ПРАВИЛНА КОСИДБА И НЕГА ЛУЦЕРКЕ
СТИЖЕ И ПОСЛЕДЊИ ОТКОС
Како се луцерка интензивно гаји и користи и у сенажи и у силажи, то јој треба посветити велику пажњу око неге, јер на једној парцели треба да остане до пет година, што код наших пољопривредника није случај. Да би луцерка могла да се заснује најпре треба обезбедити квалитетно земљиште чија пХ вредност не сме бити испод 5, јер кисела земљишта не подноси. Осим тога, за луцерку у заснивању треба обезбедити велике количине минералних хранива, јер на ниво резервних материја у корену луцерке утиче првенствено плодност земљишта, климатски фактори, особине сорте и оштећења од штеточина и болести.
-Висока плодност земљишта, посебно богата калијумом, доприносе бољу синтезу и акумулацију хранива и смањују стрес изазван јесењом косидбом. Најзначајни фактор је, ипак, време косидбе луцерке током године, као и право време последње косидбе у јесен. Према бројим истраживањима степен оштећења луцерке током зиме је у тесној вези са нивоом резервних хранива у корену. Систем косидбе у јесен треба да обезбеди обнову резервних храњивих материја, које ће омогућити преживљавање биљака и на најнижим температурама. Косидба у октобру нема утицај на принос ако је луцерка правилно ђубрена калијумом, каже стручњак Пољопривредне стручне и саветодавне службе Гордана Рехак.
Потребно је знати колико откоса ће се користити у току године, а онда на основу тога одредити број косидбе и наравно дозволити биљкама да се регенеришу. Такође, ниска косидба онемогућава регенерацију, па је неопходно и на то обратити пажњу.
За принос и дужину живота луцеришта значајно је да се коси у одговарајућој фази током године, како не би косили исувише младе биљке пре фазе цветања, јер то смањује садржај угљених хидрата у корену, што је у директној вези са отпорношћу луцерке према ниским температурама. Правовреманом косидбом луцерке у јесен значајно могу да се исправе грешке у одређивању косидбе током године, и ублажи неповољно деловање других фактора.
-Штетан ефекат јесење косидбе је мањи ако нема стресних еколошких услова. Блага температура зими и присуство функционалних приземних листова на биљкама, обезбеђује већи садржај шећера у корену и смањује неповољан утицај јесење косидбе. Сорте толерантне на чешћу косидбу, отпорне на ниске темературе и болести, успевају да акумулирају резервне материје и умање негативне последице јесење косидбе на принос и трајање луцеришта. Изнурена луцерка је услед напада болести осетљивија на неповољне ефекте јесење косидбе. Трећи откос крајем септембра и почетком октобра може да изазове смањења приноса луцерке и трајање луцеришта. На основу бројних истраживања прихваћена је препорука да луцерку треба косити четири до шест недеља пре првог мраза, наглашава Рехак.
Да би се постигао максимални принос у наредној години препоручује се косидба трећег откоса у периоду између 15. септембра и 15. октобра. Чешће се у нашој земљи користи четворооткосни систем, у условима сувог ратарења, а у наводњавању или са довољно влаге петооткосни систем. Трећи откос у четворооткосном систему коси се у периоду од 20. јула до 1. августа а последњи четврти откос око 10. септембра. У петооткосном систему најчешће се четврти откос коси око 20. јула а пети 28. септембра.
-Висока плодност земљишта, посебно богата калијумом, доприносе бољу синтезу и акумулацију хранива и смањују стрес изазван јесењом косидбом. Најзначајни фактор је, ипак, време косидбе луцерке током године, као и право време последње косидбе у јесен. Према бројим истраживањима степен оштећења луцерке током зиме је у тесној вези са нивоом резервних хранива у корену. Систем косидбе у јесен треба да обезбеди обнову резервних храњивих материја, које ће омогућити преживљавање биљака и на најнижим температурама. Косидба у октобру нема утицај на принос ако је луцерка правилно ђубрена калијумом, каже стручњак Пољопривредне стручне и саветодавне службе Гордана Рехак.
Потребно је знати колико откоса ће се користити у току године, а онда на основу тога одредити број косидбе и наравно дозволити биљкама да се регенеришу. Такође, ниска косидба онемогућава регенерацију, па је неопходно и на то обратити пажњу.
За принос и дужину живота луцеришта значајно је да се коси у одговарајућој фази током године, како не би косили исувише младе биљке пре фазе цветања, јер то смањује садржај угљених хидрата у корену, што је у директној вези са отпорношћу луцерке према ниским температурама. Правовреманом косидбом луцерке у јесен значајно могу да се исправе грешке у одређивању косидбе током године, и ублажи неповољно деловање других фактора.
-Штетан ефекат јесење косидбе је мањи ако нема стресних еколошких услова. Блага температура зими и присуство функционалних приземних листова на биљкама, обезбеђује већи садржај шећера у корену и смањује неповољан утицај јесење косидбе. Сорте толерантне на чешћу косидбу, отпорне на ниске темературе и болести, успевају да акумулирају резервне материје и умање негативне последице јесење косидбе на принос и трајање луцеришта. Изнурена луцерка је услед напада болести осетљивија на неповољне ефекте јесење косидбе. Трећи откос крајем септембра и почетком октобра може да изазове смањења приноса луцерке и трајање луцеришта. На основу бројних истраживања прихваћена је препорука да луцерку треба косити четири до шест недеља пре првог мраза, наглашава Рехак.
Да би се постигао максимални принос у наредној години препоручује се косидба трећег откоса у периоду између 15. септембра и 15. октобра. Чешће се у нашој земљи користи четворооткосни систем, у условима сувог ратарења, а у наводњавању или са довољно влаге петооткосни систем. Трећи откос у четворооткосном систему коси се у периоду од 20. јула до 1. августа а последњи четврти откос око 10. септембра. У петооткосном систему најчешће се четврти откос коси око 20. јула а пети 28. септембра.
Најновији број
18. април 2024.
