Кривина у огледалу
Ду ју римембер ме?
Хелоу мистер президент. Ду ју римембер ме. Ај ем Ивица фром Сербија, нот Сибирија. Ај хев пикчрс оф ју енд ме, мистер президент.
Ове реченице, написане на ћириличној верзији енглеског језика, мучени шеф српске делегације је ноћима вежбао, јер као што је свима познато, наш министар је један од ретких који не говори енглески. На српском да му се обрати није ишло, јер је председник Америке један од огромног броја Американаца који не говоре српски.
Вежбао је и вежбао до изнемоглости. Чак га је и председник Србије преслишавао и покушао да убаци још једну реченицу – Мај френд, кен ју мит вит мај колег ин Вајт хаус.
- Не могу ти ја то председничке. Довољно је и оволико, веруј ми. Доналд је цар, схватиће он све чим ме препозна. Зато и фотографије носим. Можда му чак извучем и неку кинту да их откупи – рече му Ивица.
- Ма потруди се мало. Немој да спаваш, вежбај целу ноћ. Ја мора да га видим. Сањао сам да смо се чак четири пута руковали. Еј четири пута, више него било који званичник у новијој историји Доналда Трампа – рече му президент оф Сербија, нот Сиберија.
Ивица промпрља у себи и поче одмах наглас – Хелоу мистер президент.... Знао он да није лако научити толико градива за неколико ноћи док те светла Њујорка мане са прозора хотелске собе на Ист Риверу. Учио је он, био студент генерације, али тај енглески му је био мрзао одавно. Сада, међутим, мора да се потруди, јер је судбина земље у његовим рукама, односно фотографијама и у нади ће се се Доналд сетити.
Поред ултарбрзог курса енглеског, пред Ивицом су биле и физичке припреме – брза транзиција из ниског старта до појављивања пред жељеним субјектом. И то је морао да ради, а знамо сви да није баш у некој физичкој кондицији.
Коначно је дошао и тај дан. Ивица је заузео бусију и чекао. И дочекао је. Још једном се на брзину преслишао, заузео низак старт и кренуо. Не само да је кренуо, већ је и стигао тамо где је наумио. Све је било као по лоју. Чак је и Доналд похвалио његову инвентивност.
- Сећам те се мали. Добре оне рибе биле што си их довео. А, лепо и причаш енглески, поправио си се – примети Доналд.
- Јес, јес, ооо, но, ноуу – одговори му Ивица бесан што је и председник Америке приметио да се поправио у килажи.
И успео је наш Ивица да пита Доналда и ону спорну реченицу. И одговори му Доналд, на чистом енглеском –Јес ај кен. Записа адресу и време на парчету папира, а Ивицу обасја ореол задовољства што је остварио још једну важну дипломатску победу за нашу Сербију, нот Сиберију.
Ове реченице, написане на ћириличној верзији енглеског језика, мучени шеф српске делегације је ноћима вежбао, јер као што је свима познато, наш министар је један од ретких који не говори енглески. На српском да му се обрати није ишло, јер је председник Америке један од огромног броја Американаца који не говоре српски.
Вежбао је и вежбао до изнемоглости. Чак га је и председник Србије преслишавао и покушао да убаци још једну реченицу – Мај френд, кен ју мит вит мај колег ин Вајт хаус.
- Не могу ти ја то председничке. Довољно је и оволико, веруј ми. Доналд је цар, схватиће он све чим ме препозна. Зато и фотографије носим. Можда му чак извучем и неку кинту да их откупи – рече му Ивица.
- Ма потруди се мало. Немој да спаваш, вежбај целу ноћ. Ја мора да га видим. Сањао сам да смо се чак четири пута руковали. Еј четири пута, више него било који званичник у новијој историји Доналда Трампа – рече му президент оф Сербија, нот Сиберија.
Ивица промпрља у себи и поче одмах наглас – Хелоу мистер президент.... Знао он да није лако научити толико градива за неколико ноћи док те светла Њујорка мане са прозора хотелске собе на Ист Риверу. Учио је он, био студент генерације, али тај енглески му је био мрзао одавно. Сада, међутим, мора да се потруди, јер је судбина земље у његовим рукама, односно фотографијама и у нади ће се се Доналд сетити.
Поред ултарбрзог курса енглеског, пред Ивицом су биле и физичке припреме – брза транзиција из ниског старта до појављивања пред жељеним субјектом. И то је морао да ради, а знамо сви да није баш у некој физичкој кондицији.
Коначно је дошао и тај дан. Ивица је заузео бусију и чекао. И дочекао је. Још једном се на брзину преслишао, заузео низак старт и кренуо. Не само да је кренуо, већ је и стигао тамо где је наумио. Све је било као по лоју. Чак је и Доналд похвалио његову инвентивност.
- Сећам те се мали. Добре оне рибе биле што си их довео. А, лепо и причаш енглески, поправио си се – примети Доналд.
- Јес, јес, ооо, но, ноуу – одговори му Ивица бесан што је и председник Америке приметио да се поправио у килажи.
И успео је наш Ивица да пита Доналда и ону спорну реченицу. И одговори му Доналд, на чистом енглеском –Јес ај кен. Записа адресу и време на парчету папира, а Ивицу обасја ореол задовољства што је остварио још једну важну дипломатску победу за нашу Сербију, нот Сиберију.
Ненад Кулачин
Најновији број
25. април 2024.
