ЈУБИЛАРНИ 40. САЗИВ ЈАЛОВИЧКЕ ЛИКОВНЕ КОЛОНИЈЕ
Посебна хроника села
Јаловичка ликовна колонија ове године прославља свој четрдесети рођендан. У суботу, 5. августа, у живописно посавотамнавско село, стигли су уметници из Немачке, Словеније, Албаније и Србије. Екипа “Гласа Подриња” затекла их је у опуштеној и помало надреалној атмосфери, у кишно недељно вече. Ходали су са пешкирима у рукама, с обзиром да кров полуразрушеног Дома омладине, наменски адаптираног за Колонију (очигледно недовољно), прокишњава. Нимало се нису забринули, вероватно због чаролије Јаловика, који оживи сваког лета у симбиози са уметницима. Ни чињеница да је нестало струје није засметала. Некаква тиха радост спустила се на све.
Академски сликар Бранислав Николић, у Јаловик долази од ране младости. У почетку је помагао Кости Богдановићу, а последњих петнаест година је селектор Колоније.
- Ово је саставни део мог живота. Моја породица и пријатељи знају да лети долазим у Јаловик, па све планове кујемо у вези са тим. Током године пратим домаћу и страну ликовну сцену, а кад дођем овде, уживам. Ових десет дана у Јаловку, круна је свега. Атмосфера је увек добра, а уметници пробрани и квалитетни, каже Николић.
Није непознато да је Јаловичка колонија одавно позната у круговима савремене уметности. Кроз њу је прошла плејада домаћих и страних уметника из Јапана, Француске, Италије, Шведске, Америке, Египта, Уругваја, Шпаније, Холандије, Русије… Свој печат оставили су Петар Омчикус, Коса Бокшан, Неша Париповић, Слободан Којић, Мрђан Бајић, Владимир Перић Талент, Милорад Младеновић и многи други.
Колонија има своју галерију, чији фундус представља праву ризницу скулптура, цртежа, графика, пастела, фотографија, видео-радова…
На питање шта карактерише 40. сазив, Николић одговара да овај доживљавају као и претходне – Трудимо се да урадимо најбоље што можемо на основу средстава којима располажемо.
Ове године, Колонију је подржало Министарство културе и информисања са 450.000, а општина Владимирци са 200.000 динара.
- Министарство нам даје подршку, јер је познато да ми сваки динар испоштујемо, што је заслуга организатора. Сваке године урадимо каталог и апдејтујемо сајт, тако да Министарство има увид у наш рад. Што се тиче инфрастурктуре, то би требало да препозна локална заједница, додаје Брана.
Одувек је добро које имамо свету било боље познато него нама самима.
Јаловик је јединствена галерија. “Прво”, говорио је Коста Богдановић, “стварање уметничког дела у неконвенционалним условима, где је и домаћин сведок постојања једног до скора њему непознатог позива уметника, у овом селу је постао не само препознат и прихваћен, него и веома уважен. Друго, овде је створен један посебан комуникацијски систем кога одређују околности, на пример, ко је уметник, код кога је, шта он ради… Ова два момента стварају поводе за једну посебну хронику села у виду препричавања и памћења, што такође чини један вид специфичне локалне и јавне критике рада Колоније”.
А кад смо код памћења и препричавања, те вечери смо слушали о неким прохујалим љубавима, које су оживеле у сећањима актера. Јер, волело се, како не би?
Уметници које учествују у раду 40. сазива ЈЛК су: Дамјан Коцијанчић, Рок Богатај, Роберт Веру, Илир Касо, Миа Ћук, Михаела Вујновић, Уметничка колаборативна група Дим Тим (Данијела Мршуља и Миленко Васић) и Бранислав Николић. Са њима су историчар уметности Душан Савић, кустос Дома омладине из Боеграда и организаторка Ђенадија Шујић, која наставља традицију коју је, са Зораном Симићем, започео њен отац, Милован Шујић.
Академски сликар Бранислав Николић, у Јаловик долази од ране младости. У почетку је помагао Кости Богдановићу, а последњих петнаест година је селектор Колоније.
- Ово је саставни део мог живота. Моја породица и пријатељи знају да лети долазим у Јаловик, па све планове кујемо у вези са тим. Током године пратим домаћу и страну ликовну сцену, а кад дођем овде, уживам. Ових десет дана у Јаловку, круна је свега. Атмосфера је увек добра, а уметници пробрани и квалитетни, каже Николић.
Није непознато да је Јаловичка колонија одавно позната у круговима савремене уметности. Кроз њу је прошла плејада домаћих и страних уметника из Јапана, Француске, Италије, Шведске, Америке, Египта, Уругваја, Шпаније, Холандије, Русије… Свој печат оставили су Петар Омчикус, Коса Бокшан, Неша Париповић, Слободан Којић, Мрђан Бајић, Владимир Перић Талент, Милорад Младеновић и многи други.
Колонија има своју галерију, чији фундус представља праву ризницу скулптура, цртежа, графика, пастела, фотографија, видео-радова…
На питање шта карактерише 40. сазив, Николић одговара да овај доживљавају као и претходне – Трудимо се да урадимо најбоље што можемо на основу средстава којима располажемо.
Ове године, Колонију је подржало Министарство културе и информисања са 450.000, а општина Владимирци са 200.000 динара.
- Министарство нам даје подршку, јер је познато да ми сваки динар испоштујемо, што је заслуга организатора. Сваке године урадимо каталог и апдејтујемо сајт, тако да Министарство има увид у наш рад. Што се тиче инфрастурктуре, то би требало да препозна локална заједница, додаје Брана.
Одувек је добро које имамо свету било боље познато него нама самима.
Јаловик је јединствена галерија. “Прво”, говорио је Коста Богдановић, “стварање уметничког дела у неконвенционалним условима, где је и домаћин сведок постојања једног до скора њему непознатог позива уметника, у овом селу је постао не само препознат и прихваћен, него и веома уважен. Друго, овде је створен један посебан комуникацијски систем кога одређују околности, на пример, ко је уметник, код кога је, шта он ради… Ова два момента стварају поводе за једну посебну хронику села у виду препричавања и памћења, што такође чини један вид специфичне локалне и јавне критике рада Колоније”.
А кад смо код памћења и препричавања, те вечери смо слушали о неким прохујалим љубавима, које су оживеле у сећањима актера. Јер, волело се, како не би?
М.Ф.
Најновији број
18. април 2024.
