ПРЕ И ПОСЛЕ МАГЛЕ

Био је то магловит дан, тежак, оптерећен, не само ниским облацима, већ и зебњом, ишчекивањем. Празан град није ништа необично у ратним годинама, али тог 23. октобра изгледао је празнији него иначе. Уместо гласова људи, стрепња је попримала обличје које испуњава сва чула. Нада се није тражила у тајном слушању савезничких станица на транзистору, већ се она осећала у ваздуху и очекивању савезника који ће прогласити ослобођење после три и по године окупације. Већ се славило у Београду, а последње немачке трупе одлазиле су према Срему. Слобода је била ту, али зебња у срцима кројила је слику нових борби у граду, још неке жртве, још неке породице завијене у црно. Пролазиле су секунде попут минута, а минути слично сатима. Срећом, после свих ужаса, слобода је дочекана без испаљеног метка. Постепено се и магла дизала, а Шабац је нову бистрину дочекао као део Демократске федеративне Југославије. Више од 5.000 суграђана који су видели окупационе трупе 1941. године, нису дочекали поменути тренутак. Приче се преносе, али још има живих сведока ратних сукоба. Осетили су рат, гледали смрти у очи и знају зашто се поштује жртва као човек, војник, а не као припадник једне или друге идеологије.
- Историја се прекраја, деценије праве грешке у изучавању различитих периода. Раније се слабо придавала пажња дешавањима пре Другог светског рата, сада се он заборавља, али је погрешно и једно друго. Ратови су креирали много тога што је доносило мир, жртве заслужују да се поштују бар присећањем на разлоге због којих су дали животе, а идеолошко опредељење појединца и карактер ратова не сме бити примаран – рекао је Винко Требше, учесник НОБ.
Дан осолобођења обележава се традиционално, али своју суштину не носи полагање венаца као чин поштовања, већ морамо из сећања на тешке тренутке извући поуке, истакао је градоначелник Шапца Небојша Зеленовић.
- Морамо неговати културу сећања како би патња из прошлости постала лекција за будућу срећу. Шабац је много пута ослобађан, у историји је много патио, а ми морамо извући поуке и својим деловањем сачувати слободу као најлепшу захвалност онима који нису жалили животе да нам је обезбеде.
Магла пала у окупираном граду, подигла се у слободном Шапцу пре 73 године. Јесу маглу неки искористили да промене униформу, те по прастарим принципима инквизиције у “мирнодопској” свирепости видели прилику да докажу како су “искрени”, били су судије и џелати, али ово није њихов дан. Дан ослобођења, ма ког, није дан који сме понети епитет идеолошког празника, већ је то дан сећања на све искрене, поштене борце који нису желели ни по коју цену да буду робови декадентне расистичке идеологије какве су биле националсоцијализам и фашизам. Празник је то оних који су чиста срца отишли у борбу како њихови потомци не би рођењем постајали мање вредни и предодређени за робовање по принципима “напредног трећег рајха”. Који знак је био на капи, мање је важно. Њима вечна слава и хвала!