Кад земљиште захтева “поправку”

Било да је суша или период када се добија много више падавина, које су пројектоване за озбиљну пољопривредну производњу, очигледно је да је недостатак органске материје и сувише изражен. Само у оваквим екстремним климатским ситуацијама се могу видети лоше особине земљишта које су се манифестовале и у овој сушној години.
- Евидентан је недостатак и смањење сточног фонда на овим позицијама који почиње да преставља акутан проблем пре свега у ратарској производњи, па и било којој другој биљној производњи. Представљао је и раније проблем, но ових година додатан проблем који је убрзао негативне процесе , сувишак као и недостатак влаге који се константно појављује у критичним периодима, и који је директно утицао на испирање хумуса, испирање калцијума, смањење пХ вредности земљишта, нарушавање водно- ваздушног режима земљишта, нарушавање стабилне структуре земљишта, каже пољопривредни стручњак Дарко Симић.
Недостатци смањују потенцијал земљишта, како на лошим типовима земљишта тако и на оним бољим. Девастирана земљишта за последицу дају врло мале приносе са једне стране, а са друге поскупљује саму производњу због повећане агротехнике. Супротно њима, земљишта која су збијена, заслањена, влажна са високим подземним водама, мање су погодна за гајење сејаних култура. Да би економски оваква земљишта била профитабилна, имала стабилне приносе, неопходна је „поправка” односно одређена мелиоративна активност. Збијена и тешка земљишта је тешко одржавати сем са подривањем, дубоким орањем, пролећним преоравањем, односно периодичним уношењем стајњака и калцификата. Са оваквим мерама осим кукуруза и луцерка даје одличне резултате.