Инфо

17. август 2017.17. авг 2017.
ГЛАС МЛАДИХ

Дан прође, година никад

Ако у нечему постоји глобална сагласност, онда је то чињеница да је питање образовања један од важнијих фактора економског успеха земље. Образовање је повезано са младим људима а унапређење школског система и побољшање положаја младих су на самом врху приоритета свих развијенијих земаља. Начелно се у свим демократским земљама доста пажње поклања људским правима, а самим тим и младима као једној од друштвених категорија.Србија баш и није демократска земља, а то показују и разна светска истраживања која нас сврставају у групу “полуконсолидованих демократија”. Тако је према извештају организације Фридом хаус, степен демократског развоја Србије пао на најнижи ниво од 2005. године.
Налазимо се на самој периферији светског капитала и на основу разних примера можемо видети да од демократије и загарантованих људских права имамо само мрвице. Један од бољих примера који говори у прилог овој тези је пре неки дан прошао поред нас и не, то овај пут није (не)слобода медија, нису ни (не)демократски избори или кршење права радника. То је недавно обележен Међународни дан младих.У Србији је то дан када аналитичари презентују истраживања о младима која одбацују сваку тезу о напретку; представници власти презентују подмладак својих странака; а народ на друштвеним мрежама све то коментарише. У Србији је то само један дан и баш то је један велики проблем који указује на нерад током свих осталих дана у години.
Нажалост, већ дуго слушамо забрињавајуће статистике које показују да је све више младих који су незапослени, а још више оних који планирају да побегну у иностранство. Годинама уназад се изненађујемо сваки пут када нам једном годишње то неко саопшти, и годинама уназад не успевамо да променимо оно што се свакодневно (не) ради по том питању. У духу Веберове протестантске етике, представници власти се током целе године директно и потпуно отворено залажу за све оно што нас непријатно изненади у једном дану.
Ако се мало вратимо у прошлост, сетићемо се исцрпног експозеа бившег премијера у којем је образовање младих било на самом дну листе и у петом сату читања у Скупштини а ништа другачији тренд није наставила ни нова премијерка. Добар пример је и брзинско увођење дуалног образовања које смо преузели по угледу на Немачку и Швајцарску.У овим земљама је креирање дуалног образовања трајало годинама и у њему учествује неколико стотина хиљада фирми, а зараде ученика се крећу и до 950 евра. Србија наравно нема ни близу толико фирми а ученици Трговачке школе у Београду су почели да раде у маркетима за 5.000 динара месечно. Предуслов за цео процес дуалног образовања јесте пре свега стабилна привреда коју такође немамо и стога ће једине реалне последице овога бити продубљивање социјалних разлика, повећан број јефтине радне снаге или напослетку одлазак ученика у иностранство. Осим дуалног образовања које обухвата средње образовање, ништа боља ситуација није на факултетима. Скоро сваки просечан студент се суочава са високим школаринама и још увек конфузном болоњом, а потом се на крају студија нађе на тржишту рада које га изненади нескладом између изабраног образовног профила и потребних радних места за исти. Да представници власти не мисле пуно о образовању, говоре и реформе које следе у основним школама где се као главне истичу нове технике спречавања ђака да преписују на контролним задацима, уместо рада на техникама које би им омогућиле да заиста нешто науче и немају потребу за преписивањем.
Као шлаг на торти мора се навести и изјава председника државе у ауторском тексту посвећеном шведској компанији. Он је, између осталог, написао да “Икеа треба да промени начин размишљања сваког појединца и читавог друштва”. У овој ситуацији где председник државе од продавнице намештаја очекује да образује и мења друштво, а министар образовања од професора најављује 2.000 технолошких вишкова, ниједна статистика о повећаном броју одласка младих из земље не треба да нас зачуди.
Тренутна власт нам од демократије даје само оне дане током којих се подсећамо да демократија тако не функционише, а омиљеног председниковог социолога Вебера интерпретира искључиво кроз наглашавање непрестане радне етике.Онима што ипак не планирају да оду из Србије остаје да се самоорганизују, а они што оду нека се једном и врате. Неко од њих мора Вебера вратити на полицу или бар почети да га интерпретира у виду департизације државних институција и кастрације неспособног страначког апарата. То је једина интерпретација Вебера која може уздрмати темеље одређених политичких странака а самим тим побољшати стање у образовању и коначно консолидовати демократију.
Катарина Антонић

Најновији број

28. март 2024.

Најновији број
Verified by Visa MasterCard SecureCode
American Express MaestroCard MasterCard Visa
Banka Intesa