Разговор са Игором Блажевићем
“ПРЉАВИ” ИНСПЕКТОР “ЧИСТО” О СЕБИ
Најпопуларније групе за које сви знамо из Новог Таласа које су обележиле нашу рок сцену су Идоли, Електрични оргазам, ЕКВ, Шарло Акробата... Не треба занемарити и некима мање познате бендове као што су Урбана Герила и Фискултурно Лане. Оно што је интересантно је да су из тих група потекли многи бендови који су се после бавили на разне начине уметношћу. Креативна екипа која је на крају наставила да се бави сличним стварима. Рецимо, Жика Тодоровић и Зоран Костић Цане, а у Фискултурном Ланету, каријеру је започео Игор Блажевић, познатији као Прљави инспектор Блажа. Група Прљави инспектор Блажа и Кљунови основана је 1994, а први наступи Игора Блажевића почињу 1981.
-После прве фазе у Ланету где сам годину дана наступао отишао сам у војску и престао да се бавим музиком. Стицајем чудних околности 13 година касније, почињем да се бавим музиком и напуштам посао у Савезном извршном већу. Упоредо почињем да радим и као водитељ на радију, а после 2000. појављујем се у ТВ емисијама као водитељ. Након тога почиње фаза када ме маркетиншке агенције ангажују као промотивно лице, што у последњим годинама највише радим уз свирање. То је јавни посао који ме испуњава као и бављење музиком. Наступ на бини је са групом Кљунови једна посебна врста енергије. Ми не наступамо много током године. Практично, цео период када групе попут наше наступају је од почетка маја до краја августа. По завршетку сезоне, идемо у илегалу. Не наступамо више по клубовима у Србији, јер смо оматорили и тај ноћни живот када смо остајали до 5-6 ујутру више не иде - наводи Игор Блажевић.
Гитариста који је постао певач
У 11 години уписао сам школу гитаре “Браћа Стаменковић” где је легендарни професор Бранко обучавао генерације људи који су после остали у музици. Оне за које ја сигурно знам су Влада Дивљан и Зденко из Идола. Похађао сам ту школу до 15-16 године, међутим, нисам наставио да свирам гитару, него бас-гитару. Касније, када сам схватио да је најлепше певачу, довољна ми је била само оловка да напишем списак песама. Тада сам постао певач. У мојој породици се нико није бавио музиком. Мама и тата су били професори, а то што сам ја одлучио да се бавим музиком, за њих је била једна од најгорих вести у животу. Када сам им рекао да ћу да напустим посао у Савезном извршном већу и да постанем музичар, тата није причао неко време са мном, а мама је плакала пар дана.
Инспирисан ратовима написао песму “Лепа си Памела”
Текстописци углавном импресије или размишљања о животу преточе у песме. Блажа покушава на духовит начин да покаже своја осећања јер, како наводи, наше поднебље привлачи енергију од разних спољних фактора, те инспирација за хумор или за прављење песама никад не мањка. Песму по којој слободно можемо рећи да је обележила његову каријеру “Лепа си Памела” сви знамо, али не и начин на који је она настала.
-Деведесетих година, у то специфично време имали смо језиве ситуације у земљи са ратовима, невероватном инфлацијом, као и са страдањем многих наших људи. Баш у то време на ТВ ми гледамо “Чуваре плаже” серију у којој је све представљено лепо, чисто и уредно. Памела и Мич прелепи, живе у правој идили. То је било као нешто што ми никада нећемо доживети. Да видимо на плажи икога. Ретко ко је могао да путује у то време, осим оних који су имали куће у Црној Гори. Финансије нам то нису дозвољавале. Посвећивање песме Памели није чудно, то је била вероватно нека подсвест јер је она изгледала као Сунце у тој тами у којој смо ми живели. Показала се као бренд, траје 30 година и, и даље наступа широм света у разним акцијама. Зарађује много што није лако јер она је глумица која није ни близу квалитета Мерил Стрип, уједно старлета, а тај посао се углавном ниподаштава, тако да сам имао среће да посветим песму особи која траје. Могло је да се деси да Памела опстане у шоу бизнису годину, две и да моја песма нема ефекат после 20 година - истакао је Блажа.
Раније су за рокере биле веће могућности
Младим музичарима да би данас успели потребно је осим уложеног рада, урођеног талента, такође и много среће. Није лако у данашње време пробити се у свету квалитетне рок музике. Много је усвираних бендова али све мање издаваштва.
-Од 1912. постојала је и Комуна која је објавила Рамба, Хи-фи центар који је објавио Рибљу Чорбу, Метрополис су радили Гоблине... То је једноставно био тренутак када издавачка кућа која објављује дискове и касете свом рок бенду, осим студија у којем ће тај извођач џабе снимити песме, снимиће му и два или три спота. Те спотове Трећи канал РТС који је био јако гледан, емитовао би редовно. Дакле, у тренутку кад се појавите на трећем каналу са вашом песмом, ту песму је чула цела Србија. Сада када имамо кабловску и 250, 300 канала, не можемо ни да стигнемо да видимо нове музичке ствари. Толико има страних програма, емисија, филмских и спортских канала који су сјајни. Некада сте само могли да видите Репрезентацију Југославије на ТВ или можда Звезду и Партизан, ако дођу до полуфинала или финала. Сада је то затрпано толико да музика, посебно рок, не може више нигде да се појави.
Југотон вс. ПГП
Некада су многи бендови снимали за Југотон. Поред националне куће ПГП, велики број београдских бендова се одлучивао за Југотон. Блажа такође није снимао за ПГП, који се очигледно оријентисао на снимање комерцијалне музике, односно онога што је доносило тираже.
-У то време је ПГП био под шапом владајућег режима, па су рок бендови ретко кад објављивали за њих. Или неко није хтео или није било правог позива и понуде. Интересантно је да је Синиша Шкарица имао њух за албуме Београдских група које доносе велики профит и непогрешиво је погађао. ПГП је у то време био јако спор и неактиван. Има много промашаја које је направио, па су их извођачи одбијали и у Југотону правили велике тираже. Рецимо, занимљиво је да је Радио-телевизија Љубљана објавила пар албума за ЕКВ. Једноставно је била већа земља.
Пријатељство пре свега
Група је успела 23 године да се одржи у базној постави. Када је дошао Сале Шофер и годину дана касније Љубинко Томановић Бале који је свирао бас, уместо легендарних чланова прве поставе - Декија из Новог Сада и Газде Милутина, ми смо скоро 20 година у истој постави. То само говори да смо се временом навикли једни на друге, а знамо да није лако успоставити дугорочно идеалне односе. Успели смо да превазиђемо све. Временом смо постали велики пријатељи. Сада смо тим.
-После прве фазе у Ланету где сам годину дана наступао отишао сам у војску и престао да се бавим музиком. Стицајем чудних околности 13 година касније, почињем да се бавим музиком и напуштам посао у Савезном извршном већу. Упоредо почињем да радим и као водитељ на радију, а после 2000. појављујем се у ТВ емисијама као водитељ. Након тога почиње фаза када ме маркетиншке агенције ангажују као промотивно лице, што у последњим годинама највише радим уз свирање. То је јавни посао који ме испуњава као и бављење музиком. Наступ на бини је са групом Кљунови једна посебна врста енергије. Ми не наступамо много током године. Практично, цео период када групе попут наше наступају је од почетка маја до краја августа. По завршетку сезоне, идемо у илегалу. Не наступамо више по клубовима у Србији, јер смо оматорили и тај ноћни живот када смо остајали до 5-6 ујутру више не иде - наводи Игор Блажевић.
Гитариста који је постао певач
У 11 години уписао сам школу гитаре “Браћа Стаменковић” где је легендарни професор Бранко обучавао генерације људи који су после остали у музици. Оне за које ја сигурно знам су Влада Дивљан и Зденко из Идола. Похађао сам ту школу до 15-16 године, међутим, нисам наставио да свирам гитару, него бас-гитару. Касније, када сам схватио да је најлепше певачу, довољна ми је била само оловка да напишем списак песама. Тада сам постао певач. У мојој породици се нико није бавио музиком. Мама и тата су били професори, а то што сам ја одлучио да се бавим музиком, за њих је била једна од најгорих вести у животу. Када сам им рекао да ћу да напустим посао у Савезном извршном већу и да постанем музичар, тата није причао неко време са мном, а мама је плакала пар дана.
Инспирисан ратовима написао песму “Лепа си Памела”
Текстописци углавном импресије или размишљања о животу преточе у песме. Блажа покушава на духовит начин да покаже своја осећања јер, како наводи, наше поднебље привлачи енергију од разних спољних фактора, те инспирација за хумор или за прављење песама никад не мањка. Песму по којој слободно можемо рећи да је обележила његову каријеру “Лепа си Памела” сви знамо, али не и начин на који је она настала.
-Деведесетих година, у то специфично време имали смо језиве ситуације у земљи са ратовима, невероватном инфлацијом, као и са страдањем многих наших људи. Баш у то време на ТВ ми гледамо “Чуваре плаже” серију у којој је све представљено лепо, чисто и уредно. Памела и Мич прелепи, живе у правој идили. То је било као нешто што ми никада нећемо доживети. Да видимо на плажи икога. Ретко ко је могао да путује у то време, осим оних који су имали куће у Црној Гори. Финансије нам то нису дозвољавале. Посвећивање песме Памели није чудно, то је била вероватно нека подсвест јер је она изгледала као Сунце у тој тами у којој смо ми живели. Показала се као бренд, траје 30 година и, и даље наступа широм света у разним акцијама. Зарађује много што није лако јер она је глумица која није ни близу квалитета Мерил Стрип, уједно старлета, а тај посао се углавном ниподаштава, тако да сам имао среће да посветим песму особи која траје. Могло је да се деси да Памела опстане у шоу бизнису годину, две и да моја песма нема ефекат после 20 година - истакао је Блажа.
Раније су за рокере биле веће могућности
Младим музичарима да би данас успели потребно је осим уложеног рада, урођеног талента, такође и много среће. Није лако у данашње време пробити се у свету квалитетне рок музике. Много је усвираних бендова али све мање издаваштва.
-Од 1912. постојала је и Комуна која је објавила Рамба, Хи-фи центар који је објавио Рибљу Чорбу, Метрополис су радили Гоблине... То је једноставно био тренутак када издавачка кућа која објављује дискове и касете свом рок бенду, осим студија у којем ће тај извођач џабе снимити песме, снимиће му и два или три спота. Те спотове Трећи канал РТС који је био јако гледан, емитовао би редовно. Дакле, у тренутку кад се појавите на трећем каналу са вашом песмом, ту песму је чула цела Србија. Сада када имамо кабловску и 250, 300 канала, не можемо ни да стигнемо да видимо нове музичке ствари. Толико има страних програма, емисија, филмских и спортских канала који су сјајни. Некада сте само могли да видите Репрезентацију Југославије на ТВ или можда Звезду и Партизан, ако дођу до полуфинала или финала. Сада је то затрпано толико да музика, посебно рок, не може више нигде да се појави.
Југотон вс. ПГП
Некада су многи бендови снимали за Југотон. Поред националне куће ПГП, велики број београдских бендова се одлучивао за Југотон. Блажа такође није снимао за ПГП, који се очигледно оријентисао на снимање комерцијалне музике, односно онога што је доносило тираже.
-У то време је ПГП био под шапом владајућег режима, па су рок бендови ретко кад објављивали за њих. Или неко није хтео или није било правог позива и понуде. Интересантно је да је Синиша Шкарица имао њух за албуме Београдских група које доносе велики профит и непогрешиво је погађао. ПГП је у то време био јако спор и неактиван. Има много промашаја које је направио, па су их извођачи одбијали и у Југотону правили велике тираже. Рецимо, занимљиво је да је Радио-телевизија Љубљана објавила пар албума за ЕКВ. Једноставно је била већа земља.
Група је успела 23 године да се одржи у базној постави. Када је дошао Сале Шофер и годину дана касније Љубинко Томановић Бале који је свирао бас, уместо легендарних чланова прве поставе - Декија из Новог Сада и Газде Милутина, ми смо скоро 20 година у истој постави. То само говори да смо се временом навикли једни на друге, а знамо да није лако успоставити дугорочно идеалне односе. Успели смо да превазиђемо све. Временом смо постали велики пријатељи. Сада смо тим.
К.Јекић
Најновији број
18. април 2024.
