Прва хармоника Илиџе

У досадашњој музичкој каријери двадесетдвогодишњи Александар Николић из Коцељеве на бројним такмичењима освојио је мноштво трофеја. Ове године своју колекцију обогатио је још једним. На “Фестивалу народне музике Илиџа” који је попримио међународни карактер, након маестрално одсвираних севдалинки и кола, у конкуренцији од око 40-ак такмичара, освојио је прво место и хармонику вредну осам хиљада евра.
–Ово такмичење се одржава други пут. Прошле године нисам учествовао јер су се такмичили само музичари из БиХ. Од ове године има међународни карактер. Било је такмичара из Србије, Румуније, Немачке, Норвешке, али се највише слушала и тражила њихова карактеристична мелодија, углавном севдалинке. Ето, одсвирао сам две севдалинке и два кола и освојио прво место што ми је донело и хармонику - прича Александар и додаје да није први пут освојио пехар у Сарајеву.
–Студирао сам баш у Сарајеву и постоји такмичење европског карактера из класичне музике, које се одржава баш на академији које сам освајао пет пута за редом. У свим категоријама сам наступао и био најбољи - истиче овај талентовани младић којем је музикалност у генима. Каже да дилеме око избора инструмента који ће свирати као и животног позива није било. Хармонику свира од пете године.
–Потичем из музичке породице. Деда је свирао, отац Мића такође свира овај инструмент, сестра се бави музиком и ове године је завршила мастер студије на одсеку за виолину. Са мамине стране ујак је у музици и некако су гени сами одрадили своје. Чини ми се да сам некако био предодређен за музику. Када бих вратио време избор би био исти. Хармоника ми је донела све што у животу имам сада и што ћу у будућности имати. Није ми ништа одузела. Она је мој живот. То је оно чиме ћу се у животу бавити и од чега ћу живети. Доносиће ми онолико колико ја будем улагао у себе и у њу - сматра Александар.
У класичној музици освојио је готово све што се освојити може. Својим највећим успехом сматра освајање Светског трофеја, реномираног такмичења које се одржава већ више од шест деценија.
–То је било 2013. године у Самари у Русији. Имао сам 18 година. То је била сатисфакција за све оне године које сам уложио у музику. Десило се да сам на овом такмичењу већ приликом првог учешћа освојио прво место и понео престижну титулу. За успех који сам направио пре четири године било је потребно дневно вежбати од 6-8 сати. У том узрасту за такво такмичење за успех је била потребна заиста озбиљна припрема. Ја сам кренуо на такмичење са амбицијом да освојим нека од прва три места. Да нисам био спреман не бих ни отишао - тврди овај младић који је завршио први циклус студија.
Након мастер студија желео би да оде и на додатна усавршавања, да настави да свира и одржи понеки концерт, али такође има жељу да своја знања и искуства преноси млађим генерацијама музичара.
Бирајући између класичне и народне музике данас, Александар се опредељује за ову другу. Међутим, то није увек био случај. Раније, док је био млађи, више му је пријала класична. То је, вероватно, и једини разлог што се није попео на “победничко постоље” једног од најпрестижнијих такмичења у народној музици за хармоникаше.
–Када је реч о такмичењима у области народне музике, планирао сам већ следеће године да одем у Сокобању. Овај фестивал још нисам освојио јер практично нисам ни учествовао. Последњи пут сам се тамо појавио 2010, али сам се у том периоду више базирао на класичну музику. Зато бих волео да се појавим и тамо и да пробам да освојим и ово такмичење - изјавио је Аца који би желео да пође стазама свог професора др Зорана Ракића, јер је међу хармоникашима мало оних који су завршили докторске студије.