РАТИМИР МИЋА НИКОЛИЋ ПЕНЗИОНЕР ИЗ ШАПЦА
ЧЕТКА СПОМЕНИКЕ И ИГРА ТЕНИС
Велики заљубљеник у националну историју, труди се да стаменим здањима из прошлости врати сјај за сва времена. После атлетике, фудбала, кајака, стони тенис остао као незаменљива рекреација, дружење и љубав у позним годинама
Нашег саговорника Ратимира Мићу Николића, пензионисаног референта правне службе бившег шабачког “7. јула”, срели смо на раскршћу улица Анте Богићевића, Авде Карабега и Вука Караџића у Шапцу, где је “гланцао” један стари камени споменик, покушавајући да му врати некадашњи сјај. На споменику није било имена коме је посвећен, већ само један необичан шестоугаони знак. Мића, како га комшије и пријатељи зову одмах је објаснио да је ово камено здање пре више векова подигао хајдук Марко Штитарац свом куму који није извршио његово наређење да убије једног Турчина и то неверство платио главом од кумове руке.
Одсјај споменика
за будућност
Иако већ дуго пензионерски дани теку Мића нема много слободног времена. Спорт је његова велика љубав. Пробао је и био веома успешан атлетичар, фудбалер, боксер, кајакаш, а од када је отишао у пензију са места правног референта у бившем шабачком “7. јулу” чисти споменике и игра стони тенис.
Почео је на Камичком гробљу у Шапцу поправком једног напрслог споменика. То му се допало и наставио је даље да споменицима враћа стари сјај, освежава имена на плочама и тако велича националну прошлост за сва времена.
- Ту није само у питању финансијски интерес. Примера ради на Камичком гробљу сам без икакве материјалне надокнаде реновирао Андолијин споменик. Осетио сам то као својеврстан дуг према овом признатом музичару и човеку. Пре четири године “појачао” сам слова на свим плочама у главној шабачкој улици и то би требало поновити без обзира на квалитет изведених радова, јер ништа није вечно иако за ове послове користим најбољи материјал, каже Мића.
Чистећи старе споменике и бисте знаменитих људи прочуо се по граду, а најбоља реклама му је задовољна муштерија која његово умеће и предан рад препоручује другима.
- На овај начин желим да продужим живот и сачувам од заборава нашу славну прошлост која ради будућности нових нараштаја, одговора ко смо, шта и куда стремимо треба да буде сачувана, истиче за омиљени лист наглашавајући да се доста задржао у цркви посвећеној Светој Петки, крај Саве, уређујући плочу са именима стрељаних Шапчана на оближњем железничком мосту.
Захваљујући његовој вештини и преданом раду новим сјајем зраче и многе спомен-бисте у граду.
Стони тенис љубав
и другарство
Често воли да каже како је живот прохујао као летња олуја, а данас га само већ пожутеле фотографије, дипломе, медаље и пехари подсећају на бројна учешћа и успехе на спортским борилиштима. Од тога је данас остао само стони тенис, неизмерна љубав и добра рекреација у позним годинама.
- Рекреативно тренирам четири пута недељно. Уз стонотениску лоптицу ту су и моји нераздвојни другари. Скупа се лепо забављамо, а нема сумње да свако воли да победи. Ја сам у конкуренцији ветерана био најбољи у Београду 2010. и Шапцу 2012. године, каже Мића.
Ведар дух, изглед и добро расположење и данас га служе, а поред каменорезачког алата и савета, бицикл је његово најдраже и најчешће превозно средство.
Одсјај споменика
за будућност
Иако већ дуго пензионерски дани теку Мића нема много слободног времена. Спорт је његова велика љубав. Пробао је и био веома успешан атлетичар, фудбалер, боксер, кајакаш, а од када је отишао у пензију са места правног референта у бившем шабачком “7. јулу” чисти споменике и игра стони тенис.
Почео је на Камичком гробљу у Шапцу поправком једног напрслог споменика. То му се допало и наставио је даље да споменицима враћа стари сјај, освежава имена на плочама и тако велича националну прошлост за сва времена.
- Ту није само у питању финансијски интерес. Примера ради на Камичком гробљу сам без икакве материјалне надокнаде реновирао Андолијин споменик. Осетио сам то као својеврстан дуг према овом признатом музичару и човеку. Пре четири године “појачао” сам слова на свим плочама у главној шабачкој улици и то би требало поновити без обзира на квалитет изведених радова, јер ништа није вечно иако за ове послове користим најбољи материјал, каже Мића.
Чистећи старе споменике и бисте знаменитих људи прочуо се по граду, а најбоља реклама му је задовољна муштерија која његово умеће и предан рад препоручује другима.
- На овај начин желим да продужим живот и сачувам од заборава нашу славну прошлост која ради будућности нових нараштаја, одговора ко смо, шта и куда стремимо треба да буде сачувана, истиче за омиљени лист наглашавајући да се доста задржао у цркви посвећеној Светој Петки, крај Саве, уређујући плочу са именима стрељаних Шапчана на оближњем железничком мосту.
Захваљујући његовој вештини и преданом раду новим сјајем зраче и многе спомен-бисте у граду.
Стони тенис љубав
и другарство
Често воли да каже како је живот прохујао као летња олуја, а данас га само већ пожутеле фотографије, дипломе, медаље и пехари подсећају на бројна учешћа и успехе на спортским борилиштима. Од тога је данас остао само стони тенис, неизмерна љубав и добра рекреација у позним годинама.
- Рекреативно тренирам четири пута недељно. Уз стонотениску лоптицу ту су и моји нераздвојни другари. Скупа се лепо забављамо, а нема сумње да свако воли да победи. Ја сам у конкуренцији ветерана био најбољи у Београду 2010. и Шапцу 2012. године, каже Мића.
Ведар дух, изглед и добро расположење и данас га служе, а поред каменорезачког алата и савета, бицикл је његово најдраже и најчешће превозно средство.
Љ.Ђ.
Најновији број
25. април 2024.
