Инфо

20. јул 2017.20. јул 2017.
ЛЕЧЕЊЕ ЗАВИСНОСТИ У “ДРАЈЗЕРОВОЈ”

ПОДРШКА ОКОЛИНЕ ЈЕ НАЈВАЖНИЈА

“Једна зависност често не иде сама.” “Углавном су у питању дисфункционалне породице и циљ је да породица поново постане функционална, јер једино у таквом окружењу зависник може да одржи апстиненцију.” “Када се ради о алкохоличарима, када једном изгубе контролу над пићем ту контролу више никад не могу поново да успоставе”, прича за наш лист запослени у Специјалној болници за болести зависности
Недавно се навршило 30 година од оснивања Специјалне болнице за болести зависности у Драјзеровој улици у Београду. За то време обратило им се око 15.000 зависника од различитих супстанци. Помажу пацијентима да се изборе са зависношћу од различитих врста дрога, таблета, алкохола, коцке.
“Драјзерова” има неколико одељења: диспанзер, клиничко одељење за алкохолизам у оквиру којег се лече и друге зависности (коцка, зависност од канабиса, или кад је више зависности удружено - политоксикоманија), клиничко одељење за зависност од опијата (хероин), женско клиничко где су углавном опијатске зависнице и алкохоличарке, одељење за младе, дневна болница за опијатске зависнике која је у оквиру Драјзерове и дневна болница за алкохолизам и остале зависности која је у Горњачкој улици, али је део програма “Драјзерове”. Такође, постоји и саветовалиште и онлајн саветовалиште.
-Једна зависност често не иде сама. Много пута користе више тога у комбинацији. Ако, нпр. користе алкохол када апстинирају узимају таблете за смирење и развију таблетоманију. Доста је учестала комбинација коцке и алкохола, када алкохол уследи после сваког добитка или губитка. Такође, некада узимају кокаин и алкохол да их “диже”, а после тога хероин да би могли да се успавају, објашњава наш саговорник запослен у болници у “Драјзеровој”.
Болничко лечење траје 40-ак дана, некад мање некад више, нема правила и скоро је у потпуности базирано на групном раду. Наш саговорник наводи да на лечење нико не долази добровољно, него су у највећем броју случајева условљени, било од стране некога из породице (супружник прети разводом, родитељи избацивањем из куће итд), било од стране пословне средине (отказ или лечење), било да имају неке озбиљне здравствене последице или долазе по изреченој мери лечења (послати од стране суда кад изврше неко кривично дело под утицајем неке од супстанци).
-Најважније је да им се сломе отпори према лечењу и да се развије суштинска мотивација која треба да буде не само апстиненција (она је у ствари предуслов) већ потпуна промена животних навика и прихватање здравог стила живота уместо дотадашњег. Изузетно је важна улога сарадника у лечењу. То може бити неко из породице или близак пријатељ, посебно зато што се сматра да су и они допринели развоју и одржавању зависности. Тако у процесу лечења сви уче да мењају своје обрасце понашања, не само зависник. Углавном су у питању дисфункционалне породице и циљ је да породица поново постане функционална, јер једино у таквом окружењу зависник може да одржи апстиненцију, наводи наш саговорник.
Лечење траје две до три године. Након 40 дана болничког лечења, два-три месеца се иде у дневну болницу. После тога се иде два или три пута недељно, па једном недељно, итд. Тек када прођу две до три године лечења зависник се сматра залеченим.
-Излеченим се не сматра никад. Када се ради о алкохоличарима то је зато што када једном изгубе контролу над пићем ту контролу више никад не могу поново да успоставе због промена које се десе у мозгу, а које су трајне. Немогућност да се зауставе када почну да пију док се не напију, назива се „феномен прве чаше“, каже наш саговорник.
После три недеље лечења пацијенти који су зависни од алкохола имају право на викенд, за разлику од наркомана. То се сматра терапеутским викендом за који постоје одређена правила као што је то да се проводи у кругу породице.
-Сарадници тада дају пацијенту терапију. Циљ је да се ради на комуникацији у најужем кругу и да се види како се пацијент понаша на „слободи“. Пацијент одлази са сарадником у петак и враћа се у понедељак после подне. Што се тиче улоге сарадника, она је екстремно важна јер је сарадник тај који ће пацијентима (алкохоличарима) давати еспера по изласку. То је блокатор за алкохол који морају да пију свако јутро и који служи као психичка заштита, јер лек сам по себи нема ефекте, али ако се преко њега попије алкохол симптоми су ужасни, а може да дође и до смрти. Исто тако сарадник треба да препозна и кад је пацијент у кризи и да на то адекватно одреагује. Велики део лечења је усмерен на побољшање комуникације пошто је она врло често у зависничким породицама потпуно поремећена, објашњава наш саговорник.
Правила понашања у “Драјзеровој”, наравно, морају да се поштују, иначе следе санкције, које су од минималних, да нема телевизије, до озбиљних, где им се укида кафа, цигарете, телефонирање, посете. За озбиљне прекршаје или упорно непоштовање правила и ометање других пацијената следи прекршајни отпуст.

Трећина се брзо врати
-Што се тиче процента успешности, трећина се брзо по лечењу врати зависности, трећина апстинира неко време, а трећина успостави доживотну апстиненцију. Неки се враћају и по неколико пута, али свако следеће лечење је све теже. На одељењу им у лечењу помажу психијатри, сестре, психолог, социјални радник и специјални педагози, прича наш извор из “Драјзерове”.
М.М.

Најновији број

28. март 2024.

Најновији број
Verified by Visa MasterCard SecureCode
American Express MaestroCard MasterCard Visa
Banka Intesa