ПСИХОПАТЕ МЕЂУ НАМА
ИНТЕЛИГЕНТНИ, ШАРМАНТНИ И ЛАЖЉИВИ
“Једна од најважнијих особина психопате је недостатак емоција и емпатије. Не плаше се могуће казне ни осуде околине. Себе не виде као проблем и то представља препреку у лечењу” – наводи психијатар др Биљана Павловић
Када се говори о психопатама људи обично имају филмску представу особа опасних по околину и лако препознатљивих на улици. Истина је, међутим, знатно другачија. Захваљујући њиховој интелигенцији и манипулативним склоностима неко годинама може живети са психопатом, а да то ни не схвати. Такође, ни они сами не знају да имају проблем.
Према речима психијатра др Биљане Павловић, према међународном класификационом систему болести психопате се сврставају међу особе са поремећајима личности. Значајну улогу игра генетска предиспозиција, а доказани су и поремећаји на биолошком нивоу. Такође, код њих постоје и функционалне абнормалности у мозгу.
-Једна од најважнијих особина психопате је недостатак емоција и емпатије. Фројд је дефинисао нормалну особу као ону која може да ради и да воли. Психопате карактерише недостатак љубави. Обично љубав изједначавају са сексуалним узбуђењем, а тугу са фрустрацијом. Не може да се стави у кожу друге особе и види шта она осећа и доживљава. Емоционално је индиферентан према осећањима супружника, чланова породице и најчешће не успева ни да одржи те односе. Углавном чланове породице сматра својим власништвом, објашњава др Павловић.
Најчешће се ради о натпросечно интелигентним, шармантним особама, које имају способност да се другима лако увуку под кожу. Интелигенцијом се служе да препознају слабости код других и то злоупотребе за своје циљеве.
-Карактерише их недостатак страха. Не плаше се могуће казне ни осуде околине. Због тога и много више од других људи лажу, јер немају страх од санкционисања. Стално имају потребу за узбуђењем и не могу да поднесу рутину и монотонију, па неретко конзумирају и психоактивне супстанце. Егоцентрични су. Углавном нарцисоидни и арогантни и себе стављају у центар света. Не уважавају друга мишљења. Често су импулсивни и немају развијену самоконтролу, наводи наша саговорница.
Помоћ ретко када траже самоиницијативно. Ако се обрате стручњаку, то је под притиском околине или Закона. Они своје симптоме не препознају.
-Њихови симптоми су алопластични, односно не делују на њих него на околину. Психопате за своје проблеме увек криве околину или институције. Себе не виде као проблем и то представља препреку у лечењу. Врло често на лечење пристају из манипулативних разлога, ради постизања неког циља, наводи Биљана Павловић.
Наша саговорница наводи да се лечење базира на психотерапији, међутим, генетске психопате тешко могу да коригују своје емоције. Ипак, фармакотерапијом може се побољшати ниво серотонина и психостабилизаторима се може стабилизовати расположење и кориговати импулисвно реаговање.
Др Павловић наводи да поред генетске предизпозиције код психопата су потврђени поремећаји на нивоу неуротрансмитерских система, мањак серотонина који је битан за понашање, осећања, као и повећање хормона, као што је тестостерон. Такође, доказана су електрофизиолошка одступања, функционалне абнормалности у мозгу, или лаички речено, они имају другачији мозак.
-Начин емотивног и моторичког реаговања се наслеђују, а карактер се гради током живота под утицајем околине, родитеља, догађаја у животу. Аларм за родитеље треба да буде ако дете често и упорно лаже, лута, бежи од куће, склоно је насиљу и вандализму, поготово ако малтретира животиње и окрутно је према другој деци. Од треће године код деце креће усађивање родитељских норми и правила и изграђивање савести. Дете има страх од казне да не би изгубило љубав родитеља.Сматрам да су родитељи у последње време мало изгубили кормило и да деци превише дозвољавају да доносе одлуке. Није улога родитеља само да храни дете, него и да га правилно усмери, каже др Павловић и упозорава да је занемаривање детета веома лоше, али да са друге стране ни изражен протекционизам није добар.
Склони кршењу закона
Др Биљана Павловић наводи да психопате чине око један одсто укупне популације. Међутим, међу затвореницима има од 15 до 25 одсто психопата. Око 80 одсто њих после одслужене казне понове преступ.
Када се говори о психопатама људи обично имају филмску представу особа опасних по околину и лако препознатљивих на улици. Истина је, међутим, знатно другачија. Захваљујући њиховој интелигенцији и манипулативним склоностима неко годинама може живети са психопатом, а да то ни не схвати. Такође, ни они сами не знају да имају проблем.
Према речима психијатра др Биљане Павловић, према међународном класификационом систему болести психопате се сврставају међу особе са поремећајима личности. Значајну улогу игра генетска предиспозиција, а доказани су и поремећаји на биолошком нивоу. Такође, код њих постоје и функционалне абнормалности у мозгу.
-Једна од најважнијих особина психопате је недостатак емоција и емпатије. Фројд је дефинисао нормалну особу као ону која може да ради и да воли. Психопате карактерише недостатак љубави. Обично љубав изједначавају са сексуалним узбуђењем, а тугу са фрустрацијом. Не може да се стави у кожу друге особе и види шта она осећа и доживљава. Емоционално је индиферентан према осећањима супружника, чланова породице и најчешће не успева ни да одржи те односе. Углавном чланове породице сматра својим власништвом, објашњава др Павловић.
Најчешће се ради о натпросечно интелигентним, шармантним особама, које имају способност да се другима лако увуку под кожу. Интелигенцијом се служе да препознају слабости код других и то злоупотребе за своје циљеве.
-Карактерише их недостатак страха. Не плаше се могуће казне ни осуде околине. Због тога и много више од других људи лажу, јер немају страх од санкционисања. Стално имају потребу за узбуђењем и не могу да поднесу рутину и монотонију, па неретко конзумирају и психоактивне супстанце. Егоцентрични су. Углавном нарцисоидни и арогантни и себе стављају у центар света. Не уважавају друга мишљења. Често су импулсивни и немају развијену самоконтролу, наводи наша саговорница.
Помоћ ретко када траже самоиницијативно. Ако се обрате стручњаку, то је под притиском околине или Закона. Они своје симптоме не препознају.
-Њихови симптоми су алопластични, односно не делују на њих него на околину. Психопате за своје проблеме увек криве околину или институције. Себе не виде као проблем и то представља препреку у лечењу. Врло често на лечење пристају из манипулативних разлога, ради постизања неког циља, наводи Биљана Павловић.
Наша саговорница наводи да се лечење базира на психотерапији, међутим, генетске психопате тешко могу да коригују своје емоције. Ипак, фармакотерапијом може се побољшати ниво серотонина и психостабилизаторима се може стабилизовати расположење и кориговати импулисвно реаговање.
Др Павловић наводи да поред генетске предизпозиције код психопата су потврђени поремећаји на нивоу неуротрансмитерских система, мањак серотонина који је битан за понашање, осећања, као и повећање хормона, као што је тестостерон. Такође, доказана су електрофизиолошка одступања, функционалне абнормалности у мозгу, или лаички речено, они имају другачији мозак.
-Начин емотивног и моторичког реаговања се наслеђују, а карактер се гради током живота под утицајем околине, родитеља, догађаја у животу. Аларм за родитеље треба да буде ако дете често и упорно лаже, лута, бежи од куће, склоно је насиљу и вандализму, поготово ако малтретира животиње и окрутно је према другој деци. Од треће године код деце креће усађивање родитељских норми и правила и изграђивање савести. Дете има страх од казне да не би изгубило љубав родитеља.Сматрам да су родитељи у последње време мало изгубили кормило и да деци превише дозвољавају да доносе одлуке. Није улога родитеља само да храни дете, него и да га правилно усмери, каже др Павловић и упозорава да је занемаривање детета веома лоше, али да са друге стране ни изражен протекционизам није добар.
Др Биљана Павловић наводи да психопате чине око један одсто укупне популације. Међутим, међу затвореницима има од 15 до 25 одсто психопата. Око 80 одсто њих после одслужене казне понове преступ.
М.М.
Најновији број
18. април 2024.
