ВЛАДИМИР КЕЦМАНОВИЋ, КЊИЖЕВНИК И СЦЕНАРИСТА
МАЛО ЗНАМО О ИСТОРИЈИ
Владимир Кецмановић један је од, тренутно, најангажованијих српских писаца. На завршеном Међународном сајму књига у Београду представио се са њигом „Као у соби са огледалима“. Према његовим речима то је књига која може да се тумачи као збирка прича или као роман у постмодерном смислу.
- Тематски она покрива све оно што сам писао. Од свих тих тема има по нешто, а јединство тих различитих прича је на неком метафизичком нивоу.
Томе у прилог иде и поднаслов ове књиге у којем стоји – Сваки одраз је једна прича.
Упоредо са овом књигом, Кецмановић је наставио сарадњу са Дејаном Стојиљковићем са којим је радио „Каинов ожиљак“. Њих двојица су завршили Трилогију о Немањићима.
Утисак је да је историја све чешће мотив када је реч о писању Кецмановића.
- По некој теорији, већ јуче је историја. И када пишеш о историји и догађајима опет је суштина писца имагинарност. Држиш се тих неких чврстих факата, и уколико ти није идеја да правиш алтернативну историју, ти их се држиш. Све оно што је ван тога, ван те основе је имагинарност – каже Кецмановић.
Он је заједно са Стојиљковићем аутор сценарија за серију „Сенке над Балканом“ која се емитује на Јавном сервису. Ова серија је наишла на изузетно позитиван одијум у јавности.
- Људи невероватно мало знају о историји. Изненађења су им и много мање ствари него ти Козаци за које 99 одсто људи није знало да су били овде, двадесетих година прошлог века када су из Русије дошли у Београд са генералом Врангелом. У серији се говори и у ВМРО, о чијем се деловању, такође мало зна сем да је њихов припадник убио краља Александра Карађорђевића. Већина публике врло мало зна и да је Анте Павелић као адвокат у то време постојао. Све то доводи то тога да је серија наишла на веома леп пријем – напомиње наш познати писац.
Кецмановић се не бави политиком нити има намеру, али је својим потписом подржао формирање Народне странке Вука Јеремића.
- Подржао сам идеју да Јеремић оснује странку и то је то. Не бавим се политиком, нити имам намеру. Мислим да је Јеремић кроз период када је био министар, а затим председник Скупштине УН, а затим и кандидат за генералног секретара УН имао неколико гестова који су ми се допали и верујем да је потребан на политичкој сцени – истиче Кецмановић.
Он сматра да је ситуација генерално лоша, и то јако дуго, више од 20 година. За то су, по њему, одговорни сви који су партиципирали у власти.
Када је реч о Косову, Кецмановић тврди да једино што Србија може у овом тренутку је да не призна.
- Да будем искрен, тренутно и на један дужи рок, једино што српска политика може је да не призна Косово. У практичном смислу Косово није под контролом и једино нам преостаје да га не признамо и да чекамо тренутак у будућности када ће можда да буде наше. Ниједна држава се није одрекла дела своје територије, па не видим логику да то урадимо ми. Све остало су дневно политичке нијансе. Мислим да нам иде на руку што англосаксонци не желе решење. И боље, јер да га желе, оно би било лоше по нас – закључује Кецмановић.
РИЈАЛИТИ СУ СКАНДАЛ
- Идеја да су нам политичари наметнули параду кича и неукуса је погрешна. Та идеја траје годинама. Тврдим да је слушалаца и поклоника те врсте културе и музике био једнак овом броју који је и данас слуша, пре него што су такви програми имали овакву подршку медија. Прича да је турбофолк последица политичких одлука и да је наметнута становништву мислим да је пренатегнута и већ бајата. Што се тиче ријалитија, то је скандал, али није наша творевина. Једино можемо да дигнемо светску револуцију. Ја нисам против, само не видим да постоје услови за то. Ни из једног угла нема ништа корисно у приказивању ријалитија – додаје Кецмановић.
- Тематски она покрива све оно што сам писао. Од свих тих тема има по нешто, а јединство тих различитих прича је на неком метафизичком нивоу.
Томе у прилог иде и поднаслов ове књиге у којем стоји – Сваки одраз је једна прича.
Упоредо са овом књигом, Кецмановић је наставио сарадњу са Дејаном Стојиљковићем са којим је радио „Каинов ожиљак“. Њих двојица су завршили Трилогију о Немањићима.
Утисак је да је историја све чешће мотив када је реч о писању Кецмановића.
- По некој теорији, већ јуче је историја. И када пишеш о историји и догађајима опет је суштина писца имагинарност. Држиш се тих неких чврстих факата, и уколико ти није идеја да правиш алтернативну историју, ти их се држиш. Све оно што је ван тога, ван те основе је имагинарност – каже Кецмановић.
Он је заједно са Стојиљковићем аутор сценарија за серију „Сенке над Балканом“ која се емитује на Јавном сервису. Ова серија је наишла на изузетно позитиван одијум у јавности.
- Људи невероватно мало знају о историји. Изненађења су им и много мање ствари него ти Козаци за које 99 одсто људи није знало да су били овде, двадесетих година прошлог века када су из Русије дошли у Београд са генералом Врангелом. У серији се говори и у ВМРО, о чијем се деловању, такође мало зна сем да је њихов припадник убио краља Александра Карађорђевића. Већина публике врло мало зна и да је Анте Павелић као адвокат у то време постојао. Све то доводи то тога да је серија наишла на веома леп пријем – напомиње наш познати писац.
Кецмановић се не бави политиком нити има намеру, али је својим потписом подржао формирање Народне странке Вука Јеремића.
- Подржао сам идеју да Јеремић оснује странку и то је то. Не бавим се политиком, нити имам намеру. Мислим да је Јеремић кроз период када је био министар, а затим председник Скупштине УН, а затим и кандидат за генералног секретара УН имао неколико гестова који су ми се допали и верујем да је потребан на политичкој сцени – истиче Кецмановић.
Он сматра да је ситуација генерално лоша, и то јако дуго, више од 20 година. За то су, по њему, одговорни сви који су партиципирали у власти.
Када је реч о Косову, Кецмановић тврди да једино што Србија може у овом тренутку је да не призна.
- Да будем искрен, тренутно и на један дужи рок, једино што српска политика може је да не призна Косово. У практичном смислу Косово није под контролом и једино нам преостаје да га не признамо и да чекамо тренутак у будућности када ће можда да буде наше. Ниједна држава се није одрекла дела своје територије, па не видим логику да то урадимо ми. Све остало су дневно политичке нијансе. Мислим да нам иде на руку што англосаксонци не желе решење. И боље, јер да га желе, оно би било лоше по нас – закључује Кецмановић.
- Идеја да су нам политичари наметнули параду кича и неукуса је погрешна. Та идеја траје годинама. Тврдим да је слушалаца и поклоника те врсте културе и музике био једнак овом броју који је и данас слуша, пре него што су такви програми имали овакву подршку медија. Прича да је турбофолк последица политичких одлука и да је наметнута становништву мислим да је пренатегнута и већ бајата. Што се тиче ријалитија, то је скандал, али није наша творевина. Једино можемо да дигнемо светску револуцију. Ја нисам против, само не видим да постоје услови за то. Ни из једног угла нема ништа корисно у приказивању ријалитија – додаје Кецмановић.
Н. К.
Најновији број
25. април 2024.
