледни историчари уметности, универзитетски професори, театролози, научни сарадници са института, књижевници (Јован Јовановић Змај, Јован Грчић Миленко, Стеван Сремац, Милорад Поповић Шапчанин, Миодраг Матицки и Тоде Николетић) и остали значајни стручњаци највишег ранга из ове области (др Анђелка Лазић професор из Шапца, др Рита Флеис театролог из Суботице, Ђорђе Перић из Београда...). Квалитет овог књижног садржаја препознало је Издаваштво РТС на челу са одговорним уредником Драганом Инђићем и у складу са својим радним задатком везаним за објављивање садржаја од националног значаја „Баштина и културна продукција РТС“ публиковало књигу.
Бољи познаваоци истичу да ће ово „научно дело“ дати пун допринос српском вертепу, и кроз „паралеле“ из књиге сродном и (углавном) суштински истоветном руском, белоруском и украјинском вертепу, као и вертепима других хришћанских традиционалних цркви, негујући притом хришћанске вредности. Књига је са благословом Његовог преосвештенства епископа шабачког Лаврентија.
« “Заувек вертеп” » представља религиозно-обредни и етнолошко-театролошки зборник и чини капитално научно-истраживачко дело у савременој српској литератури.
„Извођачки и издавачки подвиг учитеља Зорана Радовановића из Дреновца у Мачви заслужује сваку похвалу и дивљење за обнову вертепског театра и драме на општу ползу српске народне позоришне културе“, речи су стручног оцењивача и критичара ове књиге театролога проф. др Радослава Лазића.
„Од јеврејске речи « вертеп», што значи пећина, која се усталила у црквенословенском језику, добили су назив вертепи или вертепаши. Обично су то млађи људи „који могу стићи и утећи“ и сачувати своја стада, као што су то чинили и библијски пастири. Они иду од куће до куће, честитају празник и певају песме о Христовом рођењу. Обучени су скромно, као и сви пастири и тако имитирају јеванђељске пастире. Они који глуме мудраце и цара имају огртаче, који можда и нису у духу са садашњим униформама. Они који глуме цара имали су и мачеве, додуше, дрвене. Пастири носе дугачке мотке, што је потпуно разумљиво јер су библијски пастири морали бранити своја стада од лопова и дивљих звери. Песме које они певају понекад су и шаљиве, али не и непристојне. (Марко Павловић)
„Пред Вама су каменчићи, драги будући читаоци. По трагу који сам обележила крените и стићи ћете до писца, чувара православне традиције – сазнаћете зашто је то добро! Обећавам да ћете се наћи у својој култури на пријатном месту на коме никада нисте били. Постајете ли радознали?“ (Др Анђелка Лазић, професор)
Бољи познаваоци истичу да ће ово „научно дело“ дати пун допринос српском вертепу, и кроз „паралеле“ из књиге сродном и (углавном) суштински истоветном руском, белоруском и украјинском вертепу, као и вертепима других хришћанских традиционалних цркви, негујући притом хришћанске вредности. Књига је са благословом Његовог преосвештенства епископа шабачког Лаврентија.
« “Заувек вертеп” » представља религиозно-обредни и етнолошко-театролошки зборник и чини капитално научно-истраживачко дело у савременој српској литератури.
„Извођачки и издавачки подвиг учитеља Зорана Радовановића из Дреновца у Мачви заслужује сваку похвалу и дивљење за обнову вертепског театра и драме на општу ползу српске народне позоришне културе“, речи су стручног оцењивача и критичара ове књиге театролога проф. др Радослава Лазића.
„Од јеврејске речи « вертеп», што значи пећина, која се усталила у црквенословенском језику, добили су назив вертепи или вертепаши. Обично су то млађи људи „који могу стићи и утећи“ и сачувати своја стада, као што су то чинили и библијски пастири. Они иду од куће до куће, честитају празник и певају песме о Христовом рођењу. Обучени су скромно, као и сви пастири и тако имитирају јеванђељске пастире. Они који глуме мудраце и цара имају огртаче, који можда и нису у духу са садашњим униформама. Они који глуме цара имали су и мачеве, додуше, дрвене. Пастири носе дугачке мотке, што је потпуно разумљиво јер су библијски пастири морали бранити своја стада од лопова и дивљих звери. Песме које они певају понекад су и шаљиве, али не и непристојне. (Марко Павловић)
„Пред Вама су каменчићи, драги будући читаоци. По трагу који сам обележила крените и стићи ћете до писца, чувара православне традиције – сазнаћете зашто је то добро! Обећавам да ћете се наћи у својој култури на пријатном месту на коме никада нисте били. Постајете ли радознали?“ (Др Анђелка Лазић, професор)
Љ.Ђ.
Најновији број
18. април 2024.
