ЗЕМЉА ИЛИ СУВЕРЕНИТЕТ

Продају пољопривредног земљишта у Србији странцима треба одложити и ограничити, а треба припремити референдум да би се утврдило да ли и грађани подржавају да се то потпуно забрани, оцењују агроекономисти. Министар пољопривреде најавио је раније да ће продаја земље странцима бити ограничена изменама закона на време, пре 1. септембра, када по ССП треба да буде укинута дискриминација између грађана Србије и ЕУ у куповини некретнина, укључујући пољопривредно земљиште.
„ЕУ неће пропустити прилику да захтева максималне погодности за странце који желе да купе пољопривредно земљиште у Србији“, рекао је за агенцију Бета агроекономиста и посланик у Скупштини Србије Миладин Шеварлић.
Он је коментаришући најаву да ће новим законом о пољопривредном земљишту странцима бити дозвољено да купују обрадиво земљише рекао да је „апсурдно да Србија чини уступке ЕУ пре него што почне да користи новац из претприступних фондова ИПАРД и дозволи да странци купују обрадиво земљиште у Србији“.
Нацрт закона о пољопривредном земљишту у Србији још није завршен, а према незваничним информацијама странци као физичка лица ће моћи да купују пољопривредно земљиште када докажу да су у Србији провели седам година, а правно лице и новооснована фирма пре куповине мора бити пет година регистрована у Агенцији за привредне регистре Србије.
„Хрватска је донела прописе да седам година после уласка у ЕУ странци неће моћи да купују пољопривредно земљиште, а то значи до 2020. године“, рекао је Шеварлић.
Србија, према његовим речима, не само да није постала члан ЕУ него се „не зна ни да ли ће и када бити члан те заједнице, па се однос са ЕУ може сматрати неоколонијализмом“.
Он је истакао да се државно земљиште по Уставу не може продавати. У Израелу је према његовим речима 99,7% земљишта у државном или парадржавном власништву.
„Странци у Израелу не могу да купе земљиште, само могу да га закупе на највише 49 година“, рекао је Шеварлић и додао да је Данска ограничила површину земљишта које странац може купити на око 300 хектара.