Инфо

17. август 2017.17. авг 2017.
ЈОВО БАКИЋ ЗА “ГЛАС ПОДРИЊА”

Вучић је проблем, али није једини

“Увек вреди протестовати, ако ни због чега другог, а оно да бисмо извукли неке поуке из пораза за следеће борбе.” “ Вучић је проблем, али није једини, па чак ни највећи” “Желео бих да видим „Беле“, и „Не давимо Београд“ заједно. Њихова позитивна енергија, неистрошеност, памет и посвећеност борби против капиталистичког развлашћивања у местима њиховог обитавања представљале би онај неопходни замајац замашнијим променама”
Социолог Јово Бакић недавно је опет био предмет цензуре због речи упућених на рачун власти. У интервјуу за “Глас Подриња” причао је детаљније о овоме али и о многим другим актуелним темама. Коментарисао је тренутну политичку ситуацију, очекивања од опозиције, могућност расписивања нових парламентарних избора, као и неке од недавно завршених радничких протеста.
Прошлог месеца је уредништво Политике одбило да објави Вашу колумну због, како се наводи, „прејаких речи“ на рачун власти. Које су „прејаке речи“ биле у питању?
-Уредништво „Политике“ је тражило да избацим речи „политикант“ за Александра Вучића и „његове слуге“ за његове слуге. Нисам био спреман то да урадим, јер Александар Вучић јесте политикант, а његове слуге пустоше ову несрећну земљу „по његовој милости“. Ова колумна се није разликовала у оштрини од многих које су дотад пролазиле, али је уредништво, које и само спада у горе поменуте слуге, морало на неком месту да пресече нашу сарадњу. Оно је дошло на чело „Политике“ у сред предизборне председничке кампање, претворивши „најстарији лист на Балкану“ у страначки билтен СНС-а, и од тада се, примењујући не много паметне методе, мучило да ме одстрани. Намерно нисам хтео сам да одем, већ сам их благо изазивао да они прекину сарадњу. Очекивао сам да ће то урадити на трапав начин, а они су моје наде сасвим оправдали.
Штрајк радника у Фиату је готов, а на основу постигнутог договора се закључује да су радници (опет) преварени. Како то коментаришете?
-Синдикати немају снагу. Да бисте имали снагу, морате бити кадри да исплаћујете пристојну суму новца радницима док штрајкују, јер они морају да прехране породице. Ако то не можете да обезбедите, боље је да штрајк не започињете. Синдикати на периферији светског капиталистичког система углавном манипулишу радницима у служби власти или послодаваца, па се то потврдило и у овом случају.
Шта мислите о изјави председника УГС Слога Жељка Веселиновића да је неопходна лустрација синдиката?
-У начелу сам против лустрација, јер онај који лустрира неретко треба да буде и сам лустриран. Но, у случају револуције, могло би се размишљати о револуционарној правди, иако и она неретко доноси више штете но користи. Увек би требало видети да ли су неки позитивни законски прописи прекршени, па онда судити, ако јесу. У противном, ваљда су радници кадри да сами бирају вођство синдиката…
С обзиром на то како се завршио штрајк радника у Фиату и с обзиром на искуства из многих протеста које смо имали у последње време попут студентских, протеста Против диктатуре итд. Које поуке можемо извући за неке будуће борбе? Вреди ли протестовати у Србији?
-Увек вреди протестовати, ако ни због чега другог, а оно да бисмо извукли неке поуке из пораза за следеће борбе. Протести скрећу пажњу јавности на већа огрешења власти о права грађана (нпр. крађа избора током 1990-их, рушење у Херцеговачкој, неравноправан положај политичких такмичара и сл.) и то је њихова основна сврха. Они позивају на буђење свести и савести грађана. Студенти и грађани морају да се повезују, и то је већ на видику. Радници су у овој борби неопходни, али они сами морају да одмере да ли им је то у интересу.
Неки решење ових и сличних проблема виде у смени Вучића а за почетни корак у томе се сматрају београдски избори. Какав исход очекујете на тим изборима?
- Он је само врх леденог брега, тј. челник једног наопаког система, којега је наследио и систематски га усавршава, док нас исто тако систематски уништава. Нисам нарочити оптимиста, јер очекујем Вучићева „кукавичја јаја“, тј. Шапићеву листу, а ако из истраживања јавног мњења закључи да му ни Шапић не јамчи победу, онда ће у ватру послати и уцењенога Ђиласа. Ова двојица би одвукли део опозиционих гласача и онемогућили Вучићев пораз. Осим тога, тешко ће опозиција нешто урадити, докле год се у њој мотају политичари попут Шутановца. Потребне су нове идеје, нов начин понашања и нове личности. Неопходни су како памет тако честитост, како храброст тако спремност да се служи грађанима, а бојим се да ничега од наведеног већина опозиционих вођа не поседује. Желео бих да видим „Беле“, и „Не давимо Београд“ заједно. Њихова позитивна енергија, неистрошеност, памет и посвећеност борби против капиталистичког развлашћивања у местима њиховог обитавања представљале би онај неопходни замајац замашнијим променама, јер у Нишу би им се могао придружити Покрет станара (први грађански покрет који је извојевао победу против власти у Србији), па ту је краљевачка грађанска организација итд. Потребно је умрежавање оваквих самониклих грађанских покрета и група, јер само они могу темељно изменити систем. Они би свакако и превасходно морали да се боре против Вучића, али они би показали грађанима и како да избаце смеће из опозиције. После Вучићевог пораза мора се градити нешто сасвим другачије, док би повратак на стање до 2012. представљало морални и политички суноврат (на ту карту Вучић и игра, иако је његов ауторитарни олигархијски систем још рђавији од чисте олигархије). Многи из садашње опозиције то нису схватили, већ мисле да су они били сјајна власт пре Вучића. Пошто је то тако, грађани морају да их поставе на своје место. Средство грађана могла би да буде коалиција о којој сам говорио.
Да ли можемо очекивати и расписивање вандредних парламентарних избора заједно са локалним у Београду?
-Очекујем их, јер Вучић не воли осећај несигурности, а у Београду његова разбојничка дружина не стоји најбоље, па ће покушати да побољша позицију у главном граду тако што ће спојити београдске с парламентарним изборима.
Хоћемо ли ускоро сви ићи на војну обуку као што министар Вулин каже?
-Што се мене тиче, већ сам, за разлику од министра, обучаван извесним војничким вештинама. Мислим да војна обука (знатно краћа но што је била, нпр. 3 месеца) не може да шкоди, иако уопште нисам склон милитаризму. Грађанин подразумева у себи војника, јер када му неко угрожава грађанско достојанство и слободе, било споља (агресијом) било изнутра (ауторитарном владавином), војно обучени грађанин спреман је да се брани, па и потенцијални агресор мора да се замисли да ли му је у интересу да покушава да потчини достојанственога грађанина и његову земљу. Нема опорезивања без грађанских права, али нема ни зајамчених грађанских права без војне обучености и спремности да се оне безусловно и свим средствима бране.
За крај, да имате прилику да се на телевизији Пинк некоме обратите кратким отвореним писмом, ко би то био? Шта бисте му поручили?
Човек који држи до себе не појављује се на Пинку, а онај који одатле шаље било какве поруке било коме свакако не заслужује ни пажњу ни поштовање. Према томе, нисам се тамо појављивао ни онда када су ме звали, па не намеравам ни у будућности. Једна од озбиљнијих грешака Зорана Ђинђића, тик уз ону која се односи на безглаво приватизовање свега и свачега, те увођење веронауке у јавне школе, односи се и на инструментализацију Пинка у сврхе његове власти. То врело примитивизма и глупости треба безусловно укинути, а његовог власника извести пред суд, ако ни због чега другог, а оно због избегавања плаћања пореза. Осим тога, чланови регулаторног тела би морали да одговарају, када се власт промени, због избегавања обављања свог посла. У најмању руку, морали би да врате све новце које су примили, док нису обављали посао за који су били плаћени.
К. Антонић

Најновији број

28. март 2024.

Најновији број
Verified by Visa MasterCard SecureCode
American Express MaestroCard MasterCard Visa
Banka Intesa