Инфо

20. јул 2017.20. јул 2017.
СИБИРСКИ СУСРЕТИ
НА ПУТУ ЗА МОНГОЛИЈУ В

СИБИРСКИ СУСРЕТИ

Тим „Мото Монголиа 2017“ остварио је свој циљ. Никола Кацин, Дејан Исаковић и Стева Ивановић у џипу успешно су стигли у Улан Батор, главни град Монголије. После неколико дана проведених тамо враћају се кући. За читаоце “Гласа Подриња” и у овом броју пише Никола Кацин
Потрошили смо много дана у Русији због проблема на путу и због папирологије, потрошили доста и снаге на све то. Правимо компромисе и шарамо по карти нашу руту за повратак кући. То ће изгледати отприлике овако: Возићемо се пар дана кроз шуме Сибира, проћи Иркутск, доћи у Новосибирск, део екипе иде по неисправан мотор јужно 600 км, повратак у Новосибирск и затим правац Москва и Шабац.
Како смо ушли поново у Русију после неких 6 сати чекања на граници, хајде да станемо крај пута и поједемо нешто из наших залиха. Босанац и ја чекамо Стеву да стигне с Пајеро кухињом.
Мртву тишину природе у Руској републици Бурјатија наруши само звук неког трећег мотоцикла. Пројури, свирну нам и оде. Босанац се окрете, погледа и викну: “Вршац таблица на мотору”!
Већ сам помислио да је дуго био на сунцу и да му се привиђа. Скочи он на мотор и каже одох по човека! Буца Влаисављевић! Буца из Вршца је кренуо у Монголију да би направио поновни улаз у Русију и да би поново добио 30 дана период боравка! Замислите сусрет 10.000 км од Србије, мотоциклисти са истим жељама и сновима! Уместо да седимо на Златибору и у боровом хладу једемо јагњетину уз медовачу, ми се ето нађосмо да ћаскамо у Бурјатији уз пасуљ из конзерве и кафу из кесице!
Времена мало јер мора се даље, а тема и превише. Овековечисмо сусрет с пар фотографија и поздрависмо се. Буца на југ ми на север. Трећи дан се возимо и даље кроз Сибирске шуме. Негде код места Бабушкино очекујем да видим језеро с наше десне стране, међутим пејзаж се не уклапа у појам језера. С наше десне стране је море! Бајкалско језеро бих одмах категорисао као море! Поглед сличан као кад се путник спушта из правца Грахова ка Боки Которској. Импозантно и, као и цела Русија огромно! Додатни осећај величине и Руске моћи појачава Транссибирска железница. По три локомотиве са безброј теретних вагона се налазе између пута и језера. Таман прође једна композиција и ми кренемо уживати у погледу кад иде следећа. Купили смо месо, поврће и зачине и скрећемо с пута и спуштамо се ка обали, да из близине видимо лепоту Бајкала и осетимо хладноћу Сибира! Док спремам клопу Стева се сунча, а Босанац учи да спрема. Бољег ђака нисам имао. Најбрже је научио како појести поврће које би требало ићи на шашљик. Руси нам се уредно јављају, поздрављају и одоше да се сунчају. Поједосмо руски шашљик спремљен на српски начин и одосмо да те калорије пливањем потрошимо. Језеро пријатно топло у дубини до колена. Руси сви гледају у нас. Како идемо у већу дубину, температура воде нагло опада. Запливасмо два метра и почех размишљати где је она фолија против хипотермије што добих од Црвеног крста у Шапцу. Излазимо полако напоље, јер смо упола залеђени. Руси гледају и не трепћу. Експресно брисање, сушење, грејање и одосмо у Иркутск. На уласку у град већ сат времена Сергеј и Риска седе на мотору и чекају нас. Ноћни вукови Иркутска су обавештени о нашем доласку и чекају нас. Њихов стан је и наш, њихова гаража испражњена да се ми безбедно паркирамо. И како сад да са тако дивним људима не пробамо Ледоф залеђену водку!? Кроз причу кажем Сергеју да је водка мало топлија од воде на Бајкалу и он се насмеја. Рекох леп је Бајкал, свидео нам се, и окупали смо се лепо... Спусти човек чашицу. - Ви пакупатсја на Бајкал!? -Да. ПАКУПАТСЈА НА БАЈКАЛ!? Да. Зашто? Почеше се смејати и он и Риска и кажу: “Ви мора да сте много јаки људи кад сте се тамо купали. Тамо се ни Руси не купају!” Вода је на око 12 целзијуса преко лета! Извините, али ми то нисмо знали, па се ето мало окупали! Од тог момента на помен Бајкала коске почињу да нам се леде. Нестаде водке, нестаде и вискија, за мене као да је неко и светло угасио. Наши домаћини нас ујутру добро нахранише, и не пристају да се тако лако растанемо. Добисмо по поклон, испратише нас на излазак ка Краснојарску и онако пуног срца се поздрависмо и договорисмо следећи сусрет у Србији. До Новосибирска још два дана вожње. Возимо, спавамо и то је цео ритам. Ујутру се будимо, али нема Стеве! Стева није ни на доручку! Јуримо га по паркингу, а на другој страни чује се лупање лима. Погледасмо на ту страну кад, ето Стеве! На паркингу изложен стари џип Вилис. Мајстор оценио да би то могло и да упали и навалио да он и то повезе кући. Па све да вози транссибирски воз немамо више места! Једва га одвукосмо од возила и убедисмо да му је Пајеро довољан. И даље кроз шуму. Одједном сирена, Босанац свира, нагло кочи и виче на комуникацију да станем. Помислио сам да му је оса ушла под кацигу или се мотор покварио. Међутим он је крај пута видео медведа! Огроман препариран медвед-кожа, окачили ловци и заједно са производима из шуме продају. Навалио да носи медведа кући! Мислим онако у себи, што је чудо тај зов природе и порекло. Једва га убедих да од тога ништа нема због граница. Мазио се једно пола сата и фотографисао са медом. Тугу и бол морао је покушати лечити на лицу места чајем из правог Руског самовара! Пије онај чај па се све окрене и опет погледа у медведа.
Новосибирск ће бити привремена база у којој ћу прегледати мало мотоцикле, урадити ревизију опреме а Босанац и Стева одоше по Владин БМЊ. Каже наш другар да још нема намеру “да качи копачке о клин”. Ми ћемо му помоћи да се лопта поново закотрља и да заједно са нама оствари и неку другу победу. И у овој утакмици је победио. Јер ко год се овде усуди наступити и заиграти, он је већ освојио победу! Велики поздрав нашем Влади, Макију и свим читаоцима из Новосибирска!

Најновији број

28. март 2024.

Најновији број
Verified by Visa MasterCard SecureCode
American Express MaestroCard MasterCard Visa
Banka Intesa