ДИГИТАЛНО НАСИЉЕ
НА МРЕЖИ НИКО НИЈЕ БЕЗБЕДАН
Деца су тотално несвесна последица и тешко их је сузбити али уколико имате квалитетну едукацију то можете. На дигиталним мрежама жртва је доступнија. Оно што велики број нас не зна је да све постављено на друштвеним мрежама увек је потхрањено на неком серверу. Око 90 одсто дигиталног насиља на друштвеним мрежама се деси баш са оним материјалима које смо ми заправо поставили или послали путем мејла, Фејса, телефона и слично
На територији Србије УНИЦЕФ је сертификовао 20 тренера за превенцију дигиталног насиља, а у Шапцу квалификацију за то има само Александар Прица, председник НВО Асоцијације “Дуга”, који ће за “Глас Подриња” рећи нешто више о проблему, који је у српском друштву поприлично запостављен, а о којем би с обзиром на последице које може да има по дечје животе, можда требало причати сваки дан.
-Реч је пре свега о психолошком насиљу код којег ми можемо на неки начин наудити неком путем друштвених мрежа, шаљући поруке садржаја које та особа не жели да види, вређати, уходити и слично. Осим тога, ту је и сексуално насиље уколико укључимо слање порнографских слика или снимака. Карактеристично је да оно, уколико је вршњачко и уколико се дешава у школама, често из сајбер света пређе и у стварни свет. Деца над којима се континуирано врши дигитално насиље, неретко покушају физичким насиљем да истерају правду, док наставно особље, директори и родитељи уопште не знају шта је узрок тог физичког насиља – истакао је Александар Прица.
Разлика између традиционалног насиља у стварном свету и дигиталног је у томе што да би се дигитално насиље окарактерисало као такво, мора да се деси бар два пута. Битно је знати да су традиционални насилници у стварном свету и дигитални насилници такође. То је у данашње време неодвојиво. Онај ко је насилан у стварном свету, насилан је и на друштвеним мрежама.
-На дигиталним мрежама жртва је доступнија. Уколико дете доживљава традиционално насиље у школи његово сигурно место је канцеларија директора, наставника, психолога, педагога и кућа. Када је дигитално насиље у питању дете нигде није сигурно зато што је насилник на његовом таблету и телефону. Дешава се свуда и деца нису нигде заштићена – објашњава Прица.
Родитељи охрабрују
децу на лаж
Оно што је према речима Александра Прице јако битно рећи је да, родитељи често омогућавају деци да лажу путем друштвених мрежа и тиме доводе у опасност и њих и људе око себе.
-Када питам родитеље који имају децу млађу од 13 година да ли та деца имају профиле на Фејсбуку, они са поносом потврдно одговоре. Заправо, забрањено је да деца млађа од 13 година имају профил на фејбуку. Уколико сте детету млађем од 13 година одобрили да има профил на Фејсу, ви сте му том приликом одобрили да лаже. Оно је тада лагало за своје године, сутра ће лагати за име, поставиће лажне фотофграфије, правиће лажне профиле и можда наносити зло неком - наводи Прица и истиче да родитељи немају ауторитет над децом јер она данас знају много више о друштвеним мрежама од њих.
Једном на мрежи увек на мрежи
Данашња деца неколико пута од куће до школе и назад на различитим местима “окаче” где су. Неко ко је злонамеран може да прати њихово кретање путем друштвених мрежа, а оно што је јако битно је да ко се добро разуме у профилисање личности у потпуности може, уколико види њихов Фејсбук профил и да уради профил личности на основу тога кога прате, шта лајкују, шерују, коментаришу. Оно што маса њих не зна је да све постављено на друштвеним мрежама увек је потхрањено на неком серверу. Чак и уколико почнемо да пишемо неки коментар па се предомислимо и избришемо га, он остаје на серверу.
Пре би се одрекли
воде него интернета
Велики задатак је осим на родитељима и на школама, које би требало да едукују особље, родитеље и децу. Да децу заштите, не само док су у школама већ и ван њих. Препорука Прице, такође је да деца, вршњачки едукатори треба да преносе својим другарима начине на које могу да се заштите - кога да прихаватају за пријатеље, кога не, и како да се понашају на друштвеним мрежама.
-Деца су тотално несвесна последица које је тешко сузбити али уколико имате квалитетну едукацију то можете. Постали су зависни од друштвених мрежа, а истраживање је такође показало да када су децу питали да ли би се пре одрекли воде тај дан или интернета, 60 одсто њих је одговорило да би пре било без воде. То је забрињавајући податак и доводи у опасност њихове животе. Ми старији, сертификовани тренери можемо да направимо тренинг за вршњачке едукаторе, а да деца у школама преносе знање о дигиталном насиљу својим другарима и другарицама и на тај начин превенирамо – истиче Александар Прица.
Превенција
Када говоримо о препорукама везаним за превенцију дигиталног насиља, Прица истиче да оне иду према томе да апсолутно никада ни са ким не треба да делимо нашу лозинку на било којој друштвеној мрежи.
-Око 50 одсто људи у Србији то ради са својим партнерима, а 30 одсто зажали због тога. Практично никад не знамо како ће се та веза завршити и да ли ће бивши партнер нешто злоупотребити, послати поруке са нашег Фејсбук профила, објавити фотографије, променити нам шифру и слично. Такође је битно да никада преко друштвених мрежа нити на било који начин не шаљемо никакве информације, фотографије или снимке који нас могу компромитовати. Око 90 одсто дигиталног насиља на друштвеним мрежама се деси баш са оним материјалима које смо ми заправо поставили или послали путем мејла, Фејса, телефона и слично – објашњава наш саговорник.
Према речима Александра Прице, такође је битно да не прихватамо на Фејсу људе које не познајемо.
-Неке статистике доказују да особе које имају око 30, 40, година просечно имају негде од 300 до 500 пријатеља на Фејсбуку, док основци и средњошколци имају између 2.500 до 3.000 пријатеља. Забрињавајућа чињеница је да је истраживање које је УНИЦЕФ радио, показало да је око 35 милиона деце у свету било изложено узнемиравању путем друштвених мрежа. Седамнаест милона деце је разговарало са непознатом особом путем друштвених мрежа, а 6 милона деце је било жртва крађе идентитета путем друштвених мрежа – истиче Прица.
Александар Прица је у Шапцу за превенцију дигиталног насиља едуковао Центар за социјални рад, али и одржао два тренинга у школама.
Састанци пред
очима јавности
Уколико не успемо да утичемо на децу да избегну довођење у опасност свој живот и за то постоји неко решење. Не можемо им забранити да имају неколико хиљада пријатеља на Фејсу али можда можемо да утичемо на то да спречимо виђање са непознатим људима.
-Ако дете, пак, хоће да се упозна са непознатом особом и уколико ништа не можемо урадити да то спречимо, онда мора да зна да то морају бити јавна и осветљена места у току дана и у пратњи неког ко ће бити у близини, као и да се јави неколико минута након сусрета. Покушавамо да превенирамо на све могуће начине, чак и до те границе уколико до ризичног понашања дође. Ми то зовемо програмима смањења штете. Неке ствари не можемо забранити али можемо превенирати – наводи Александар Прица.
Чак 71% средњошколаца за пријатеље
прихвата непознате особе
Када је реч о Србији, УНИЦЕФ је радио истраживање 2012. године и у основним и у средњим школама.
-Дошло се до података да се ризицима на интернету у току једне године изложи 84 одсто средњошколаца и 64 одсто основаца. Четрдесет одсто основаца и 71 одсто средњошколаца прихвата позив за пријатељство од непознате особе коју никада није видео и за коју не знају њихови пријатељи и родитељи. Шест одсто основаца и петнаест одсто средњошколаца иде да се упозна са непознатом особом, за коју нико од њихових пријатеља није чуо. Тако се 70 одсто младих особа у Србији свакодневно излаже ризицима на нету, а 60 одсто њих никада не каже својим родитељима да им се путем друштвених мрежа десило било какво насиље које веома често, морам да напоменем и не препознамо као насиље. Такође, сваки десети средњошколац у Србији бар једном у току године изврши дигитално насиље према некоме - истиче Прица и подсећа да само 1 одсто популације тражи помоћ од родитеља када примети или искуси насиље на интернету.
Шта није дигитално насиље
Подсећања ради, претеће поруке, узнемиравање, ухођење, а то видите само ви, јер је само вама лично послато,
иако се дешава путем интернета или телефона, не спада у дигитално насиље све док насилник не злоупотреби ваш приватни материјал јавно или вас јавно вређа и прозива. У супротном, ово је психолошко насиље и онда се као и за било који вид насиља треба обратити Центру за социјални рад, а нарочито ако је у питању породично насиље или насиље у ком су жртве деца.
Родитељи памет
у главу
Када је реч о препорукама, родитељи треба добро да размисле шта раде. Уколико направе детету млађем од 13 година профил на Фејсу, не постоји могућност да то неко пријави, али до опасности може да дође. На крају крајева, можда то дете неће желети да за 30 година види своју нагу слику на плажи.
-Пре неколико година, десило се киднаповање девојчице у Београду. Три француска држављанина су киднаповала девојчицу, а доказано је да су њене фотографије за пасош скинули са друштвених мрежа. Руте кретања родитеља и детета су испратили путем друштвених мрежа – наводи Прица.
-Реч је пре свега о психолошком насиљу код којег ми можемо на неки начин наудити неком путем друштвених мрежа, шаљући поруке садржаја које та особа не жели да види, вређати, уходити и слично. Осим тога, ту је и сексуално насиље уколико укључимо слање порнографских слика или снимака. Карактеристично је да оно, уколико је вршњачко и уколико се дешава у школама, често из сајбер света пређе и у стварни свет. Деца над којима се континуирано врши дигитално насиље, неретко покушају физичким насиљем да истерају правду, док наставно особље, директори и родитељи уопште не знају шта је узрок тог физичког насиља – истакао је Александар Прица.
Разлика између традиционалног насиља у стварном свету и дигиталног је у томе што да би се дигитално насиље окарактерисало као такво, мора да се деси бар два пута. Битно је знати да су традиционални насилници у стварном свету и дигитални насилници такође. То је у данашње време неодвојиво. Онај ко је насилан у стварном свету, насилан је и на друштвеним мрежама.
-На дигиталним мрежама жртва је доступнија. Уколико дете доживљава традиционално насиље у школи његово сигурно место је канцеларија директора, наставника, психолога, педагога и кућа. Када је дигитално насиље у питању дете нигде није сигурно зато што је насилник на његовом таблету и телефону. Дешава се свуда и деца нису нигде заштићена – објашњава Прица.
Родитељи охрабрују
децу на лаж
Оно што је према речима Александра Прице јако битно рећи је да, родитељи често омогућавају деци да лажу путем друштвених мрежа и тиме доводе у опасност и њих и људе око себе.
-Када питам родитеље који имају децу млађу од 13 година да ли та деца имају профиле на Фејсбуку, они са поносом потврдно одговоре. Заправо, забрањено је да деца млађа од 13 година имају профил на фејбуку. Уколико сте детету млађем од 13 година одобрили да има профил на Фејсу, ви сте му том приликом одобрили да лаже. Оно је тада лагало за своје године, сутра ће лагати за име, поставиће лажне фотофграфије, правиће лажне профиле и можда наносити зло неком - наводи Прица и истиче да родитељи немају ауторитет над децом јер она данас знају много више о друштвеним мрежама од њих.
Једном на мрежи увек на мрежи
Данашња деца неколико пута од куће до школе и назад на различитим местима “окаче” где су. Неко ко је злонамеран може да прати њихово кретање путем друштвених мрежа, а оно што је јако битно је да ко се добро разуме у профилисање личности у потпуности може, уколико види њихов Фејсбук профил и да уради профил личности на основу тога кога прате, шта лајкују, шерују, коментаришу. Оно што маса њих не зна је да све постављено на друштвеним мрежама увек је потхрањено на неком серверу. Чак и уколико почнемо да пишемо неки коментар па се предомислимо и избришемо га, он остаје на серверу.
Пре би се одрекли
воде него интернета
Велики задатак је осим на родитељима и на школама, које би требало да едукују особље, родитеље и децу. Да децу заштите, не само док су у школама већ и ван њих. Препорука Прице, такође је да деца, вршњачки едукатори треба да преносе својим другарима начине на које могу да се заштите - кога да прихаватају за пријатеље, кога не, и како да се понашају на друштвеним мрежама.
-Деца су тотално несвесна последица које је тешко сузбити али уколико имате квалитетну едукацију то можете. Постали су зависни од друштвених мрежа, а истраживање је такође показало да када су децу питали да ли би се пре одрекли воде тај дан или интернета, 60 одсто њих је одговорило да би пре било без воде. То је забрињавајући податак и доводи у опасност њихове животе. Ми старији, сертификовани тренери можемо да направимо тренинг за вршњачке едукаторе, а да деца у школама преносе знање о дигиталном насиљу својим другарима и другарицама и на тај начин превенирамо – истиче Александар Прица.
Превенција
Када говоримо о препорукама везаним за превенцију дигиталног насиља, Прица истиче да оне иду према томе да апсолутно никада ни са ким не треба да делимо нашу лозинку на било којој друштвеној мрежи.
-Око 50 одсто људи у Србији то ради са својим партнерима, а 30 одсто зажали због тога. Практично никад не знамо како ће се та веза завршити и да ли ће бивши партнер нешто злоупотребити, послати поруке са нашег Фејсбук профила, објавити фотографије, променити нам шифру и слично. Такође је битно да никада преко друштвених мрежа нити на било који начин не шаљемо никакве информације, фотографије или снимке који нас могу компромитовати. Око 90 одсто дигиталног насиља на друштвеним мрежама се деси баш са оним материјалима које смо ми заправо поставили или послали путем мејла, Фејса, телефона и слично – објашњава наш саговорник.
Према речима Александра Прице, такође је битно да не прихватамо на Фејсу људе које не познајемо.
-Неке статистике доказују да особе које имају око 30, 40, година просечно имају негде од 300 до 500 пријатеља на Фејсбуку, док основци и средњошколци имају између 2.500 до 3.000 пријатеља. Забрињавајућа чињеница је да је истраживање које је УНИЦЕФ радио, показало да је око 35 милиона деце у свету било изложено узнемиравању путем друштвених мрежа. Седамнаест милона деце је разговарало са непознатом особом путем друштвених мрежа, а 6 милона деце је било жртва крађе идентитета путем друштвених мрежа – истиче Прица.
Александар Прица је у Шапцу за превенцију дигиталног насиља едуковао Центар за социјални рад, али и одржао два тренинга у школама.
Састанци пред
очима јавности
Уколико не успемо да утичемо на децу да избегну довођење у опасност свој живот и за то постоји неко решење. Не можемо им забранити да имају неколико хиљада пријатеља на Фејсу али можда можемо да утичемо на то да спречимо виђање са непознатим људима.
-Ако дете, пак, хоће да се упозна са непознатом особом и уколико ништа не можемо урадити да то спречимо, онда мора да зна да то морају бити јавна и осветљена места у току дана и у пратњи неког ко ће бити у близини, као и да се јави неколико минута након сусрета. Покушавамо да превенирамо на све могуће начине, чак и до те границе уколико до ризичног понашања дође. Ми то зовемо програмима смањења штете. Неке ствари не можемо забранити али можемо превенирати – наводи Александар Прица.
прихвата непознате особе
Када је реч о Србији, УНИЦЕФ је радио истраживање 2012. године и у основним и у средњим школама.
-Дошло се до података да се ризицима на интернету у току једне године изложи 84 одсто средњошколаца и 64 одсто основаца. Четрдесет одсто основаца и 71 одсто средњошколаца прихвата позив за пријатељство од непознате особе коју никада није видео и за коју не знају њихови пријатељи и родитељи. Шест одсто основаца и петнаест одсто средњошколаца иде да се упозна са непознатом особом, за коју нико од њихових пријатеља није чуо. Тако се 70 одсто младих особа у Србији свакодневно излаже ризицима на нету, а 60 одсто њих никада не каже својим родитељима да им се путем друштвених мрежа десило било какво насиље које веома често, морам да напоменем и не препознамо као насиље. Такође, сваки десети средњошколац у Србији бар једном у току године изврши дигитално насиље према некоме - истиче Прица и подсећа да само 1 одсто популације тражи помоћ од родитеља када примети или искуси насиље на интернету.
Подсећања ради, претеће поруке, узнемиравање, ухођење, а то видите само ви, јер је само вама лично послато,
иако се дешава путем интернета или телефона, не спада у дигитално насиље све док насилник не злоупотреби ваш приватни материјал јавно или вас јавно вређа и прозива. У супротном, ово је психолошко насиље и онда се као и за било који вид насиља треба обратити Центру за социјални рад, а нарочито ако је у питању породично насиље или насиље у ком су жртве деца.
у главу
Када је реч о препорукама, родитељи треба добро да размисле шта раде. Уколико направе детету млађем од 13 година профил на Фејсу, не постоји могућност да то неко пријави, али до опасности може да дође. На крају крајева, можда то дете неће желети да за 30 година види своју нагу слику на плажи.
-Пре неколико година, десило се киднаповање девојчице у Београду. Три француска држављанина су киднаповала девојчицу, а доказано је да су њене фотографије за пасош скинули са друштвених мрежа. Руте кретања родитеља и детета су испратили путем друштвених мрежа – наводи Прица.
К. Јекић
Најновији број
25. април 2024.
