Кривина у огледалу
Десетерац
Када је ономад хиперинтелигентни Александар Мартиновић пред великим аудиторијумом „америчке циа“ телевизије Н1 признао да је био магарац, понадао се да су све његове муке иза њега. Мислио је да је довољно признати, полити се катраном и перјем, и то је то. Али, не лези враже.
Све то, међутим, мора – БРЖЕ, ЈАЧЕ, БОЉЕ. Није довољно клекнути, колико год то неко волео. Потребно је и пузати, а ако треба и даље отићи. Учио је од најбољих – Вулина и Стефановића.
А, научио је да није довољно само волети, потребно је обожавати, дивити се, заценити се у испољавању дивљења. После неколико мукотрпних година и вредног размишљања, осмишљен је план како показати и доказати. Нови задаци су се ређали и ређали, а млађаном Мартиновићу запали су они које ни магарац не би пристао да обави. Мора, таква му је цедуља, што би рекли Шапчани. Тркнуо је по индекс, а када је већ узео индекс, није згорег да узме и диплому, и то од Прворођеног, једног и јединог. Улетео је у прву фотокопирницу, фотокопирао један документ и једну диплому, вратио оригинале и послао брзојав да је спреман да изврши задатак.
Остало му је још нешто мање од 24 сата до тренутка када би требало да почне седница парламента на којој мора спроведе задатак који ни магарац не жели да уради. За разлику од Ивице Дачића, није морао да учи на памет текст који треба да издекламује пред колегама, јер се углавном појављивала једна реч и то на српском – ДЕСЕТ.
Ишчитао је десетерац без икаквих проблема. Захваљујући благонаклоности Маје Силне, урадио је то, за сваки случај, још једном, и могао да одахне. Одрадио је задатак без иједне грешке. Нико није могао замерку да му стави. Чак га је и Прворођени похвалио на Пинку. Посао који ниједан магарац не би прихватио, он је одрадио за – десет. Десетка чиста ко суза.
Није стигао ни да се осврне на догађаје који су уследили. Емотивно онеспособљена Маја Силна, нападима Дверјана, морала је да прекине заседање и да се поврати. Неки други дан су јој закуцали и на врата кабинета и свашта је то било. Мартиновићево читање десетерца је полако одлазило у заборав.
- Супер сам прошао. Када видим Мају, и шта све јадна проживљава, укапирам колико је живот био благонаклон према мени – помисли Мартиновић у себи и спремно се стави на располагање за нове напредне задатке.
Све то, међутим, мора – БРЖЕ, ЈАЧЕ, БОЉЕ. Није довољно клекнути, колико год то неко волео. Потребно је и пузати, а ако треба и даље отићи. Учио је од најбољих – Вулина и Стефановића.
А, научио је да није довољно само волети, потребно је обожавати, дивити се, заценити се у испољавању дивљења. После неколико мукотрпних година и вредног размишљања, осмишљен је план како показати и доказати. Нови задаци су се ређали и ређали, а млађаном Мартиновићу запали су они које ни магарац не би пристао да обави. Мора, таква му је цедуља, што би рекли Шапчани. Тркнуо је по индекс, а када је већ узео индекс, није згорег да узме и диплому, и то од Прворођеног, једног и јединог. Улетео је у прву фотокопирницу, фотокопирао један документ и једну диплому, вратио оригинале и послао брзојав да је спреман да изврши задатак.
Остало му је још нешто мање од 24 сата до тренутка када би требало да почне седница парламента на којој мора спроведе задатак који ни магарац не жели да уради. За разлику од Ивице Дачића, није морао да учи на памет текст који треба да издекламује пред колегама, јер се углавном појављивала једна реч и то на српском – ДЕСЕТ.
Ишчитао је десетерац без икаквих проблема. Захваљујући благонаклоности Маје Силне, урадио је то, за сваки случај, још једном, и могао да одахне. Одрадио је задатак без иједне грешке. Нико није могао замерку да му стави. Чак га је и Прворођени похвалио на Пинку. Посао који ниједан магарац не би прихватио, он је одрадио за – десет. Десетка чиста ко суза.
Није стигао ни да се осврне на догађаје који су уследили. Емотивно онеспособљена Маја Силна, нападима Дверјана, морала је да прекине заседање и да се поврати. Неки други дан су јој закуцали и на врата кабинета и свашта је то било. Мартиновићево читање десетерца је полако одлазило у заборав.
- Супер сам прошао. Када видим Мају, и шта све јадна проживљава, укапирам колико је живот био благонаклон према мени – помисли Мартиновић у себи и спремно се стави на располагање за нове напредне задатке.
Ненад Кулачин
Најновији број
25. април 2024.
