РАЗГОВОР О НАРКОМАНИЈИ СА ДР БОРИСОМ ЈОВАНОВИЋЕМ
ГОДИНЕ ПАКЛА ЗБОГ ТРЕНУТКА “РАЈА”
У нашем граду, нажалост, свака друга особа била је у прилици да проба неку врсту наркотика. Велики проценат младих конзумира разне синтетичке дроге што је постало нормална појава. Иако су на тржишту све више заступљене „модерне“ психоактивне супстанце, хероин, као најопаснија дрога и даље је присутна у великој мери. Према речима доктора Бориса Јовановића, начелника одељења Психијатрије, у Општој болници Шабац постоји око 600 картона регистрованих хероинских зависника. Не можемо рећи да је то коначан број из разлога што око 100 картона више није у функцији али и зато што се та цифра када се зависност процењује увек множи са 10.
- Не лече се сви који су зависни, а с друге стране многи то раде на приватним клиникама. Од око 600 регистрованих зависника од хероина ми имамо 60 на метадону, 100 на бупренофрину и 40-50 оних који су кандидати за супституције. То значи да имамо скоро 200 пацијената који се лече редовно. У Србији рецимо, према неким проценама постоји између 24.000 и 30.000 интравенских хероинских зависника али у принципу, никада не можемо одредити прецизно број – истиче Борис Јовановић.
Кад причамо о узроцима и факторима одавања овом пороку прва ствар је сама личност човека са својим генетским и биолошким потенцијалима. Неке особе су подложне томе да постану зависне јер им је опијатни систем у мозгу тако постављен. Значајна, друга ставка је околина у коју спада породица на коју се највише мора деловати у смислу превентиве, па шира околина, утицај школе, друштва и медија. Трећи узрок су саме психоактивне супстанце са својим карактеристикама.
Од знатижеље
до зависника
- Нису све зависности исте. Рецимо када пијемо алкохол, можемо то да урадимо једном, два пута и више никад. Када пробамо хероин, без обзира какав наш ментални склоп био и у каквом окружењу одрасли, постајемо особа која ће за пар месеци бити зависна а да тога није ни свесна. Једно конзумирање хероина без обзира на то какав је човек био, из какве породице потекао, имао факултетску диплому или не, урадио то из знатижеље или нечег десетог, утиче на његов мозак тако да ће поновити поступак за неколико месеци и постати завистан. Из тог разлога је и то једно узимање опасно – објашњава Борис Јовановић.
Можемо приметити да је у последњих пар година доступност разних психоактивних супстанци много већа. Оне су неизоставни део сваког фестивала а нажалост свако дете у основним школама биће понуђено. Деца улице или они који немају родитељско старање у већој су могућности да постану зависници али према речима Бориса Јовановића у Србији су ипак сви у опасности без обзира на друштвену групу, годиште и образовање.
- Верујте има факултетски образованих људи који се лече од хероина. То су људи који раде озбиљне послове али ми на улицама ову другу групу људи чешће препознајемо као зависнике. Наравно да је неком ко нема родитељско старање, контролу и перспективу све то доступније. Конзумирање дроге је уско повезано са криминалом и осталим уличним пословима везаним за преживљавање али има и људи „са друге стране“. Када говоримо о годишту, уопште нема правила. Овде лечимо од пунолетних и испод пунолетних до људи који имају скоро 60 година - наводи Борис Јовановић.
Мањи број интравенских
хероинских зависника
Оно што се такође променило је врста дроге која се најчешће конзумира. Увођењем програма супституција знатно је смањен број интравенских хероинских зависника па самим тим и стопа „ситног“ криминала. Према речима Бориса Јовановића који је ове информације добио од полицијског инспектора, пре седам година криминал је био много чешћи него сада. И даље се дешавају крађе али нема толико кривичних дела за која можемо одмах закључити да су очајни потези зависника.
-Раније је био већи број зависника од хероина. На пад интравенских хероинских зависника утицало је увођење програма супституције попут метадона и бупренофрина који су подоста ставили хероин и крвнопреносиве болести под контролу. На западу су схватили да тим програмима праве велику корист друштву те се смањио пораст хероина. То се већ дешава и код нас. Од тог момента друге дроге као што су марихуана и кокаин рецимо почињу да добијају примат, а људи се јако ретко од тога лече. Корисници тих психоактивних супстанци углавном дођу да траже помоћ само кад им позли или кад имају последице. Хероин је ипак дрога која најбрже ствара зависност али то не значи да остале дроге не остављају врло озбиљне последице по психу и такође стварају зависност. Имате кокаинске делиријуме и стања у којима људи „ножем ваде бубе из себе“. Те синтетичке дроге јако мењају мозак и психу. Нажалост иако проузрокују психозу, овде се од тога нико не лечи - објашњава Борис Јовановић.
Мали проценат излечења
Када говоримо о процесу лечења Борис наглашава да нажалост не можемо са сигурношћу рећи да човек који је некада био хероински зависник, неће то постати опет. Ако је у питању редовно лечење, може се рећи да је добро ако прође 5 година, али ни тада не можемо бити сигурни да човек неће посустати. Постоје разне методе и фазе лечења. Пацијент се прво очисти, детоксикује, па се уведу блокатори, лекови и наравно нека врста психотерапије и праћења. Онда се ти људи уводе у посао и рад. Неки и на супституцијама обављају озбиљне послове. Ипак, постоји проценат од 10 до 15 одсто људи који се по неким статистикама „извуку“ лечењем без супституција. Постоје и организовани центри за лечење и рехабилитацију који у Србији нажалост нису лиценцирани него су обично под покровитељством цркве. Неки наши манастири то прилично добро раде.
-Мали проценат се потпуно излечи али све методе које могу да доведу до излечења су добре. У нашој земљи то добро раде у Ковиљу. Имају програм и измештају људе из своје околине што је јако значајно. Важно је да физички буду одвојени од средине у којој су постали зависни и да постоји колективна воља. Присутна је и организација рада, па и молитве као нешто што црква фаворизује. Било каква забава унутрашњег психичког живота је битна. И радна и психолошка и културна и религиозна. Битно је да човек престане да размишља како је дрога центар света. Оно што је мана колективних центара је то што имају проблем са враћањем тих људи тамо одакле су дошли. За разлику од лечења где је човек слободан и све време се привикава на спољну околину, у оваквим случајевима је изузет и треба га вратити у живот у ком није „обезбеђен“ као што је био у процесу лечења. Треба да створи потпуно нов живот, ново окружење, нове навике, нове пријатеље – истиче Борис Јовановић.
У циљу превенције према речима др Бориса Јовановића битни су првенствено квалитет и начин живота. Развијање здравих одбрамбених механизама и лична надоградња.
-Неопходно је код младих људи развијати здраве стилове живота, бављење спортом, креативним занимањима, учење техника асертивног тренинга и развијање неке врсте духовног задовољства животом а не материјалног. Морам да кажем да сам мишљења да смо ми прешли границу опасности дубоко. Потонули смо у материјални свет у ком су најбитнији телефони, аутомобили, новац који засењује, погрешно облачење, погрешна музика и сл. С обзиром на такве околности на индивидуалцу је да се ишчупа и не дозволи да га друштво гура на погрешну страну. Треба јачати спорт, културу и уметност. Кад човек има такву палету активности у животу он је задовољан - закључује Борис Јовановић.
Цене дрога на нашем
тржишту
Конзументи марихуане, ову дрогу могу на нашим улицама наћи за 500 дин. по граму. Пакет сканка који се често поистовећује са марихуаном износи 1.000 динара. Синтетичку дрогу „спид“ дистрибутери продају по цени од 1.000 до 1.500 дин. док се грам кокаина као „елитне“ дроге вреднује између 50 и 70 евра. За екстази је потребно у зависности од количине издвојити од 300 до 1.300 динара, а ЛСД кошта од 1.500 до 2.500 динара. Грам најопасније дроге, хероина, износи око 1.500 до 2.000 динара.
Међу зависницима најраспрострањенији хепатитис ц.
Од 200 регистрованих хероинских интравенских зависника који се активно лече у Општој болници Шабац, око 60-70 одсто њих је заражено хепатитисом ц. С озбиром на добру сарадњу са Регионалним заводом, др Јовановић наводи да сваког пацијента када се први пут појави пошаље тамо на тестирање како би се установило да ли је и од чега заражен.
- Не лече се сви који су зависни, а с друге стране многи то раде на приватним клиникама. Од око 600 регистрованих зависника од хероина ми имамо 60 на метадону, 100 на бупренофрину и 40-50 оних који су кандидати за супституције. То значи да имамо скоро 200 пацијената који се лече редовно. У Србији рецимо, према неким проценама постоји између 24.000 и 30.000 интравенских хероинских зависника али у принципу, никада не можемо одредити прецизно број – истиче Борис Јовановић.
Кад причамо о узроцима и факторима одавања овом пороку прва ствар је сама личност човека са својим генетским и биолошким потенцијалима. Неке особе су подложне томе да постану зависне јер им је опијатни систем у мозгу тако постављен. Значајна, друга ставка је околина у коју спада породица на коју се највише мора деловати у смислу превентиве, па шира околина, утицај школе, друштва и медија. Трећи узрок су саме психоактивне супстанце са својим карактеристикама.
Од знатижеље
до зависника
- Нису све зависности исте. Рецимо када пијемо алкохол, можемо то да урадимо једном, два пута и више никад. Када пробамо хероин, без обзира какав наш ментални склоп био и у каквом окружењу одрасли, постајемо особа која ће за пар месеци бити зависна а да тога није ни свесна. Једно конзумирање хероина без обзира на то какав је човек био, из какве породице потекао, имао факултетску диплому или не, урадио то из знатижеље или нечег десетог, утиче на његов мозак тако да ће поновити поступак за неколико месеци и постати завистан. Из тог разлога је и то једно узимање опасно – објашњава Борис Јовановић.
Можемо приметити да је у последњих пар година доступност разних психоактивних супстанци много већа. Оне су неизоставни део сваког фестивала а нажалост свако дете у основним школама биће понуђено. Деца улице или они који немају родитељско старање у већој су могућности да постану зависници али према речима Бориса Јовановића у Србији су ипак сви у опасности без обзира на друштвену групу, годиште и образовање.
- Верујте има факултетски образованих људи који се лече од хероина. То су људи који раде озбиљне послове али ми на улицама ову другу групу људи чешће препознајемо као зависнике. Наравно да је неком ко нема родитељско старање, контролу и перспективу све то доступније. Конзумирање дроге је уско повезано са криминалом и осталим уличним пословима везаним за преживљавање али има и људи „са друге стране“. Када говоримо о годишту, уопште нема правила. Овде лечимо од пунолетних и испод пунолетних до људи који имају скоро 60 година - наводи Борис Јовановић.
Мањи број интравенских
хероинских зависника
Оно што се такође променило је врста дроге која се најчешће конзумира. Увођењем програма супституција знатно је смањен број интравенских хероинских зависника па самим тим и стопа „ситног“ криминала. Према речима Бориса Јовановића који је ове информације добио од полицијског инспектора, пре седам година криминал је био много чешћи него сада. И даље се дешавају крађе али нема толико кривичних дела за која можемо одмах закључити да су очајни потези зависника.
-Раније је био већи број зависника од хероина. На пад интравенских хероинских зависника утицало је увођење програма супституције попут метадона и бупренофрина који су подоста ставили хероин и крвнопреносиве болести под контролу. На западу су схватили да тим програмима праве велику корист друштву те се смањио пораст хероина. То се већ дешава и код нас. Од тог момента друге дроге као што су марихуана и кокаин рецимо почињу да добијају примат, а људи се јако ретко од тога лече. Корисници тих психоактивних супстанци углавном дођу да траже помоћ само кад им позли или кад имају последице. Хероин је ипак дрога која најбрже ствара зависност али то не значи да остале дроге не остављају врло озбиљне последице по психу и такође стварају зависност. Имате кокаинске делиријуме и стања у којима људи „ножем ваде бубе из себе“. Те синтетичке дроге јако мењају мозак и психу. Нажалост иако проузрокују психозу, овде се од тога нико не лечи - објашњава Борис Јовановић.
Мали проценат излечења
Када говоримо о процесу лечења Борис наглашава да нажалост не можемо са сигурношћу рећи да човек који је некада био хероински зависник, неће то постати опет. Ако је у питању редовно лечење, може се рећи да је добро ако прође 5 година, али ни тада не можемо бити сигурни да човек неће посустати. Постоје разне методе и фазе лечења. Пацијент се прво очисти, детоксикује, па се уведу блокатори, лекови и наравно нека врста психотерапије и праћења. Онда се ти људи уводе у посао и рад. Неки и на супституцијама обављају озбиљне послове. Ипак, постоји проценат од 10 до 15 одсто људи који се по неким статистикама „извуку“ лечењем без супституција. Постоје и организовани центри за лечење и рехабилитацију који у Србији нажалост нису лиценцирани него су обично под покровитељством цркве. Неки наши манастири то прилично добро раде.
-Мали проценат се потпуно излечи али све методе које могу да доведу до излечења су добре. У нашој земљи то добро раде у Ковиљу. Имају програм и измештају људе из своје околине што је јако значајно. Важно је да физички буду одвојени од средине у којој су постали зависни и да постоји колективна воља. Присутна је и организација рада, па и молитве као нешто што црква фаворизује. Било каква забава унутрашњег психичког живота је битна. И радна и психолошка и културна и религиозна. Битно је да човек престане да размишља како је дрога центар света. Оно што је мана колективних центара је то што имају проблем са враћањем тих људи тамо одакле су дошли. За разлику од лечења где је човек слободан и све време се привикава на спољну околину, у оваквим случајевима је изузет и треба га вратити у живот у ком није „обезбеђен“ као што је био у процесу лечења. Треба да створи потпуно нов живот, ново окружење, нове навике, нове пријатеље – истиче Борис Јовановић.
У циљу превенције према речима др Бориса Јовановића битни су првенствено квалитет и начин живота. Развијање здравих одбрамбених механизама и лична надоградња.
-Неопходно је код младих људи развијати здраве стилове живота, бављење спортом, креативним занимањима, учење техника асертивног тренинга и развијање неке врсте духовног задовољства животом а не материјалног. Морам да кажем да сам мишљења да смо ми прешли границу опасности дубоко. Потонули смо у материјални свет у ком су најбитнији телефони, аутомобили, новац који засењује, погрешно облачење, погрешна музика и сл. С обзиром на такве околности на индивидуалцу је да се ишчупа и не дозволи да га друштво гура на погрешну страну. Треба јачати спорт, културу и уметност. Кад човек има такву палету активности у животу он је задовољан - закључује Борис Јовановић.
тржишту
Конзументи марихуане, ову дрогу могу на нашим улицама наћи за 500 дин. по граму. Пакет сканка који се често поистовећује са марихуаном износи 1.000 динара. Синтетичку дрогу „спид“ дистрибутери продају по цени од 1.000 до 1.500 дин. док се грам кокаина као „елитне“ дроге вреднује између 50 и 70 евра. За екстази је потребно у зависности од количине издвојити од 300 до 1.300 динара, а ЛСД кошта од 1.500 до 2.500 динара. Грам најопасније дроге, хероина, износи око 1.500 до 2.000 динара.
Међу зависницима најраспрострањенији хепатитис ц.
Од 200 регистрованих хероинских интравенских зависника који се активно лече у Општој болници Шабац, око 60-70 одсто њих је заражено хепатитисом ц. С озбиром на добру сарадњу са Регионалним заводом, др Јовановић наводи да сваког пацијента када се први пут појави пошаље тамо на тестирање како би се установило да ли је и од чега заражен.
К.Ј.
Најновији број
18. април 2024.
