Неочекивани приноси пшенице
ГОТОВА ЖЕТВА - ПОЧИЊУ ПРОБЛЕМИ
Још једном се показало да како сејеш тако и жањеш
Жетва пшенице у региону Шапца је завршена а добијени приноси су изнад очекиваних. Процењује се да ће у просеку износити преко пет тона по хектару. На појединим парцелама приноси су се кретали од осам до девет тона по хектару
-Очекивали смо много лошију ситуацију. Наиме због касне сетве, употребе већих количина недекларисаног семена као и дугог зимског периода са ниским температурама а затим кишног периода очекивали смо да ће приноси бити ниски а пшеница лошег квалитета. Међутим, испоставило се да су произвођачи из страха да спасу што се спасти може у пролеће вршили заштиту стрних жита превентивно од болести као и у фази цветања, такође против болести. Поред тога урађена је заштита од корова на великом делу површина па су биљке ушле у неповољне услове заштићене и на крају дале сасвим добар принос који је на нашем терену изнад просека, каже пољопривредни стручњак Предраг Срдановић.
Уочљиво је да су складиштари-млинари запримили, односно откупили, мање количине од планираних али за то постоје бар два разлога. Један од разлога је незадовољство произвођача откупном ценом а други разлог је страх од суше тако да је велики број произвођача пшеницу овас и тритикал ускладиштио у својим домаћинствима чувајући као резерву у случају лошег рода кукуруза.
-То је сасвим оправдано јер су поучени искуством из претходних година када су морали да плаћају високу цену кукуруза а пшеницу и јечам су продали претходно јефтино. Сада су ускладиштили као резерву. Треба напоменути да је овогодишњи род, поред доброг приноса, и изузетно доброг квалитета због повољних временских прилика током жетве - обављена је по сувом времену па је зрно ускладиштено са ниским процентом влаге што је добро за даље чување. Пољопривредни произвођачи су ове године видели да је сетва у оптималном року и пуна примена агротехнике дала изузетан резултат јер су на парцелама где је то учињено приноси били за две до три тоне виши, што је без обзира на ниску цену пшенице ипак дало неку зараду, наглашава Срдановић.
Стрна жита ове године била су заступљена на површини од 12.000 хиљада хектара а само пшеница је заузела 10.000 хектара. Тамо где је посејана по препорукама стручњака - декларисаним семеном, правовременом и квалитетном прихраном и обављеном заштитом на време - дала је резултат и у овако тешкој години. Још једном се показало да како сејеш тако и жањеш.
-Очекивали смо много лошију ситуацију. Наиме због касне сетве, употребе већих количина недекларисаног семена као и дугог зимског периода са ниским температурама а затим кишног периода очекивали смо да ће приноси бити ниски а пшеница лошег квалитета. Међутим, испоставило се да су произвођачи из страха да спасу што се спасти може у пролеће вршили заштиту стрних жита превентивно од болести као и у фази цветања, такође против болести. Поред тога урађена је заштита од корова на великом делу површина па су биљке ушле у неповољне услове заштићене и на крају дале сасвим добар принос који је на нашем терену изнад просека, каже пољопривредни стручњак Предраг Срдановић.
Уочљиво је да су складиштари-млинари запримили, односно откупили, мање количине од планираних али за то постоје бар два разлога. Један од разлога је незадовољство произвођача откупном ценом а други разлог је страх од суше тако да је велики број произвођача пшеницу овас и тритикал ускладиштио у својим домаћинствима чувајући као резерву у случају лошег рода кукуруза.
-То је сасвим оправдано јер су поучени искуством из претходних година када су морали да плаћају високу цену кукуруза а пшеницу и јечам су продали претходно јефтино. Сада су ускладиштили као резерву. Треба напоменути да је овогодишњи род, поред доброг приноса, и изузетно доброг квалитета због повољних временских прилика током жетве - обављена је по сувом времену па је зрно ускладиштено са ниским процентом влаге што је добро за даље чување. Пољопривредни произвођачи су ове године видели да је сетва у оптималном року и пуна примена агротехнике дала изузетан резултат јер су на парцелама где је то учињено приноси били за две до три тоне виши, што је без обзира на ниску цену пшенице ипак дало неку зараду, наглашава Срдановић.
Стрна жита ове године била су заступљена на површини од 12.000 хиљада хектара а само пшеница је заузела 10.000 хектара. Тамо где је посејана по препорукама стручњака - декларисаним семеном, правовременом и квалитетном прихраном и обављеном заштитом на време - дала је резултат и у овако тешкој години. Још једном се показало да како сејеш тако и жањеш.
Најновији број
18. април 2024.
