ЕКОНОМСЛКИ БАРОМЕТАР
НОВА ЦРВЕНА КРАЉИЦА
Пре више од три месеца смо у колумни у “Данас”, све тачно предвидели. Да ће ово бити тешка година за Црвену Краљицу. Тражња пада, понуда расте. Почели да саде и директори и банкари, који једини имају пара за веће парцеле, наводњавање и противградне мреже. И да све осигурају код “Дунав”. Малина засађена по читавој Србији. Пре свега у Бачкој и југу Србије. Само на Косову и у Босни ове године ће се убрати 30.000 тона. Код нас је производња још само пре неколико година била 60, прошле 100 а ове би била „свих“ 120.000 тона. Да се клима није умешала и узела “својих” 40 посто. Јасно је да је добра откупна цена малине у последњих неколико година, проузроковала да се засади под малином прошире, не само код нас, него и у другим земљама, пре свега у Пољској, Чилеу, Мађарској и Бугарској. Само је Пољска у прошлој години, произвела најмање 50.000 тона малине више него претходних година. Први пут, значајне количине светском тржишту су понудили Мексико,Украјина и Белорусија.
Тако да је “цена” Црвене Краљице тренутно пала, са прошлогодишњих два и кусур, на један евро. Малинари “тумарају” од општина и градова до Немањине. Свега има, осим пара. Зато нема оне уобичајене еуфорије и полета у опустелим српским селима, које је само Црвена Краљица умела да “подигне”, да споји опанке и рибок патике, жуљевите сељачке и нежне студентске и ђачке руке. Да “мирисом новца” доведе младост и живот у заборављена и остарела села. Нажалост, овог лета, макар за сада, Црвену Краљицу сачекала тмурна лица.
За утеху, у Поцерини и око Шапца је временом “стасала” друга Црвена Краљица, јагода. Како је 20 хектара под јагодом од пре десетак година, порасло до 1.200. Лепо, све се може, кад се Срби сложе. Овде се сложили градска власт и пољопривредна газдинства, око пројекта “засади и заради”, који се стручно зове “активна економска политика”. Обе стране обезбедиле по 750 хиљада евра, и са једним и по милионом, нашли воду у Поцерини. Град плаћао по 20 евра по дужном метру, толико и сељаци. Ископано преко 500 бунара. Овогодишњи род се процењује на око 25 хиљада тона, а чиста зарада за око 2 хиљаде породица, двадесетак милиона евра. Скоро као годишњи буџет града Шапца. Тражило се “кило више”. Поготово кад су дошли Руси и “братски” подигли цену.
Епилог се најбоље видео на сеоским путевима и градским улицама. Покуповали “Јагодићи” искључиво “аудије”. Црне лимузине са четири олимпијска круга, само “шпартају”. Најбољи доказ да су јагоде из Поцерине, заиста “слатке”.
Остаје да се модел “прекопира” на што више места. Почев од ресорног министарства. Имају они своје аналитичаре, који морају знати шта се тражи и шта ће се у наредним годинама тражити, као и трендове цена. На основу анализе и процене тржишта и цена, припрема се реална стратегија и приоритети. Као и оне већ поменуте “активне економске политике”, на основу којих ће се “крчмити” аграрни буџет и ИПАРД фондови (ако кад стигнемо до њих). Држава не може имати пара за све, али мора “знати” све(у смислу да мора говорити истину и преузимати одговорност). Ко ће саветовати сељацима, пољопривредним газдинствима, задругама и комбинатима, шта се где може гајити, и поготово шта се и по колико може продати, ако не министарство, појачано струком са факултета, института и стручњацима из општина и градова. Треба ли крити праву истину о малини, да тражња стагнира, а да је понуда екстремно и брзопотезно повећана. Другим речима, да треба бити опрезан. За разлику од боровнице и јагоде, где је тражња стабилна и тренутно већа од понуде. И све тако. Од културе до културе. Меса и млека. Општине до општине. Кад се процени шта је најбоље, на сцену ступају пољопривредне службе у локалним самоуправама и агрономи – саветодавци, који су за села и пољопривреду, као “изабрани лекари” за грађане. Знају све о “пацијенту”, обилазе га и пазе, преносе оно што су стручњаци и држава предложили. Дежурају од сетве до жетве и брања. Па онда опет. Не тако давно агрономи саветодавци, беху “изабрани лекари” за своја села. Да их нису поставили “жути”, вероватно би још увек прегледали села и сељаке, и прописивали “лекове”. Па би попут “јагода из Поцерине”, вероватно било више.
Тако да је “цена” Црвене Краљице тренутно пала, са прошлогодишњих два и кусур, на један евро. Малинари “тумарају” од општина и градова до Немањине. Свега има, осим пара. Зато нема оне уобичајене еуфорије и полета у опустелим српским селима, које је само Црвена Краљица умела да “подигне”, да споји опанке и рибок патике, жуљевите сељачке и нежне студентске и ђачке руке. Да “мирисом новца” доведе младост и живот у заборављена и остарела села. Нажалост, овог лета, макар за сада, Црвену Краљицу сачекала тмурна лица.
За утеху, у Поцерини и око Шапца је временом “стасала” друга Црвена Краљица, јагода. Како је 20 хектара под јагодом од пре десетак година, порасло до 1.200. Лепо, све се може, кад се Срби сложе. Овде се сложили градска власт и пољопривредна газдинства, око пројекта “засади и заради”, који се стручно зове “активна економска политика”. Обе стране обезбедиле по 750 хиљада евра, и са једним и по милионом, нашли воду у Поцерини. Град плаћао по 20 евра по дужном метру, толико и сељаци. Ископано преко 500 бунара. Овогодишњи род се процењује на око 25 хиљада тона, а чиста зарада за око 2 хиљаде породица, двадесетак милиона евра. Скоро као годишњи буџет града Шапца. Тражило се “кило више”. Поготово кад су дошли Руси и “братски” подигли цену.
Епилог се најбоље видео на сеоским путевима и градским улицама. Покуповали “Јагодићи” искључиво “аудије”. Црне лимузине са четири олимпијска круга, само “шпартају”. Најбољи доказ да су јагоде из Поцерине, заиста “слатке”.
Остаје да се модел “прекопира” на што више места. Почев од ресорног министарства. Имају они своје аналитичаре, који морају знати шта се тражи и шта ће се у наредним годинама тражити, као и трендове цена. На основу анализе и процене тржишта и цена, припрема се реална стратегија и приоритети. Као и оне већ поменуте “активне економске политике”, на основу којих ће се “крчмити” аграрни буџет и ИПАРД фондови (ако кад стигнемо до њих). Држава не може имати пара за све, али мора “знати” све(у смислу да мора говорити истину и преузимати одговорност). Ко ће саветовати сељацима, пољопривредним газдинствима, задругама и комбинатима, шта се где може гајити, и поготово шта се и по колико може продати, ако не министарство, појачано струком са факултета, института и стручњацима из општина и градова. Треба ли крити праву истину о малини, да тражња стагнира, а да је понуда екстремно и брзопотезно повећана. Другим речима, да треба бити опрезан. За разлику од боровнице и јагоде, где је тражња стабилна и тренутно већа од понуде. И све тако. Од културе до културе. Меса и млека. Општине до општине. Кад се процени шта је најбоље, на сцену ступају пољопривредне службе у локалним самоуправама и агрономи – саветодавци, који су за села и пољопривреду, као “изабрани лекари” за грађане. Знају све о “пацијенту”, обилазе га и пазе, преносе оно што су стручњаци и држава предложили. Дежурају од сетве до жетве и брања. Па онда опет. Не тако давно агрономи саветодавци, беху “изабрани лекари” за своја села. Да их нису поставили “жути”, вероватно би још увек прегледали села и сељаке, и прописивали “лекове”. Па би попут “јагода из Поцерине”, вероватно било више.
Најновији број
18. април 2024.
