ПРОЈЕКТИ СУ СВЕТ У МАЛОМ

Немања Ђурић је данас остварен човек ако се узме у обзир шта је све до сада постигао. Но, пут до успеха био му је посут трњем, односно, многим искушењима које су изискивале жестока одрицања и време проведено у самоћи. Учење и рад на себи били су сврха сама по себи јер достићи звездане висине то, свакако, и подразумева. Наиме, Немања је од основне школе у Владимирцима па преко Шабачке гимназије стигао до Саобраћајног факултета у Београду желећи да се бави телекомуникацијама. Дакле, уписао је баш тај смер на коме је и апсолвирао али гладан знања при крају школовања у својој земљи одлази у Америку у којој, де факто почиње све испочетка. Универзитет Мериленд био је његова нова одредница у путу ка сопственим сновима и жељом да се такмичи са највећима. Област телекомуникација, као модерна наука у сваком смислу, а пре свега у технолошком, захтевала је нешто сасвим друго што смо ми овде у Србији подразумевали! Храброст и јесте Немањина главна карактеристика када је отишао од породице и свога дома да досегне нова сазнања која смо ми гледали само у научно-фантастичним филмовима. Данас Немања, после свега, ради у Вашингтону у НАСИ једино озбиљном планетарном свемирском истраживачком центру. Већ после ових уводних реченица, можда су питања сувишна, но, дрзнули смо се да му их поставимо неколико...

Немања шта је заправо твој основни посао у НАСИ?

- Ја заправо припадам тиму стручњака који се баве обрадом временских података са сателита у орбити којима потом снабдевамо НАСИНУ научну заједницу која те податке потом упоређује и користи за разне сврхе.

Које су те сврхе ако смемо да знамо?

- Пре свега временски услови и њихово предвиђање су јако важни за лансирање ракета, шатлова и сателита као и за анализу да ли наша планета иде ка хлађењу или отопљавању.