БИБЛИОТЕКА ШАБАЧКА ОБЕЛЕЖИЛА 170 ГОДИНА ПОСТОЈАЊА
МИ СЕ ЧУДНО РАЗУМЕМО
Свечаном академијом у Дворани Винавер, протекле среде, Библиотека шабачка обележила је сто седамдесет година постојања. Био је то празник, не само речи, него и слике, младости и музике, јер овај Храм књиге окупља све уметнике. Онако, како је говорио наш суграђанаин Станислав Винавер - Ми се чудно разумемо.
Уводним филмом аутора Синише Матића започела је прослава јубилеја, а потом се гостима обратила директорка Библиотеке Јелена Подгорац Јовановић:
- Библиотеке су поуздана сабиралишта умних речи, у којима почивају и нека знања предодређена за вечност, или, скромније речено, за време додељено људском роду. Та окренутост ка ономе што тек треба да се догоди, чини наш позив вредним напора и залагања. Наш задатак је да писану реч отправимо у будућност како би допрла до неких далеких читалаца. Заиста није нескромно рећи да смо једни од чувара колективног памћења.
У земљи у којој је, парадоксално, дисконтинуитет постојан континуитет, није нескромно бити поносан на традицију дугу седамнаест деценија. Посебно на ону која негује језик, у ком најпре нестаје биће човеково.
- Верујем да ово није велики датум само за ову установу, нити само за град Шабац, него за културну историју Србије. Град је делио судбину целе државе, више него било који други и кретао се у крајње супротстављеним позицијама током свог развоја, од Малог Париза до Српског Вердена, истакао је Игор Марсенић, члан Градског већа и честитао јубилеј грађанима Шапца, јер су доказали да им је књига неопходна.
Одломком из параболе “Књиге, грађевине, књиге” писца Горана Петровића представљена је монографија “Темељ од књига”, у којој је записана последња деценија Библиотеке шабачке:
“Свака књига садржи и пун и све друге могуће углове... Оно што је у њој записано може да буде од малтера јаче везиво за цигле, камене блокове, зидове... А што се тиче мерења простора, чак и шапатом изговорена прича или песма јесте онај одјек по којем је цео свет самерен, па и на свету све грађевине. Колико је оваквих књига на свету, међутим, нико не зна. Биће да их има у многим кућним библиотекама, или у оним које обично зовемо народним. Могуће је да се нека од тих књига налази и у Библиотеци шабачкој, тој грађевини. Станите уз неки од њених прозора - читајте. Одатле можете да видите све што је под овим сводом, кровом који небо зовете”
Гостима се на шармантан начин обратио песник, писац и есејиста Ласло Блашковић, управник Народне библиотеке Србије, а песник Томислав Маринковић, вечни полазник Школе трајања, који је својим наградама сабрао велика песничка имена (Бранка Миљковића, Мирослава Антића, Васка Попу и Владислава Петковића Диса), прочитао је текст “Књига из пепела”, који је написао поводом рођендана Библиотеке.
- У свечаној и реткој прилици као што је ова, када Библиотеци шабачкој треба одати признање и показати захвалност за ревносно делање у очувању нашег духовног здравља, могли бисмо се задовољити само набрајањем података из њене историје дуге сто седамдесет година. То су важни подаци који казују о једној установи исто што и биографски подаци о једном човеку, који има дуг и тежак, али племенит живот. Али, биографија једног човека није једини извор истине, као што ни слика Библиотеке са толиким животним веком не може да буде јасно сагледана ако погледамо само најзначајније датуме из њеног постојања, иако су чињенице које износимо коначне и непорециве. У Храму књиге, потребно је и дозвољено призвати мало маште у помоћ, у уводу је рекао Маринковић, “необичан песник обичног живота, који живи са нама, тих и нечујан, недодирљив и сачуван од таштине пролазности у свом свету, несвакидашњи путник кроз невидљива места и близине, који сам за себе каже да је двојник, можда са сумњом у огледало”.
Музичким наступима, прославу су употпунили Салко Лекић, Ирина Бродић и Трио гитара. Програм је водила Маргарета Мусић.
Последња деценија Библиотеке представљена је уметничко-документарном изложбом Драгане Малишић Марковић у холу Библиотеке шабачке, док је Неформална уметничка група Комбинарт на свој начин, необичним интервенцијама у простору, приказала “Пут књиге”.
Од Читалишта шабачког, које је почело са радом 29. септембра 1847. године, преко Читаонице, Књижнице, Библиотеке “Жика Поповић” до Библиотеке Шабачке у Владичанском двору, протекло је седамнаест деценија. У традицију ове установе културе уграђени су напори људи чија имена Бибиотека чува од заборава: прота Јован Павловић, Дамјан Маринковић, Милорад Поповић Шапчанин, шабачки професори, посебно Љуба Павловић и Жика Поповић, доктор Михаило Дуњић и добротвори Јоца Јовановић и Даница Грујић.
Уводним филмом аутора Синише Матића започела је прослава јубилеја, а потом се гостима обратила директорка Библиотеке Јелена Подгорац Јовановић:
- Библиотеке су поуздана сабиралишта умних речи, у којима почивају и нека знања предодређена за вечност, или, скромније речено, за време додељено људском роду. Та окренутост ка ономе што тек треба да се догоди, чини наш позив вредним напора и залагања. Наш задатак је да писану реч отправимо у будућност како би допрла до неких далеких читалаца. Заиста није нескромно рећи да смо једни од чувара колективног памћења.
У земљи у којој је, парадоксално, дисконтинуитет постојан континуитет, није нескромно бити поносан на традицију дугу седамнаест деценија. Посебно на ону која негује језик, у ком најпре нестаје биће човеково.
- Верујем да ово није велики датум само за ову установу, нити само за град Шабац, него за културну историју Србије. Град је делио судбину целе државе, више него било који други и кретао се у крајње супротстављеним позицијама током свог развоја, од Малог Париза до Српског Вердена, истакао је Игор Марсенић, члан Градског већа и честитао јубилеј грађанима Шапца, јер су доказали да им је књига неопходна.
Одломком из параболе “Књиге, грађевине, књиге” писца Горана Петровића представљена је монографија “Темељ од књига”, у којој је записана последња деценија Библиотеке шабачке:
“Свака књига садржи и пун и све друге могуће углове... Оно што је у њој записано може да буде од малтера јаче везиво за цигле, камене блокове, зидове... А што се тиче мерења простора, чак и шапатом изговорена прича или песма јесте онај одјек по којем је цео свет самерен, па и на свету све грађевине. Колико је оваквих књига на свету, међутим, нико не зна. Биће да их има у многим кућним библиотекама, или у оним које обично зовемо народним. Могуће је да се нека од тих књига налази и у Библиотеци шабачкој, тој грађевини. Станите уз неки од њених прозора - читајте. Одатле можете да видите све што је под овим сводом, кровом који небо зовете”
Гостима се на шармантан начин обратио песник, писац и есејиста Ласло Блашковић, управник Народне библиотеке Србије, а песник Томислав Маринковић, вечни полазник Школе трајања, који је својим наградама сабрао велика песничка имена (Бранка Миљковића, Мирослава Антића, Васка Попу и Владислава Петковића Диса), прочитао је текст “Књига из пепела”, који је написао поводом рођендана Библиотеке.
- У свечаној и реткој прилици као што је ова, када Библиотеци шабачкој треба одати признање и показати захвалност за ревносно делање у очувању нашег духовног здравља, могли бисмо се задовољити само набрајањем података из њене историје дуге сто седамдесет година. То су важни подаци који казују о једној установи исто што и биографски подаци о једном човеку, који има дуг и тежак, али племенит живот. Али, биографија једног човека није једини извор истине, као што ни слика Библиотеке са толиким животним веком не може да буде јасно сагледана ако погледамо само најзначајније датуме из њеног постојања, иако су чињенице које износимо коначне и непорециве. У Храму књиге, потребно је и дозвољено призвати мало маште у помоћ, у уводу је рекао Маринковић, “необичан песник обичног живота, који живи са нама, тих и нечујан, недодирљив и сачуван од таштине пролазности у свом свету, несвакидашњи путник кроз невидљива места и близине, који сам за себе каже да је двојник, можда са сумњом у огледало”.
Музичким наступима, прославу су употпунили Салко Лекић, Ирина Бродић и Трио гитара. Програм је водила Маргарета Мусић.
Последња деценија Библиотеке представљена је уметничко-документарном изложбом Драгане Малишић Марковић у холу Библиотеке шабачке, док је Неформална уметничка група Комбинарт на свој начин, необичним интервенцијама у простору, приказала “Пут књиге”.
М.Ф.
Најновији број
18. април 2024.
