ХЕДОНИЗАМ ДУШЕ

Редове пред вама исписује један антислухиста, те апсолутно немам право, ни реалну основу да оцењујем наступ познатог и светски признатог трија џез музичара. Онима који познају материју, који осећају сваки тон, препуштам да кажу јесу ли Марко, Васил и Бранко бриљирали, били добри, солидни, просечни или су “одрадили” свирку. Стручним људима остаје оцена мелодија којима су се представили, а све од објективних чињеница које се могу изнети су да је наступ/концерт трајао око 90 минута пред испуњеном летњом баштом клуба “Стелина”.
Ипак бит џеза, насупрот неком устаљеном мишљењу, није наступ за мањи број врхунских познавалаца музике, већ управо супротно, суштина је осликана у импровизацији, препуштању осећају музичара да с пуним правом одступе од нотног записа. Следећи душу и тренутну инспирацију мелодију украшавају нечим новим, јединственим, насталим баш тог момента, подстакнути реакцијом публике или неким делићем атмосфере. Иста потка треба да носи и слушаоце. Не морате познавати џез, не морате препознати сваку нумеру, знати шта следи из секунде у секунду, чак није неопходно да познајете извођаче, можете, али не морате. Неопходно је само да се препустите, готово досегнете ниво медитацијеумирите руке, препустите се миру, поглед усредсредите на једну тачку или још пре затворите очи, подређујући све чулу слуха. У неким мелодијама ћете “само” уживати, а друге ће имати моћ да вас одведу у неке посебне пределе, дивне тренутке, чућете кишу како добује по вашем кишобрану, гледаћете море седећи на плажи, осетићете благ пролећни поветарац или чути шкрипу снега, бићете сами или у неком пријатном друштву, нечијем загрљају. Маштате, сањарите, путујете простором и временом, а у позадини створеног света музика која вас је тамо одвела, сав тај џез. Осећај живи дуго после наступа, а није неопходно ништа осим жеље и препуштања.
Опростите за лични осврт, доживљај је ствар сваког понаособ. Опет кажем, не знам да ли је наступ музичара/педагога Ђорђевића, Хаџиманова и Тријића био врхунски или тек просечан, но дивота и јесте у томе да то није толико важно, оцену не дају објективни критеријуми, већ субјективно задовољство. За осећај и уживање, од мене, СВАКА ЧАСТ!
Штета што нема много прилике да се ужива у сличним свиркама код нас, али прва наредна шанса већ је ту. Последњег викенда октобра следи “Блуз и Џез фестивал”. Ову прилику немојте пропустити, није то само музика, већ уметност која отвара видике, оживљава успомене.