Економски барометар
Три Нејмара, цела Србија
О темпора, о морес. Остало нам само да се чудимо и крстимо. Овде смо се већ навикли. Већ смо више деценија у “обрнутој економији”. Него се и онај развијени свет придружио. Заболеше руке од сталног крштења. Капитена Бразила двадесетпетогодишњег фудбалског генија Нејмара, Барцелона је продала Пари Сен Жермену за 222 милиона евра. Рачуница је “суманута”. Износ трансфера је једнак просечној месечној плати у Француској (2.225.евра) за 100.000 (словима: сто хиљада) “просечних” Француза. Или 100 хиљада месечних плата једног Француза. Од сада, па наредних 8.300 година. Више од четири “наше ере”. Од Христа наовамо. Смејурија тек настаје кад “фудбалске”, упоредимо са нашим цифрама. Трансфер је једнак просечној месечној плати у Србији од 380 евра, за 585 хиљада наших радника. Или 585 хиљада месеци (близу 48 хиљада година) за једног “просечног” радника. Трећина просечних месечних зарада “радног народа” Србије. Регионалног економског и политичког “лидера” на Балкану. Како се само представљамо, а понеко и зове. Три Нејмара, читава радна Србија. Зар толико мало вреди “лидер”. Али и “обични” Француз. Цео свет.
Није крај. Нејмар ће у Паризу зарађивати невероватних 45 милиона евра годишње, односно 3,75 милиона евра месечно, 865 хиљада недељно, скоро 124 хиљаде дневно, преко 5 хиљада на сат. И коначно, 85 евра по минуту. Или ако се опет послужимо “просечним” Французима и Србима, годишња Нејмарова плата једнака је годишњој заради 1.685 Француза и близу десет хиљада запослених Срба. До сада је најплаћенији био Роналдо са 400, па Меси и Бразилац Хулк(који игра у Шангају) за по 385 хиљада евра недељно. Десети на ранг листи најплаћенијих има 230 хиљада евра недељно. Пошто се код Нејмара све више него дуплирао(у односу на досадашњег “лидера” Роналда), треба ли рећи да неминовно следи “стампедо”. Зар ће Меси, Роналдо анд цомп. чекати. Треба да се сви захвале Нејмару. Јер је “повукао ногу”.
Укупно, за трансфер и петогодишњу основну зараду ПСЖ ће исплатити Нејмару око пола милијарде евра. Наравно, нису богати власници из Катара луди. Да јесу не би имали толике паре. Направили су они прво бизнис план прихода и расхода. Дајемо пола за пет година, добијамо најмање дупло. Инвестиција која се исплати за мање од 5 година је исплатива и пожељна. Публика, ТВ преноси, Лига Шампиона, спонзори, мајице…и на крају продаја тридесетогодишњег Нејмара. Толико имају Роналдо и Меси па вреде стотине милиона.
Слично “лудило” захватило и Кину. Тамо иду најчешће фудбалски ветерани. Са тридесет и кусур година. Именом и презименом. Попут Бразилаца Хулка, Жервиња и Паулиња, Аргентинца Лавеција, Италијана Пелеа анд цомп. За 50 до 100 милиона евра. У земљи привредног чуда, где је просечна зарада око 470 евра, разлике у платама огромне, са све већим бројем “брзопотезних” милијардер. Ко би још само пре три-четири године, могао претпоставити, да ће на листи десет најплаћенијих играча света, четворица бити на крају, следи закључак. Свака част Нејмару. И осталим спортистима милионерима. Глобално тржиште им је одредило цену. Њихово је да се “муче” тренирајући даноноћно, и буду најбољи. Светска глобализација је ствари само убрзала. Уместо на “квадрат”, сада је све на “куб”. Остаје само питање шта ће бити са обичним људима. Који нису ни милијардери, ни милионери, ни Нејмари. Него обични радници, доктори, мајстори. Другим речима, шта ће бити са светом. Већ чувени Тома Пикети у свом “Капиталу у ЏЏИ веку”, помиње ове феномене, које је донела глобализација. Они што имају, имају све више(пре сто година, циљ је било постати доларски милионер, сада милијардер). Па Пикети тврди да до прерасподеле између “света рада” и света капитала” мора доћи и у “срећним” земљама(попут Немачке или Америке), иначе овакав капитализам не можопстати. Ни Кина не може дуго овако. Да једни поред других живе “милијардери и фудбалери”, и армија радника од 500 долара, која плаћа ове прве. Тек Србија. Двадесет хиљада у нашим и 30 хиљада у страним компанијама(част изузецима), јесте “више него ништа”, али је дугорочно неодрживо. Још само да дођу роботи и преузму команду. О чему се већ “шушка”.
Није крај. Нејмар ће у Паризу зарађивати невероватних 45 милиона евра годишње, односно 3,75 милиона евра месечно, 865 хиљада недељно, скоро 124 хиљаде дневно, преко 5 хиљада на сат. И коначно, 85 евра по минуту. Или ако се опет послужимо “просечним” Французима и Србима, годишња Нејмарова плата једнака је годишњој заради 1.685 Француза и близу десет хиљада запослених Срба. До сада је најплаћенији био Роналдо са 400, па Меси и Бразилац Хулк(који игра у Шангају) за по 385 хиљада евра недељно. Десети на ранг листи најплаћенијих има 230 хиљада евра недељно. Пошто се код Нејмара све више него дуплирао(у односу на досадашњег “лидера” Роналда), треба ли рећи да неминовно следи “стампедо”. Зар ће Меси, Роналдо анд цомп. чекати. Треба да се сви захвале Нејмару. Јер је “повукао ногу”.
Укупно, за трансфер и петогодишњу основну зараду ПСЖ ће исплатити Нејмару око пола милијарде евра. Наравно, нису богати власници из Катара луди. Да јесу не би имали толике паре. Направили су они прво бизнис план прихода и расхода. Дајемо пола за пет година, добијамо најмање дупло. Инвестиција која се исплати за мање од 5 година је исплатива и пожељна. Публика, ТВ преноси, Лига Шампиона, спонзори, мајице…и на крају продаја тридесетогодишњег Нејмара. Толико имају Роналдо и Меси па вреде стотине милиона.
Слично “лудило” захватило и Кину. Тамо иду најчешће фудбалски ветерани. Са тридесет и кусур година. Именом и презименом. Попут Бразилаца Хулка, Жервиња и Паулиња, Аргентинца Лавеција, Италијана Пелеа анд цомп. За 50 до 100 милиона евра. У земљи привредног чуда, где је просечна зарада око 470 евра, разлике у платама огромне, са све већим бројем “брзопотезних” милијардер. Ко би још само пре три-четири године, могао претпоставити, да ће на листи десет најплаћенијих играча света, четворица бити на крају, следи закључак. Свака част Нејмару. И осталим спортистима милионерима. Глобално тржиште им је одредило цену. Њихово је да се “муче” тренирајући даноноћно, и буду најбољи. Светска глобализација је ствари само убрзала. Уместо на “квадрат”, сада је све на “куб”. Остаје само питање шта ће бити са обичним људима. Који нису ни милијардери, ни милионери, ни Нејмари. Него обични радници, доктори, мајстори. Другим речима, шта ће бити са светом. Већ чувени Тома Пикети у свом “Капиталу у ЏЏИ веку”, помиње ове феномене, које је донела глобализација. Они што имају, имају све више(пре сто година, циљ је било постати доларски милионер, сада милијардер). Па Пикети тврди да до прерасподеле између “света рада” и света капитала” мора доћи и у “срећним” земљама(попут Немачке или Америке), иначе овакав капитализам не можопстати. Ни Кина не може дуго овако. Да једни поред других живе “милијардери и фудбалери”, и армија радника од 500 долара, која плаћа ове прве. Тек Србија. Двадесет хиљада у нашим и 30 хиљада у страним компанијама(част изузецима), јесте “више него ништа”, али је дугорочно неодрживо. Још само да дођу роботи и преузму команду. О чему се већ “шушка”.
Драган Вујадиновић
Најновији број
18. април 2024.
